Ovaj slavni umetnik, trebao mu je celi životni vek da naslika sliku. Kada je konačno mislio da je sve spremno za seriju kritika... I ubrzo je došao neki kritičar, a ti veliki i slavni kritičari su učeni kako kritikovati.I on je rekao: "Tvoja slika je predivna. Vidimo Isusa kako po noći dolazi u tamu ljudskog života s fenjerom u ruci. Vidimo mali dom kojem prilazi i vinovu lozu oko vrata, i tako dalje. Vidimo izraz na Njegovom licu, kuca, sluša, pokušava čuti hoće li biti odgovora iznutra." Kritičar je rekao: "Nemam šta kritikovati. Napravio si remek delo. Ali, jedno si izostavio."
A umetnik je rekao: "Gospodine, šta sam izostavio?"
Rekao je: "Nisi nacrtao kvaku na vratima." Rekao je: "Ona nemaju kvaku. O", rekao je umetnik, "namerno sam tako nacrtao."
Dobro, rekao je: "Kako će ući bez kvake?"
Rekao je: "Kvaka je iznutra. Čovek iznutra mora otvoriti."
"Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko otvori..."
Bog ne povlači kako bi otvorio vaše srce. On samo kuca, a vi morate otvoriti.
"Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom."
Dakle, "večerati" u Starom Zavetu, ili u istočnim danima Gospodnje posete zemlji, značilo je "družiti se". Doći ću i imati zajedništvo s njim, sesti i porazgovarati s njim. Zar ne želite da On učini isto s vama?
