VERA JE NAŠA POBEDA

Nedavno u Dorbanu, u Južnoj Africi, ja sam se molio, i oni su doveli jednu osobu na binu. A vi znate tu priču; ja sam ovde to ispričao mnogima. Kako je tamo bili jedna žena isceljenja, a bila je muslimanka, a upravo ih je bilo tako mnogo iz svakog plemena, bilo je tamo oko dvadeset plemena ili i više. I onda kada smo stigli do jednog dečaka, koji je bio rođen hendikepiran i hodao na rukama. A kada je Sveti Duh počeo da mu govori, (on je bio Zulu.), i kada je Sveti Duh počeo da govori, i rekao tom čoveku, jednom afričkom Hotentotu, nije čak znao koja je desna a koja leva ruka, a čak mu je rekao i ko je bio. Oni su se podigli, a nadrilekari vračari su vračali. “Kakva je ovo nova stvar?” rekli su. A poglavice, koji su bili hlađeni lepezama, zaustavili su lepeze.

A rekao sam: “U kolibi u kojoj živiš, tamo je slika moga Gospoda kako visi na zidu.” A otac i majka skroz negde iz mase, među hiljadama i hiljadama ljudi, ustali su i rekli su da je to istina.

I ja sam rekao: “Ti takođe imaš brata, koji je jahao na žutoj kozi ili psu, i povredio je svoju nogu, i on hoda pomoću štaka, i on je prisutan na skupu. Ali njegova vera, je upravo sada nadvladala, i on je isceljen.” Onda, zašto? To ga je šokiralo, jer belac koji čak nije znao njegov jezik, mogao mu je reći ko je bio, i šta se desilo. Kakva je to bila sila? 

A dečak je to čuo preko prevodioca, odbacio je svoje štake, i eno ga kako skače i juri od sreće. A kada je njegov brat, koji nije znao koja je leva a koja desna ruka, a mislio je da ja želim da ga navedem da igra, taj domorodački ples, pošto je video kako mu brat trči i skače, to je uticalo na njega, i on se probio kroz barijere greha nevere. I ja sam pogledao nazad, i došla je vizija, koja mu je rekla da stane na noge; bio je isceljen. A dečak, čak bez dovoljno inteligencije, sa umom koji bi razumeo šta sam ja rekao, kao što mu je to prevodilac rekao. Imao je jedan lanac oko vrata, i ja sam ga uhvatio za lanac, i rekao: “Isus Hrist te isceljuje, ustani.”

Taj dečak, koji je bio rođen kao hendikepiran, stao je na svoje noge, i ne samo to već i pri zdravoj pameti, a suze su mu curile dole po njegovom crnom stomaku. A Slava Božija se spustila na to mesto, dok dvadeset pet hiljada sirovih pagana nije bilo isceljeno u jednom danu.

Šta su oni učinili? Sledećeg jutra, sedeo sam pored prozora, nakon što je došao gradonačelnik, rekao je: “Pogledaj kroz prozor; imamo iznenađenje.”

A sledećeg jutra, došlo je sedam velikih volovskih kola punih štaka, invalidskih kolica, i ostalih stvari; hodajući niz-idući niz ulicu, sa ljudima koji su bili u njima samo veče ranije, idući niz ulicu, i iz plemena Zulu, Šungaji, Buzutos, Kozitas, i sva raznorazna plemena koja bi ratovala jedna sa drugim, bili su u miru, jedan pored drugog, pevajući: “Sve Je Moguće, Samo Veruj,” na njihovom plemenskom jeziku.

Udaljio sam se od prozora, i podigao svoje ruke u vazduh, i odvratio nazad: “Divna milost, kako milozvučna, grešnog me spasila.” 

To je bio najveličanstveni prizor, što su moje oči ikada videle, sve dok onda nisam video Gospoda u viziji.

Pročitaj više

 

BORBA

Susreo sam tu istu stvar u Indiji jednom, kad su ti sveti ljudi tamo gde smo imali, verujem, najveću publiku kojoj sam ikad govorio, u jednoj stojećoj publici od pola miliona ljudi, i uhvatio sam to rasuđivanjem u Duhu. I oni su videli kako Duh Sveti proziva ljude i proziva ih u publici, i govori razne stvari, i hvata njihove misli. Radže i sveti ljudi, rekli su: “On čita njihove misli.”

