OTKRIVANJE BOGA

Jeffersonville, Indiana, USA, 14. jun 1964.

Bog je, u čoveku, izlio Sebe. Joel 2:28, vidimo da je On rekao: “Ja ću izliti u zadnjim danima svoga Duha.” Sada, ako primetite reč ovde, grčku reč... Možda grešim, ali jedna koju sam uspeo naći...

Morate paziti na reči. Engleski ponekad ima dvostruko značenje. Kao na primer reč, kažemo “bog”. Bog je stvorio nebesa i zemlju, Postanak 1. Ali sada, u Bibliji kaže: “U početku Elohim.” Sada, Elohim, engleski naziva “bog”, ali to u stvari nije Elohim. Bilo šta je moglo biti bog, za reč “bog”, možete idola napraviti bogom, možete ovaj klavir napraviti bogom, možete bilo šta napraviti bogom.

Ali nije tako u reči “Elohim”, ona znači “Onaj koji je samopostojeći.” Vidite? Klavir ne može biti samopostojeći, ništa drugo ne može biti samopostojeće. Tako da reč “Elohim” znači: “Onaj koji je uvek postojao.” Bog može značiti bilo šta. Vidite li razliku u reči?

Sada, kada ovde kaže da je On sebe ispraznio ili izlio, sada, pomislili bi ovako, da je On “povraćao”, engleska reč isprazniti ili izliti iz sebe (vidite?), nešto je izašlo iz njega što je bilo različito od njega. Ali reč kenos, na grčkom, ne znači da je On “povraćao” ili nešto… Njegova ruka je otišla, ili njegovo oko je otišlo, druga osoba.

To je da je On sebe promenio, On je “izlio sebe u” (Amen!), u drugu masku, u drugi oblik, ne da je druga osoba zvana Duh Sveti izašla iz njega, nego je to bio On sam. Jeste li shvatili? On sam je izlio sebe u ljude: Hrist u vama. Kako predivno, kako divno za razmišljati, Bog izliva sebe u ljudsko biće, u vernika: izliva se. To je bio deo njegove drame da tako učini. Bog, sva punina, celo Božanstvo telesno je bilo u toj osobi Isusa Hrista. On je bio Bog i samo Bog, ne treća osoba ili druga osoba ili prva osoba, nego osoba, Bog prekriven ljudskim telom.

1. Timoteju 3:16 “Neosporno je velika tajna pobožnosti, jer B-o-g, Elohim,” veliko B-o-g u Bibliji. Bilo ko može proveriti na šta se to odnosi. To se odnosi na, u originalu, kaže: “Elohim”. “U početku Elohim.” Vidite? “I Elohim, neosporno je velika tajna Elohima; jer Elohim je postao telom, a mi smo ga opipali.” Elohim sakriven u ljudskom telu, veliki Jahve koji je pokrivao sav prostor, vreme, i svuda, je postao čovekom. Mi smo ga opipali. Elohim. “U početku Elohim. I Elohim je telom postao i prebivao među nama.”

----------------

Ko je ta velika nevidljiva osoba? Ko je taj koga je Abraham video u vizijama? Baš na kraju, iako je On bio manifestovan u telu, pre nego je sin došao, sam Bog je došao Abrahamu u obliku čoveka, na kraju vremena, manifestovan. On ga je video jednom u malom svetlu, video ga je u vizijama, čuo je njegov glas, mnoga otkrivenja, ali upravo pre obećanog sina, video ga je u obliku čoveka i razgovarao je s njim, i nahranio ga mesom i pio je. Vidite? Primetite, sam Bog skriven u ljudskom telu.

To je bio deo njegovog načina. To je način kako On manifestuje sebe nama, manifestuje večnu Reč, Bog, Jahve postao telom. Kao u Sv. Jovanu 1: “U početku je bila Reč i Reč je bila s Bogom, i... U početku je bio Elohim i Elohim je postao Reč, i Reč je bila Elohim. I Reč je postala Elohim.” Vidite? To je ista stvar, samo se otkriva.

