Rekao sam: “Ne.”
Rekao je: “To je Kongresmen Upshaw. Da li si ikada čuo za njega?”
Rekao sam: “Ne gospodine.”
Rekao je: “On je u pretsedničkoj trci.”
Rekao sam: “To… ne sećam ga se.”
A on je rekao: “On je bio invalid, hrom šezdeset i šest godina.”
Rekao sam: “Da, gospodine.”
I rekao je – on je rekao: “Pa, šta će se dogoditi?”
Rekao sam: “Ne znam.”
Video sam mu ženu kako se moli sa njime. Počeo sam se okretati i rekao
sam: “Dovedite sledeću osobu u molitveni red", a kada je sledeća osoba
počela da dolazi, pogledao sam okolo i ovde je predmnom stajao doktor;
mršav čovek, noseći bifokalne naočale, imao je jedne od tih, šta god da
je imao na svojoj glavi da bi vam gledao u grlo. Bio je obeshrabren;
vrteo je svojom glavom. Rekao sam: “Vidim jednom mršavog doktora. On
vrti svojom glavom. On je obavio operaciju na jednoj maloj crnkinji; i
od toga se paralisala. I ona je paralizovana od svojih ramena prema
dole.”
I okrenuo sam se nazad, i rekao sam svome bratu: “Dovedi mi
svog pacienta.” A onda skoroz dole čuo sam kako neko plače; i pogledao
sam; i tamo su bila bolnička nosila kao ova ovde, a stara crnkinja je
puzala na kolenima, dolazila je od nazad i vikala: “Bože, budi mi
milostiv.” I pogledao sam, i tamo je bila mala crnkinja koju sam video u
viziji.
Ona je rekla: “Gospode smiluj se.” Rekla je: “Propovedniče,
tačno si opisao tog doktora kakav je i bio. Hoće li Bog dati mojoj
devojčici da živi?”
Rekao sam: “Teta, ne znam.” Rekao sam: “Ja mogu reći jedino što vidim.”
A ona je rekla: “Ooo, Bože, smiluj mi se” i nastavila je plakati. Malena je paralizovana. Ona je…
Rekao sam: “To je bilo pre oko dve godine, zar ne, teta?”
Rekla je: “To je koliko dugo to već traje, gospodine.”
I okrenuo sam se i prozvao pacijenta. Pogledao sam i video sam nešto
pred sobom. I video sam nešto kako se materijalizuje, i to je izgledalo
kao jedan put. No bila je to ulica, i idući niz ulicu išla je jedna mala
crnkinja sa lutkom u svojim rukama, idući na takav način. Brate,
sestro, svi ti đavoli u paklu onda to više nisu mogli zaustaviti. Rekao
sam: “Teta, vaša vera je spasila dete; ono je zdravo.”
Video sam to u
stotinama slučajeva, u hiljadama slučajeva. I ovde predmnom večeras,
dajem svakoj osobi da to kaže. Da li ste ikada iti jednom videli da To
nešto kaže, a da to nije savršeno na taj način? Koliko vas je bilo na
skupovima i to videli, da vidim vaše ruke? Podignite ruke gde god bili.
Tu ste vi. Svaki put To je savršeno, jer To je Bog, a ne čovek; To je
Bog, To ne može grešiti.
Onda, zapazite, ona je rekla: “Da li je moja devojčica isceljena?”
Rekao sam: “Da, gospođo.” I ona je uhvatila malenu za ruku, i mala
devojčica je ustala, i zagrlila rukama majku, ustali su i izašli iz
zgrade, savršeno zdrava. Ljudi su počeli padati u nesvest.
I skup je
nastavio dalje; i nakon par minuta rekao sam: “Vidim Kongresmena. On
ima prugasto odelo na sebi. On je isceljen.” A on je počeo ovako da se
savija na dole, nakon što je bio hrom šezdesetšest godina. Kongresmen
Willie D. Upshaw, bivši kongresmen. Mislim da je bio senator Džordžije,
bio je u predsedničkoj trci, i zbog svojih religioznih pravednih
uverenja što se viskija tiče, bio je poražen u toj trci. A Bog je
poštovao njegovu veru. I večeras, na podijumu sedi Kongresmen Willie D.
Upshow, koji je bio hrom šezdeset šest godina, i savršeno je zdrav ovde
pred nama.
Dođite ovamo gospodine Upshow, moj brate. Evo čoveka koji
je bio hrom šezdeset šest godina. Bog te blagoslovio brate Willie.
[Zajednica aplaudira – Izdavač.]…Recite šta god da želite ovim ljudima.
[Brat Upshow počinje da govori a brat Branham mu govori tokom njegovog svedočanstva.]
William Branham
Нема коментара:
Постави коментар