VRATA SRCA

Ovaj slavni umetnik, trebao mu je celi životni vek da naslika sliku. Kada je konačno mislio da je sve spremno za seriju kritika... I ubrzo je došao neki kritičar, a ti veliki i slavni kritičari su učeni kako kritikovati.

I on je rekao: "Tvoja slika je predivna. Vidimo Isusa kako po noći dolazi u tamu ljudskog života s fenjerom u ruci. Vidimo mali dom kojem prilazi i vinovu lozu oko vrata, i tako dalje. Vidimo izraz na Njegovom licu, kuca, sluša, pokušava čuti hoće li biti odgovora iznutra." Kritičar je rekao: "Nemam šta kritikovati. Napravio si remek delo. Ali, jedno si izostavio."
A umetnik je rekao: "Gospodine, šta sam izostavio?"
Rekao je: "Nisi nacrtao kvaku na vratima." Rekao je: "Ona nemaju kvaku. O", rekao je umetnik, "namerno sam tako nacrtao."
Dobro, rekao je: "Kako će ući bez kvake?"
Rekao je: "Kvaka je iznutra. Čovek iznutra mora otvoriti."

"Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko otvori..." 

Bog ne povlači kako bi otvorio vaše srce. On samo kuca, a vi morate otvoriti. 

"Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom." 

Dakle, "večerati" u Starom Zavetu, ili u istočnim danima Gospodnje posete zemlji, značilo je "družiti se". Doći ću i imati zajedništvo s njim, sesti i porazgovarati s njim. Zar ne želite da On učini isto s vama?

William Marrion Branham

OČEKIVANJE

Phoenix Az, 28.02.1954.

Jedan čovek mi je ovde nedavno prišao, jedan veoma fin čovek; rekao je: “Brate Branhame, došao sam da te pitam kako da budem spasen.” Rekao je: “Pokušavao sam nekoliko godina da doživim spasenje.”

Rekao sam: “Da.”

On je rekao: “Dakle, ja…Bio je tamo jedan veoma naočit govornik, Gos. Billy Graham.” Rekao je: “Da li ga poznajete?”

Rekao sam: “Poznajem ga.” Rekao sam: “Veoma fin čovek.”

On je rekao: “Pa, otišao sam na njegov skup i on je rekao: ‘Svi koji želite primiti Hrista i da budu spaseni, podignite svoje ruke.’”

Rekao je: “Brate Branhame, podigao sam svoju ruku najviše što sam mogao.” Rekao je: “Ustao sam i oni su se molili za mene.” I rekao je: “Nije bilo ništa drugačije.”

I rekao je: “Onda sam otišao dole do jednog mesta gde su imali jedan staromodni šatorski skup, zvan staromodna-religija.” I rekao je: “Rekli su mi da treba da budem dovoljno sretan sve dok ne počnem da kličem.” Rekao je: “Molio sam se tamo sve dok nisam počeo da kličem.”

I rekao je: “Ali kada sam se vratio, plakao sam i klicao,” no rekao je: “nije mi ni to pomoglo.” Rekao je: “Otišao sam na skup još jednog uvaženog čoveka,” sa kojim smo mi svi veoma dobro upoznati, rekao je: “on mi je rekao da moram ostati tamo dok ne postanem sretan, ne počnem klicati i govoriti u jezicima.” Rekao je: “Ja i jesam.” No rekao je: “To mi nije pomoglo.”

Rekao je: “A šta ti kažeš?”

Rekao sam: “Brate, svaki od njih ti je rekao istinu…?…svaki.” Tako je. Rekao sam: “Verujem da možeš podići ruku i prihvatiti Hrista, da postaneš sretan i da kličeš, i u govorenje jezika. Verujem da su sve te stvari istina. No brate, ali to nije ono što ti tražiš. Vidiš, težiš za time da primiš Hrista.”

Primanje Hrista nije podignuti svoju ruku, ili te stvari, već to je primanje Osobe u svoje srce, a onda se ispoljavaju ti atributi.
                                                 Pročitaj ceo tekst