Tako nekoliko trenutaka, oko pet ili šest njih je prošlo molitvenim redom, i slep čovek je došao. I on je bio potpuno slep, a njegove oči su bile bele poput moje košulje. I rekao sam: “Sada, ovde je slep čovek, svi mogu videti da je slep.” I rekao sam: “Kad bih mu mogao pomoći, ja bih to učinio, ali jedini način na koji bih to mogao učiniti bilo bi po daru. Možda reći nešto šta je on učinio i to bi dalo misao da ukoliko Bog zna šta je on učinio, On zasigurno zna šta će on učiniti.” Tako, rekao sam: “Sada, gledajući na njega,” rekao sam, “sada, on je obožavatelj sunca. Slep je dvadeset godina.” I kada je to prevodioc rekao, to je bilo tačno. Rekao sam: “On je oženjen čovek. Njegova žena je relativno niska i on ima dva sina, jednog od oko sedam, a drugog od devet.” To je bilo tačno tako. Prozvao je njihova imena, koja su bila.

Onda napolju u publici, na mestu gde su bili ljudi, došao je taj talas od tamo: “To je nešto mentalno, to je nešto nalik telesnom čitanju njihovih misli.”

Onda sam pomislio: “Gospode, kad bi mi samo pomogao. Treba mi Tvoja pomoć, Gospode. Ovi ljudi pokušavaju to označiti telepatijom. A to nije, i Ti to znaš, Gospode.” Još sam izneo Pismo gde Isus kaže da On ništa ne čini dok mu to Otac ne pokaže. I onda, okrenuvši se da bih pogledao na čoveka ponovno, video sam Njega tamo gore u viziji, s jednako dobrim očima kao što su moje. Pomislio sam: “Sad je vreme.”
Rekao sam: “Ovaj čovek je obožavatelj sunca, sada, i on je oslepio.” Rekao sam: “Sada, tamo su muslimanski sveštenici, i tamo su sveštenici sikha, jaina, i drugih vrsta religija, budista. Sada ovaj čovek želi primiti nazad svoj vid. Sada, rekli biste da je on obožavao stvorenje umesto stvoritelja. Ja to verujem, takođe. Ali ovde mi sedimo večeras.”

Rekao sam: “I bili smo - danas sam ugošćen u jainskom hramu gde je bilo sedamnaest različitih religija u razgovoru sa mnom i svaka od njih je protiv Hrista. Svaka!” I rekao sam: “Sada, i mnogi od vas muškaraca bili ste tamo dole. Sada, ukoliko Hrist toliko greši, onda ovaj čovek želi biti ispravan, a sigurno, Bog stvorenja koji je načinio svet, je jedini koji mu može dati njegov vid. To je razumno.”
I rekao sam: “Sada, ukoliko bilo ko od vas ljudi, Muslimani su ovdje vodeća religija, ukoliko muslimanski sveštenik dođe ovde i da mu njegov vid, onda ću ja slediti Muslimane, ili ako budistički sveštenik dođe i da mu njegov vid. Ali neka Bog koji ga je stvorio… Bog, nečiji Bog negde, jer mora biti, ne možemo imati stvorenje bez stvoritelja. I to će zahtevati stvoritelja da stvori vid u njegovim očima. On je bio slep dvadeset godina zbog gledanja u sunce, misleći da će otići u nebo ako to bude činio. Čovek je to učinio u neznanju.”
Rekao sam: “Šta biste vi budistički sveštenici učinili? Samo biste promenili njegov način razmišljanja. Rekli biste da nije u pravu.” Oni proslavljaju svoje umrle pretke. I rekao sam: “Sada, mislili biste da je… rekli biste da greši, ali šta biste učinili? Promenili biste njegov način razmišljanja.” I rekao sam: “Što bi Muslimani učinili? Promenili njegov način razmišljanja. Sikhi, jaini i tako dalje, promenili njihov način razmišljanja.”

Rekao sam: “Mi imamo istu stvar u Sjedinjenim državama. Svi Metodisti žele načiniti da svi Baptisti postanu Metodisti, a Pentekostalci žele uzeti sve Metodiste i načiniti ih Pentekostalcima. To je promena misli. Ali to nije ono o čemu mi pričamo. Mi pričamo o Bogu, stvoritelju.” I rekao sam: “Sigurno bi stvoritelj govorio.” I ne bih to rekao da ta vizija nije bila tamo, ni slučajno. I rekao sam: “Sada, ako jedan, neka On bude Bog, dođe i da mu njegov vid.” I rekao sam: “Sada izazivam svakog radžinog sveštenika ili svetog čoveka, ili bilo koga što god on bio, dođi i daj mu njegov vid i ja ću slediti tvoju filozofiju, napravio si obraćenika.” To je bila najtiša gomila ljudi koju sam ikad čuo, vidite. Niko to nije učinio.

