VEROVATI BOGU

Kada mi je doktor rekao, „Jedan zalogaj čvrste hrane će te ubiti.” Kada sam privukao... Moja majka sedi ovde kao svedok. Oni su mi davali ječmenu vodu i proceđeni sok od suvih šljiva; živeo sam na tome godinu dana, skoro. Oni su rekli, „Pa, jedan zalogaj čvrste hrane će ga ubiti.”

Počeo sam da čitam Bibliju, i našao sam Boga, u mojoj duši. Čitao sam tamo gde je bilo rečeno, „Sve za šta se molite i što zamolite, verujte da ste već dobili i biće vam.”

Nikada nije bila izgovorena molitva za našim stolom. Sećam se tate sedeći na uglu tamo. „Možemo li se moliti?” Mama me je pogledala i počela da plače. I tata nije znao šta da radi.
Rekao sam, „Bože!” Imao sam Bibliju ležeći na stolu. Rekao sam, „Ako umrem, ja dolazim Kući, verujući Tebi. Tvoja Reč je ovo rekla. Ja moram da ili uzmem u obzir šta je doktor rekao, ili da uzmem u obzir šta si Ti rekao. Ja sam uzeo njegovu reč godinu dana i nije mi bolje; gore mi je. Ja neću uzeti u obzir šta je on rekao, nikada više. Ja uzimam u obzir šta si Ti rekao.” I ja sam se pomolio za hranu.

Imali smo pasulj, i kukuruzni hleb, i luk. Ja sam uzeo punu činiju toga, počeo sam da jedem. Prvi zalogaj koji je otišao u moj stomak, gotovo me je ubio. Morao sam da držim moju ruku preko mojih usta, da se to ne bi vratilo. I to bi se vraćalo, i ja bih ga progutao, vratilo bi se, ja bih to progutao. Ja sam uzeo u obzir šta je Bog rekao o tome, ne šta sam ja osećao; to me je peklo.
Izašao sam na ulicu, i hodao sam ulicom ovako, voda je curila iz mojih usta. Rekao je, „Kako se osećaš, Billy?”
Rekao sam, „Predivno!”

Dani su prolazili, nedelje su prolazile; još uvek hodajući, stojeći dole u jarku, sa mojim stomakom ovako, držeći moju ruku ovako. Tapkajući ovako; pevajući, „Oh, kako ja volim Isusa!” Povraćao bih, bacio nešto zemlje preko toga; uzvikujući, „Oh, kako ja volim Isusa.” Upravo podrigujući tu hranu, vraćajući se, tako ošamućen da sam jedva mogao raditi.
Rekao je, „Kako se osećaš ovog jutra? Billy, jesi li bolestan?”
Rekao sam, „Ne. Osećam se predivno.”
Onda, kasnije kada sam svedočio, neko je rekao, „Ti si onda lagao.”
Rekao sam, „Ne, nikada. Ja nisam govorio o ovim čulima ovde u telu; ona su mrtva. Ja verujem Hristu za moje...” Rekao sam, „Ja sam uzeo šta je On rekao, i osećao sam se predivno u vezi toga.”

Tu ste vi. Ne uzimajte u obzir vaše sopstveno telo. Ne uzimajte u obzir bolesti, jer one su od đavola. Tačno. Uzmite u obzir Božije obećanje." WMB

Pročitaj više

VERA JE NAŠA POBEDA

Nedavno u Dorbanu, u Južnoj Africi, ja sam se molio, i oni su doveli jednu osobu na binu. A vi znate tu priču; ja sam ovde to ispričao mnogima. Kako je tamo bili jedna žena isceljenja, a bila je muslimanka, a upravo ih je bilo tako mnogo iz svakog plemena, bilo je tamo oko dvadeset plemena ili i više. I onda kada smo stigli do jednog dečaka, koji je bio rođen hendikepiran i hodao na rukama. A kada je Sveti Duh počeo da mu govori, (on je bio Zulu.), i kada je Sveti Duh počeo da govori, i rekao tom čoveku, jednom afričkom Hotentotu, nije čak znao koja je desna a koja leva ruka, a čak mu je rekao i ko je bio. Oni su se podigli, a nadrilekari vračari su vračali. “Kakva je ovo nova stvar?” rekli su. A poglavice, koji su bili hlađeni lepezama, zaustavili su lepeze.

A rekao sam: “U kolibi u kojoj živiš, tamo je slika moga Gospoda kako visi na zidu.” A otac i majka skroz negde iz mase, među hiljadama i hiljadama ljudi, ustali su i rekli su da je to istina.