Kao atribut (Vidite?), on je u Bogu. Atribut je vaša misao. Bog na početku, Večni, On čak nije bio Bog. On je bio Večni. On čak nije bio Bog, Bog je objekat obožavanja, ili nešto. Vidite? Tako da On čak nije bio niti to. On je bio Elohim, Večni. Ali u njemu su bile misli koje je hteo materijalizovati. I šta je uradio? Onda je izgovorio Reč i Reč se materijalizovala. To je cela slika od postanka do otkrivenja. Tamo nema ničega pogrešnog. To je Elohim materijalizovan tako da može biti dotaknut, osećan. I u milenijumu tamo Elohim sedi na prestolu (Amen. To je tačno.) sa svim svojim podložnicima oko njega koje je On predodredio pre postanka sveta.

Pročitaj više

UJEDINJENI POD JEDNOM GLAVOM

 Middletown, Ohio, USA, 26. Marta 1958.

 Ovde pre izvesnog vremena, dole u južnim zemljama, oni su imali crnce kao robove. I ti Afrikanci, Buri su išli dole u Afriku hvatali te robove, dovodili ih ovamo i prodavali južnjacima kao roblje. I oni bi ih prodavali kao što bi i vi svoj automobil. To nije nikada bilo ispravno. Prodavali su ih kao robove. I oni su bili tužni. Morali su ihšibati i terati da rade zato što su bili tužni.

 Oni su išli okolo, ti nakupci, i kupili bi ljudsko biće baš kao što bi vi otišli na plac za prodaju polovnih automobila i kupili polovna kola. Ooo, bilo je to pogrešno. I kada bi ih on kupio, kupio bi ih četvoro ili petoro ovde za određenu cenu i odveo ih i prodao bi ih nekom drugom čoveku za neku određenu cenu… Kupio bi velike, snažne, zdrave, i upario bi velikog čoveka sa većom ženom, da bi načinio još veće, snažnije robove, kao životinje…

 Jednog dana jedan preprodavac je naišao na jednu staru plantažu i rekao je: “Želeo bih znati koliko robova imate na prodaju.”

On je rekao: “Pa možda nekolicinu.”

“Mogu li ih malo razgledati?”

Rekao je: “Možete.”

 I on je izašao na plantažu i počeo je da razgleda okolo. I zatekao ih je tamo i vikao je na njih, grdio ih je zato što su bili tužni. Oni se više nikada neće vratiti kući. Mama je bila tamo preko; tata je bi tamo preko; možda je beba ostala tamo preko, muž koji je negde preko i više ih nikada ne bi videli. Oni su bili ovde da bi robovali; umirali bi na poljima i sahranjivali bi ih tamo. Bili su tužni.

Ali ovaj nakupac robova je zapazio jednog mladića. Nisu ga morali tući. On je stajao sa isturenim grudima i podignute brade, upravo sve uspravno. A kupac robova je rekao vlasniku: “Voleo bih kupiti tog roba.”

Ooo, rekao je: “Ali taj nije za prodaju.”

Rekao je: “Znao sam. Samo reci cenu koliko tražiš za njega.”

Rekao je: “Pa rekao sam ti da nije na prodaju.”

Pitao je: “Da li je on njima šef?”

Rekao je: “Ne, samo je rob.”

Pitao je: “Da li ga drugačije hraniš od ostalih?”

Odgovorio je: “Znaš šta? I sam sam se jedno vreme čudio oko toga dok nisam otkrio da je preko u domovini u Africi, da mu je otac bio kralj plemena.” 

I rekao je: “Iako je ovde stranac i daleko od kuće, ali on i dalje zna u svom srcu da je kraljev sin i on se ponaša kao kraljev sin.”