Rekao sam: “Zašto ste tako tihi?” Rekao sam: “Razlog tome je taj što vi to ne možete učiniti, a ne mogu ni ja. Ali Bog neba koji je podigao svog sina Isusa Hrista, čije smo mi sluge, mi je upravo pokazao viziju da će čovek primiti svoj vid,” vidite. Rekao sam: “Sada, ako ne bude tako, onda me možete isterati iz Indije. Ali ako bude tako, svaki od vas duguje svoj život Isusu Hristu. Želim vas pitati, koliko vas će ovde dati svoj život Hristu ako ovaj slep čovek primi svoj vid? Vidite svoje sveštenike, niko ne dolazi ovde gore. Zašto ne dolaze ako su vam rekli da je njihova religija tako velika i tako slavna? Zašto neko ne dođe i ne kaže nešto?” Niko nije došao. Rekao sam: “Onda vi ljudi tamo napolju, ako vidite ovog slepog čoveka kako stoji ovde…” 

I gore je došao lečnik da pregleda njegove oči. Zavrteo je svojom glavom. Rekao je: “On je slep.”
I tako sam rekao: “Sigurno, slep je.” Ali rekao sam: “Ako mu Bog da njegov vid, koliko vas će služiti Isusu Hristu?” I koliko daleko sam mogao videti, okean crnih ruku. Okrenuo sam se čoveku i rekao: “Gospode Isuse, neka bude znano da si Ti Bog.” Čovek me je zgrabio oko vrata, a tamo je sedeo i gradonačelnik Bombaja, zgrabio je i njega oko vrata, video je dobro kao bilo ko drugi.

 Čitaj dalje

 

AKO JE BOG SA NAMA, PA GDE SU ONDA SVA TA ČUDA

"Jednom mi je neko rekao, jedan uvaženi doktor je govorio o jednom čudu koje se desilo među – na jednoj bolesnoj osobi. I rekao mi je: “Propovedniče, zar ne veruješ da ako bi rekao tim ljudima da idu i dotaknu stub ili drvo, da bi se desila ista stvar?”

Rekao sam: “Ne, gospodine.” Rekao sam: “zato što vi ne možete imati veru u doticanju drveta ili stuba.” Vera nije nešto tako labavo. Ona se mora temeljiti na nekim veoma značajnim činjenicama. Vi morate znati nešto o onome u šta verujete, pre nego što bi zaista imali veru u to. Tako da mi prvo moramo znati kako i šta: šta je Božija želja, šta je Božiji plan, i kako da pristupimo Bogu po tom planu. I tek onda možemo otići hrabro pred presto milosti, i moliti za ono što nam je plan obećao.

Dakle, oni su se igrali crkve. I upravo čim su se izvukli iz neke deformacije…Bog ih je oslobodio. I umesto da se oslone na to i da nastave služiti Bogu, videći Njegovu silnu ruku, oni su odlutali pravo nazad ponovo u stvari ovog sveta. I tako došlo je vreme kada je Bog pozvao na stop. I to mora biti tako.
I mislim da je sada vreme da se pozove na stop. Mi smo izobličili Božiju Reč da bi ona odgovarala svakoj organizaciji koja postoji na svetu, i svakoj ljudskoj šemi da bi se ispunila. Mi smo izobličili Reč da bi je načinili ovakvom, i izobličili smo Reč da bi je načinili onakvom, i izbličili smo je da bi ona odgovarala nekom određenom planu. Ali došlo je vreme da se stane; da prestanete da se igrate crkve. Došlo je vreme kada ljudi govore: “Ako možeš dobiti dovoljno Duha da bi plesao u Duhu; ako možeš dobiti dovoljno da bi video svetla pred očima; ili neki osećaj da ti se spusti niz leđa, ili neko drhtanje, da se protreseš, neka emocija; vi ste To onda dobili.” Vi ste primili nešto; ali ja ne bih rekao šta ste primili, dok ne bih video kakav rod iz toga izrasta."

Pročitaj ceo tekst