Jeffersonville
In, 25.11.1956.
Ako bih razmišljao tako da je ovaj svet prepušten sam sebi da se izbori, ljudskom silom, i ljudskom mudrošću, i putem velike četvorke ili UN, preko onih koji nikad čak i ne pominju Božije Ime, bio bih onda obeshrabrena osoba. Ali ne gledam na te stvari kao na izlaz. Ja gledam ovde dole na stranice ove stare knjige, gde je Bog to ispisao, i sve će se ispuniti tačno onako kako je On to rekao, i to je sve. Tako jedino što ja treba da činim je ne da se uskladim sa njima, već da se uskladim sa Golgotom, da se uskladim sa Bogom, da se uskladim sa Njegovom Reči, da ostanem u Njegovoj Reči. I bez obzira koliko to deluje kao da će biti na neki drugi način, to će biti onako kako je Bog to namerio da bude. Ne može biti ništa drugo. Jer On budući beskonačan, znao je od početka kraj, i On čini da sve izađe na hvalu Njegove slave. Tako je. Sve stvari će morati delovati u tom pravcu. Sve će morati da se uobliči tačno do svog mesta.
Moj Bože, zar to ne bi trebalo ohrabriti Hrišćanina. Ništa ne može da pođe
naopako. Nakon svega, nije to naša Biblija; već Njegova. Nije to naša mudrost;
to je Njegova. I jedinu stvar koju mi treba da učinimo je da položimo tamo našu
veru i pouzdanje, i da se umirimo i da vidimo Božiju slavu. I da gledamo kako
se to pokreće na svoje mesto, i svaki točak se pokreće u tome. Možda je to
razbacano na sve strane, ali to će se pokrenuti pravo na svoje ispravno mesto
kada Bog izgovori Reč. On zna početak od kraja.
On je znao koga će On izabrati. On je znao da će Jelisej zauzeti Ilijino mesto
pre nego što je svet čak i bio stvoren. Sve to mora zajedno da deluje baš kako
treba.
A mi se brinemo za naše najbliže i tako dalje, hoće li se i oni spasiti?
Njihova imena, ako su bila zapisana u Jagnjetovoj Knjizi Života pre postanka sveta, oni će se pravo probiti tamo unutra; jer to je jedino što to može
učiniti. Mi svedočimo i odsijavamo svetlost; Bog je onaj koji to donosi do
njih.
Pročitaj više