I ja sam rekao: “Ti takođe imaš brata, koji je jahao na žutoj kozi ili psu, i povredio je svoju nogu, i on hoda pomoću štaka, i on je prisutan na skupu. Ali njegova vera, je upravo sada nadvladala, i on je isceljen.” Onda, zašto? To ga je šokiralo, jer belac koji čak nije znao njegov jezik, mogao mu je reći ko je bio, i šta se desilo. Kakva je to bila sila? 

A dečak je to čuo preko prevodioca, odbacio je svoje štake, i eno ga kako skače i juri od sreće. A kada je njegov brat, koji nije znao koja je leva a koja desna ruka, a mislio je da ja želim da ga navedem da igra, taj domorodački ples, pošto je video kako mu brat trči i skače, to je uticalo na njega, i on se probio kroz barijere greha nevere. I ja sam pogledao nazad, i došla je vizija, koja mu je rekla da stane na noge; bio je isceljen. A dečak, čak bez dovoljno inteligencije, sa umom koji bi razumeo šta sam ja rekao, kao što mu je to prevodilac rekao. Imao je jedan lanac oko vrata, i ja sam ga uhvatio za lanac, i rekao: “Isus Hrist te isceljuje, ustani.”

Taj dečak, koji je bio rođen kao hendikepiran, stao je na svoje noge, i ne samo to već i pri zdravoj pameti, a suze su mu curile dole po njegovom crnom stomaku. A Slava Božija se spustila na to mesto, dok dvadeset pet hiljada sirovih pagana nije bilo isceljeno u jednom danu.

Šta su oni učinili? Sledećeg jutra, sedeo sam pored prozora, nakon što je došao gradonačelnik, rekao je: “Pogledaj kroz prozor; imamo iznenađenje.”

A sledećeg jutra, došlo je sedam velikih volovskih kola punih štaka, invalidskih kolica, i ostalih stvari; hodajući niz-idući niz ulicu, sa ljudima koji su bili u njima samo veče ranije, idući niz ulicu, i iz plemena Zulu, Šungaji, Buzutos, Kozitas, i sva raznorazna plemena koja bi ratovala jedna sa drugim, bili su u miru, jedan pored drugog, pevajući: “Sve Je Moguće, Samo Veruj,” na njihovom plemenskom jeziku.

Udaljio sam se od prozora, i podigao svoje ruke u vazduh, i odvratio nazad: “Divna milost, kako milozvučna, grešnog me spasila.” 

To je bio najveličanstveni prizor, što su moje oči ikada videle, sve dok onda nisam video Gospoda u viziji.

Pročitaj više

 

ISCELJENJE FLORENS NAJTINGEJL

Tokom meseca januar 1950. godine brat Branham i brat F.F. Bosfort su održavali skupove u Hjustonu,  Teksas. Iste večeri kada je bila uslikana fotografija brata Branhama, na kojoj se pojavio oreol nad njegovom glavom, brat Bosfort je pokazao bratu Branhamu sliku jedne dame. Uz to je bilo priloženo i pismo i avionska karta od Florens Najtingejl iz Durbana u Južnoj Africi, dalja rođaka Florens Najtingejl koja je osnovala Crveni Krst. Ona je bila jedva jedan skelet, i potsećala ih je na Džordžju Karter, mladu ženu iz Majltauna u Indijani, koja je bila u sličnom stanju pre nego što je primila isceljenje. Skoro devet godina ležala je na leđima sa tuberkulozom i jedva da je imala dvadeset kilograma u vreme kada se brat Branham molio za nju. Ova Florens Najtingejl iz Durbana je bolovala od raka na ulasku u želudac što je činilo da ona umire od gladi. Imala je oko dvadeset pet kila. Hranili su je kroz vene glukozom, sve dok to više nije bilo moguće. Čuvši za brata Branhama, plakala je za njim da dođe i da se moli za nju. Tako da mu je pisala da dođe, i poslala je svoju sliku sa avionskom kartom.

To veče u Hjustonu, oni su se molili za Florens Najtingejl, obećavajući Bogu da ako je On isceli i potpuno ozdravi, uzeće to kao nagoveštaj od Boga da treba da idu u Južnu Afriku. Osam nedelja ranije, Branhamova grupa se spustila u Engleskoj na putu za Finsku. Kralj Engleske je poslao putem telegrama zahtev bratu Branhamu da dođe i da se moli za njega. Kada je skupina brata Branhama sišla sa aviona, ime Vilijama Branhama je bilo prozvano sa razglasnog zvučnika. Florens Najtingejl je stigla na aerodrom upravo samo petnaest minuta ranije, a oni koji su bili sa njom uputili ovaj poziv bratu Branhamu da dođe brzo, jer su mislili da ona umire. Mesto je bilo toliko ispunjeno da su oni obavešteni da stupe sa njim u vezu u Pikadili Hotelu. Bilo je to učinjeno i bilo je sređeno da on dođe u njen hotel.