 Šta bi tek mi trebali činiti? Kako bi mi tek trebali postupati? Kako bi tek mi sebe trebali predstavljati? Kao sinovi i kćeri Kralja, mi bi se trebali oblačiti, postupati, živeti, govoriti, svedočiti kao sinovi i kćeri Božije. Iako smo tuđini, mi smo u stranoj zemlji među umirućim svetom, pa ipak mi smo sinovi i kćeri Kralja, Jahve Boga. Mi bi se trebali slagati sa njegovom Reči. Mi bi trebali reći: “Amen” njegovom Duhu. Mi bi se trebali ujediniti zajedno kao braća i sestre i predstavljati sebe kao kraljevi kćeri i sinovi.

Pročitaj ceo tekst

JEDINO OD BOGA IZABRANO MESTO ZA SLAVLJENJE

Shreveport, LA USA, 28. Novembra 1965.
Stajao sam tamo dole u Los Anđelesu tamo u Forest Loun, jednog dana, i srce mi je poskočilo. Koliko vas je ikada bilo u Forest Loun? Tamo je jedno...kip Mojsija od–od...-anđela, mislim da je Mikelanđelo. I to je savršena statua, sasvim sem u desnom kolenu; postoji jedno oštećenje dubine oko santimetar ipo. A vodič... Ja sam gledao, a on mi je naglasio. Rekao je: “Mikelanđelo je utrošio ceo život pokušavajući da načini... On je bio skulptor i pokušao je načiniti Mojsijev lik. Nazad u svom umu, imao je sliku u svom umu kako treba Mojsije da izgleda. Imao je to u svom srcu kako bi Mojsije trebao da izgleda. A onda je utrošio svoj život; klesao malo ovde, i trljao ga; povukao se nazad i pogledao ga je. Iz godine u godinu iz godine u godinu radio je na tome. I konačno kada je završio, i povukao se nazad i odložio svoj čekić i krpu, pogledao je na skulpturu. I to se toliko savršeno uklapalo u taj lik Mojsija koji je on imao u srcu, tako da je dospeo izvan sebe, da je zgrabio čekić i udario po njemu rekavši: Govori!” To se zove Mikelanđelovo Remek-delo. To nešto veliko što je bilo u tom skulptoru, ta vizija koju je imao u Mojsiju kakav bi on trebao biti, bio je samo pokazatelj u tipu, velikog Boga Oca.

Moses - Michelangelo

 On je to imao u Svom srcu, pre postanka sveta, jednog Sina, zato što je On Otac. No to je i dalje bilo u genima Njegove Reči. I On je stvorio čoveka, i morao ga je postaviti na temelje slobodne volje, ali je taj čovek pao. Ali veliki Skulptor, Bog koji je načinio čoveka od zemaljske prašine, On se nije smirio u tome, On je počeo ponovo da pravi čoveka. I On je načinio Noju, a on je umro pijan. On je načinio Mojsija koji je izneverio u držanju Njegove Reči. Načinio je proroke koji su bežali u vreme nevolje. I On je nastavio da gradi i oblikuje sve dok On nije želeo jedno remek-delo, koje će odražavati Njega, Njegovu prirodu, šta je to bilo u Njegovom srcu šta bi trebao biti jedan sin.

 Jednog dana, dole na Jordanu, nakon što je to Remek-delo bilo oblikovano i načinjeno, tamo je On došao šaljući dole...na krilima Goluba, rekavši: “Ovo je On!” On je bio toliko ponesen s tim Remek-delom, tako da Ga je On udario na Golgoti, da bi On umro, jer mi ostali smo bili nesavršeni; da bi kroz prolivanje Njegove Krvi, On, mogao dovesti mnoga remek-dela (koji su Nevesta) Njegovom Sinu. Remek-delo je dobilo ožiljak radi Božijeg entuzijazma videvši jedno takvo Remek-delo, On Ga je udario radi nas svih. Razumete? Tamo je On umro, da bi usavršio nas koji smo bili nesavršeni. To Remek-delo.

Pročitaj ceo tekst