OKUŠANA VERA PROIZVODI DOBRA

Pre izvesnog vremena, ili pre odreneni broj godina u ranim danima mlade Amerike. Rečeno mi je da je bio jedan čovek koji je počinio vojni zločin. I utvrđeno je bilo da je kriv i odlučeno je da ga strelja streljački vod za određeni broj dana. Ali jedan dobar čovek koji je poznavao predsednika, mislim da je

tada to bio Linkoln, oni su otišli do gospodina Linkolna i molili za život te drage osobe, govoreći: “Gospodine Linkolne, možda on jeste učinio taj prekšaj, ali vi imate silu ili da ga oslobodite ili da ga ubijete.”

I rekao je: “On je smrtno biće; i bio je odgojen u dobrom domu. Zašto mu ne bi pružili šansu?”

A gospodin Linkoln, imao je dobro srce, bio je plemenit hrišćanski džentlmen i rekao je: “Učiniću to.”

I napisao je na jednom malom komadu papira: “Opraštam tom i tom. Abraham Linkoln.”

A čovek je odjurio najbrže što je mogao do zatvora, i rekao je: “Gospodine, imam vaš oprost.”

I to je stavio pred njega.

“Ooo,” rekao je: “To nije oprost, to je samo parče papira.”

Ali on je rekao: “To je vaš oprost; tamo je potpisano ime gospodina Linkolna na njemu, a on je predsednik Sjedinjenih država.”

On je rekao: “Ako bi to bio pravi papir od gospodina Linkolna, bio bi zlatom oivičen; imao bi pečat, i tako dalje.”

On je rekao: “Ali gospodine, to je predsednikov potpis.”

A on je odbio to primiti, misleći da mu ovaj čovek samo zagorčava život.

Sutradan je bio streljan prilikom izlaska sunca. A onda je bila upućena potpisana deklaracija od predsednika Sjedinjenih država, da je tom čoveku bilo oprošteno dan ranije, a on je ipak bio streljan.

Šta sada? To je bilo ispitano u federalnom sudu naše zemlje i evo njihove odluke: “Oprost nije oprost ako nije prihvaćen kao oprost.”

I to je ono što je svaka Božija reč, to je spasenje onima koji to prihvate na takav način. To je isceljenje za one koji to prihvate kao isceljenje. To je samo pet malih reči, ali šta to znači?

“Imajte veru u Boga.” Ili četiri malih reči…

 

Pročitaj više 

IDEM TAMO DA MU KAŽEM ŠTA MISLIM

Zakej je bio poslovan čovek u Jerihonu. Bez sumnje on je bio jedan fini čovek na svoj način. On–on je bio, recimo, verujem, budući dobar čovek kao što je bio, morao je pripadati nekoj crkvi, jednoj od denominacija tog vremena. Recimo da je bio jedan farisej.

Nije se slagao sa pogledom svoje žene. Recimo da mu je se žena zvala Rebeka. Nije bio saglasan s njom, jer je ona verovala u Isusa. Verovala je da je On bio ono što je stvarno i bio, Mesija, jer je videla da je On činio znak Mesije.

-----------------------

Vidite, znali su da će doći, jer je bilo prorokovano. Proroci su prestali, a onda je On nastupio. I ona je videla znak Mesije, i znala da je bilo prema Reči. Vidite, ona je pregledala i pronašla.
Ovde počinje naša drama. Taj čovek mora da je imao strašnu noć iza sebe. To je bila jedna nemirna noć, i nije mogao spavati. Okretao se celu noć, na svom jastuku, celu noć. Mnogi od nas znaju kakve su te noći.

Vidite, Rebeka je znala. Ona je bila povezana sa učenicima, i tako dalje. Znala je da će Isus doći u grad sledećeg jutra. I bila je tako zainteresovana za svog muža, da ga je htela dovesti lice u lice sa Isusom. A čovek kada stoji u njegovoj prisutnosti, dešava vam se nešto.  

----------------------- 

Tako vidimo, sledećeg jutra, vrlo rano, naš mali lik se izvukao iz kreveta i krenuo, obukao se u svoju najbolju odeću, znate, najbolju koju je imao, uredio svoju bradu i očešljao svoju kosu. A Rebeka je bacila jedan pogled ispod ćebeta i videla ga. Znala je da nešto počinje. On je prišao prozoru i pogledao na nju da vidi da li je budna. Ne, nije još bila budna, mislio je on. Onda je povukao zavesu i pogledao napolje, i upravo je započeo dan, tako da se on pripremao.

Vidite, kada se vi za nekoga molite, nešto se događa. Tu mi propuštamo, pri­jatelji, ne molimo se. Molitva je osnova. "Tražite i daće vam se. Nemate zato što ne tražite; Ne molite zato što ne verujete. Tražite izobilje, da vaša radost bude potpuna. Molite i verujte da pri­mate to što ste se molili." Držite se toga čvrsto. Ne puštajte više.