Bio je to jedan od tih maglovitih aprilskih dana kada su se oni dovezli do hotela gde je ona odsela. Niko u toj grupi nije nikada video ljudsko biće u tako jadnom stanju kao što je bila ta žena u sobi. Bila je toliko mršava da joj se koža prilepila za kosti. U srcu su osetili saosećanje. Florens Najtingejl je jedva mogla da govori dok su joj suze tekle niz obraze, jer je imala jake bolove.

Oni su svi, uključujući i propovednika Engleske crkve kao i njene medicinske sestre, kleknuli i počeli da se mole za nju. Čim su se oni počeli molitvu, golub je sleteo na prozor i ostao miran gledajući unutra i počeo je da guče. Nakon molitve, kada je brat Branham rekao: “Amen,” golub je odleteo.

Propovednik je počeo da govori: “Da li si video tog goluba?”

Pre nego što je završio pitanje, Duh Gospodnji se pokrenuo nad bratom Branhamom da bi rekao ove reči: “Tako kaže Gospod, ti ćeš sestro ostati živa.”

Osam meseci nakon što se brat Branham u Engleskoj molio za Florens Najtingejl, dobio je jednu drugu fotografiju od nje. U to vreme ona je bila savršena slika zdrave osobe i imala je 65 kilograma. On je obećao Bogu, a sada je bio ubeđen da treba da ide u Južnu Afriku. Bog ga je pozvao u Južnu Afriku i sada njegova je želja da bude blagoslov ljudima kojima je pozvan da služi.

Dok smo još bili u Johanesburgu, nedeljama pre nego što smo došli u Durban, brat Branham nam je rekao da će naš najveći skup biti u Durbanu. Uvek je govorio o Durbanu sa iščekivanjem da će biti učinjene velike stvari za Boga. Kasnije ćete u ovoj knjizi, naći izveštaj o skupu koji je tamo bio održan, najveći skupovi koji su ikada održani u Južnoj Africi. Nismo imali priliku da sretnemo Florens Najtingejl dok smo bili u Južnoj Africi, jer kako znamo sada živi u Engleskoj.

Pročitaj više

BORBA

Susreo sam tu istu stvar u Indiji jednom, kad su ti sveti ljudi tamo gde smo imali, verujem, najveću publiku kojoj sam ikad govorio, u jednoj stojećoj publici od pola miliona ljudi, i uhvatio sam to rasuđivanjem u Duhu. I oni su videli kako Duh Sveti proziva ljude i proziva ih u publici, i govori razne stvari, i hvata njihove misli. Radže i sveti ljudi, rekli su: “On čita njihove misli.”

Tako nekoliko trenutaka, oko pet ili šest njih je prošlo molitvenim redom, i slep čovek je došao. I on je bio potpuno slep, a njegove oči su bile bele poput moje košulje. I rekao sam: “Sada, ovde je slep čovek, svi mogu videti da je slep.” I rekao sam: “Kad bih mu mogao pomoći, ja bih to učinio, ali jedini način na koji bih to mogao učiniti bilo bi po daru. Možda reći nešto šta je on učinio i to bi dalo misao da ukoliko Bog zna šta je on učinio, On zasigurno zna šta će on učiniti.” Tako, rekao sam: “Sada, gledajući na njega,” rekao sam, “sada, on je obožavatelj sunca. Slep je dvadeset godina.” I kada je to prevodioc rekao, to je bilo tačno. Rekao sam: “On je oženjen čovek. Njegova žena je relativno niska i on ima dva sina, jednog od oko sedam, a drugog od devet.” To je bilo tačno tako. Prozvao je njihova imena, koja su bila.

Onda napolju u publici, na mestu gde su bili ljudi, došao je taj talas od tamo: “To je nešto mentalno, to je nešto nalik telesnom čitanju njihovih misli.”

Onda sam pomislio: “Gospode, kad bi mi samo pomogao. Treba mi Tvoja pomoć, Gospode. Ovi ljudi pokušavaju to označiti telepatijom. A to nije, i Ti to znaš, Gospode.” Još sam izneo Pismo gde Isus kaže da On ništa ne čini dok mu to Otac ne pokaže. I onda, okrenuvši se da bih pogledao na čoveka ponovno, video sam Njega tamo gore u viziji, s jednako dobrim očima kao što su moje. Pomislio sam: “Sad je vreme.”
Rekao sam: “Ovaj čovek je obožavatelj sunca, sada, i on je oslepio.” Rekao sam: “Sada, tamo su muslimanski sveštenici, i tamo su sveštenici sikha, jaina, i drugih vrsta religija, budista. Sada ovaj čovek želi primiti nazad svoj vid. Sada, rekli biste da je on obožavao stvorenje umesto stvoritelja. Ja to verujem, takođe. Ali ovde mi sedimo večeras.”