---------------------

Tako, on je izašao napolje, okrenuo se, da vidi da li ga neko gleda, znate. Rekao je: "Sada, znaš šta ću učiniti?" Hajde da sada promenimo svoje misli u njegove. "Moja žena je potpuno zbrkana od ovog, takozvanog, proroka iz Galileje; moj sveštenik i moj pastor kažu, ‘Nema tako nečega u današnjem vre­menu. Sva čudesa i stvari su samo laži. Nema tu ničega.’ Znaš šta ću ja uraditi? Idem tamo i reći ću njemu šta mislim o tome. Zato, to će me učiniti popularnim u gradu, znate, kada kažem njemu to u lice. To ću učiniti." I otišao je.

---------------------- 

Onda nalazimo da je rekao: "Ako stojim ovde, ta ista bučna grupa, On me uopšte neće čuti. Oni toliko viču i galame, moj prekor njemu ništa neće značiti." To je dobro. Onda je rekao: "Ali znaš šta ću uraditi? Reći ću ti šta ću uraditi. Tamo je smokvino drvo. Popeću se na njega, i kada On prođe, videću ga. Onda ću preći na jednu granu i reći ću mu ono što mu imam reći. I On će znati da sam ja Zakej, jedan član ove fine denominacije ovde. Reći ću mu gde pripadam i šta moj sveštenik misli o njemu." Dakle, to će možda biti u redu.
Pogledao je oko sebe i pomislio: "Dakle, sledeća stvar, prva grana je visoka otprilike tri metra." A on je bio možda 1,5m visok, kako će dohvatiti još 1,5m? Vidite? Pitao se kako će dospeti tamo gore. Nije bilo druge mogućnosti za njega, morao se popeti na ovo drvo. Opet je pogledao oko sebe, i nije bilo ničega sem… Znate, smećari još nisu bili prošli tog jutra, i kante za smeće su još stajale na uglu. Pomislio je: "Kada bi samo jednu kantu mogao doneti ovde, onda…bilo bi dovoljno visine da dohvati prvu granu. I ja želim obavezno da vidim njega. I videću ga!"

 Ipak nalazimo ga ovde, gore na drvetu, pokušavajući da skine prljavštinu sa svog novog odela. Nije mislio da će to uraditi. Samo da se neko moli za vas, učinićete čudne stvari. I brisao se ovako; i sedeći tamo sklanjao je komadiće smeća sa njegovih kolena i ruku. Rekao je: "Pa, u kakvom sam neredu! Ovde sedim." Reče: "Znaš, Rebeka mi je rekla da je ovaj čovek jedan prorok. Sada, čekaću, sakriven." Seo je na račve dve grane, dobro mesto za sedenje.
Kada ste došli tako daleko, i došli ste jutros ovde i sedite takođe kao Zakej, gde se ukrštaju dva puta, vaš i Božiji. Vidite? Kada ste bili dovoljno raspoloženi da dođete ovde ovog jutra, pa, Rebekina molitva će biti uslišena. Ali vi sedite gde se sastaju dva puta, vaš i Božiji. Vidite?

---------------------

On povlači sve grančice oko sebe i maskira se stvarno dobro iza njih. Kaže: "Kada On dođe Haleluja ulicom, iz Haleluja skrenuće u Glory. Upravo ovde na uglu, kada dođe tim putem, kada skrene na uglu, podiću malo ovu grančicu, tako da mogu gledati i videti Njega. Malo ću razgrnuti. Ovde gore On me ne može videti. I onda kada On prođe i kada ga budem dobro video, znaš šta ću uraditi? Skloniću grane, i pošto dođe ovde, izneću mu moje mišljenje. Ja ću mu to reći!" Tako je sedeo malo duže. 
Posle izvesnog vremena čuo je buku. Obično je Isus dolazio sa tom bukom. Tu On dolazi iza ugla. Dakle, šta je on prvo video? Puno ljudi koji su se okupljali na ulici. Rekao je: "Drago mi je što sam ovde gore na drvetu, tako da se neću mešati sa njima ponovo." Tamo je gore na drvetu bio, sedeći tamo, sav kamufliran, niko ga nije mogao prepoznati, njegovi konkurenti nisu znali da je tamo gore na drvetu. Trebao je samo ovu jednu grančicu povući i gledati, a onda ponovo je pustiti, a ostatak njega je sav zaklonjen. Tako je on pomerio grančicu, a ljudi su se okupljali na uglovima.

 --------------------

Kada je On bio upravo ispod drveta, stao je, pogledao gore i rekao: "Zakeje, siđi

dole. Danas idem sa tobom u tvoju kuću na ručak." Vidite, On je znao da je on bio tamo gore. On je znao ko je on bio.
Brate, sestro, On je isti juče, danas i zauvek. On prolazi ovog jutra ovim putem. On je prošao ovuda kroz ovaj grad, da bi ove nedelje bio sa nama.