Rekao sam: “I bili smo - danas sam ugošćen u jainskom hramu gde je bilo sedamnaest različitih religija u razgovoru sa mnom i svaka od njih je protiv Hrista. Svaka!” I rekao sam: “Sada, i mnogi od vas muškaraca bili ste tamo dole. Sada, ukoliko Hrist toliko greši, onda ovaj čovek želi biti ispravan, a sigurno, Bog stvorenja koji je načinio svet, je jedini koji mu može dati njegov vid. To je razumno.”
I rekao sam: “Sada, ukoliko bilo ko od vas ljudi, Muslimani su ovdje vodeća religija, ukoliko muslimanski sveštenik dođe ovde i da mu njegov vid, onda ću ja slediti Muslimane, ili ako budistički sveštenik dođe i da mu njegov vid. Ali neka Bog koji ga je stvorio… Bog, nečiji Bog negde, jer mora biti, ne možemo imati stvorenje bez stvoritelja. I to će zahtevati stvoritelja da stvori vid u njegovim očima. On je bio slep dvadeset godina zbog gledanja u sunce, misleći da će otići u nebo ako to bude činio. Čovek je to učinio u neznanju.”
Rekao sam: “Šta biste vi budistički sveštenici učinili? Samo biste promenili njegov način razmišljanja. Rekli biste da nije u pravu.” Oni proslavljaju svoje umrle pretke. I rekao sam: “Sada, mislili biste da je… rekli biste da greši, ali šta biste učinili? Promenili biste njegov način razmišljanja.” I rekao sam: “Što bi Muslimani učinili? Promenili njegov način razmišljanja. Sikhi, jaini i tako dalje, promenili njihov način razmišljanja.”

Rekao sam: “Mi imamo istu stvar u Sjedinjenim državama. Svi Metodisti žele načiniti da svi Baptisti postanu Metodisti, a Pentekostalci žele uzeti sve Metodiste i načiniti ih Pentekostalcima. To je promena misli. Ali to nije ono o čemu mi pričamo. Mi pričamo o Bogu, stvoritelju.” I rekao sam: “Sigurno bi stvoritelj govorio.” I ne bih to rekao da ta vizija nije bila tamo, ni slučajno. I rekao sam: “Sada, ako jedan, neka On bude Bog, dođe i da mu njegov vid.” I rekao sam: “Sada izazivam svakog radžinog sveštenika ili svetog čoveka, ili bilo koga što god on bio, dođi i daj mu njegov vid i ja ću slediti tvoju filozofiju, napravio si obraćenika.” To je bila najtiša gomila ljudi koju sam ikad čuo, vidite. Niko to nije učinio.

Rekao sam: “Zašto ste tako tihi?” Rekao sam: “Razlog tome je taj što vi to ne možete učiniti, a ne mogu ni ja. Ali Bog neba koji je podigao svog sina Isusa Hrista, čije smo mi sluge, mi je upravo pokazao viziju da će čovek primiti svoj vid,” vidite. Rekao sam: “Sada, ako ne bude tako, onda me možete isterati iz Indije. Ali ako bude tako, svaki od vas duguje svoj život Isusu Hristu. Želim vas pitati, koliko vas će ovde dati svoj život Hristu ako ovaj slep čovek primi svoj vid? Vidite svoje sveštenike, niko ne dolazi ovde gore. Zašto ne dolaze ako su vam rekli da je njihova religija tako velika i tako slavna? Zašto neko ne dođe i ne kaže nešto?” Niko nije došao. Rekao sam: “Onda vi ljudi tamo napolju, ako vidite ovog slepog čoveka kako stoji ovde…” 

I gore je došao lečnik da pregleda njegove oči. Zavrteo je svojom glavom. Rekao je: “On je slep.”
I tako sam rekao: “Sigurno, slep je.” Ali rekao sam: “Ako mu Bog da njegov vid, koliko vas će služiti Isusu Hristu?” I koliko daleko sam mogao videti, okean crnih ruku. Okrenuo sam se čoveku i rekao: “Gospode Isuse, neka bude znano da si Ti Bog.” Čovek me je zgrabio oko vrata, a tamo je sedeo i gradonačelnik Bombaja, zgrabio je i njega oko vrata, video je dobro kao bilo ko drugi.

 Čitaj dalje