JAGNJETOVA SVADBA

"Sada, svadba je u jednom smislu tip... Zemaljska svadba ovde je tip nebeske svadbe. Sada, hajdemo obići to za nekoliko trenutaka, da ponovimo to u trenutku. Prva stvar koja je tu, mora postojati odluka. Prva stvar kod prirodnog venčanja je odluka koja je donesena. Mlada devojka mora načiniti odluku želi li tog mladića, i mladić, želi li on tu devojku. Mora postojati donesena odluka, i vi je morate doneti. Ona mora biti jedina žena na svetu koju volite, i on mora biti jedini čovek. Ako nije tako, tada ste načinili pogrešnu odluku.

I isti je princip pri donošenju odluke o Hristu. Prva stvar koju morate učiniti jeste odlučiti hoćete li služiti Bogu i uzeti Njega kao svog Spasitelja, ili nećete učiniti to. Hoćete li služiti svetu, hoćete li služiti Hristu? Vi morate odlučiti. Mora postojati odluka. Kada odlučite hoćete li služiti Bogu ili mamonu, tada uzimate svoj izbor. Ali mora biti donesena odluka.

I tada, nakon što je donesena odluka, tada slede zaruke. Da... Vi to pronalazite pred oltarom. Vi morate učiniti zaruke pre nego što može nastupiti jedinstvo. To je način koji je s crkvom Hristovom. Ona mora biti zaručena s Hristom; znak, zaruke, ljubavna afera.
I tada sledeća stvar je - su obećanja. Moraju biti načinjena obećanja jednog drugome, vi činite ovakvo obećanje: “Draga, ako se udaš za mene, obećavam da ću biti veran i istinit. Neću gledati ni na jednu drugu ženu.”
Ili: “Neću gledati ni na jednog drugog muškarca. I činiću sve što je dužnost žene. Ako budemo imali dece, činiću sve što je - što je dužnost majke. Biću domaćica.” Sva ova obećanja moraju biti učinjena, ili bi trebala biti u ispravnom venčanju.

I ista je stvar kada vi dođete Hristu, “Gospode, ako me primiš u Svoje Kraljevstvo, ja obećavam...” Tu ste. “Voleću te. Biću ti istinit. Služiću ti danju i noću.” Jako je loše zaboraviti to. “Služiću ti danju i noću. Postiću, moliću se, biću Ti veran. Donosiću svoju desetinu u žitnicu. Ja - ja ću - moliću se puno puta dnevno. Ja ću - ja ću učiniti bilo šta. I ja ću založiti svu moju ljubav Tebi.” To je ono što trebate učiniti. To je potpuno tačno, gde vi obećate to, i to bi trebalo doći iz dubine vašeg srca.
Ako vi obećate to svom mužu, a ne mislite to u svom srcu, vi apsolutno ne živite ispravno s njim. To je na neki način iskristaliziran sukob.

Pogledajte ovde. Ako - ako vi imate zub, i koristite lažni zub... Sada, to je u redu. To je zamena za zub koji ste vi nekada imali. Ali u stvari, ovaj zub nije povezan s vama. On nije deo vas. Ako imate amputiranu ruku, i postavite lažnu ruku, dobro, ta ruka u stvari nije povezana s vama. To je samo nataknuto na vas. Vidite, to nije povezano s vama.
I kada mi založimo svoju ljubav Hristu, ako mi ne postanemo deo Njega, kao što bi žena trebala postati deo čoveka i čovek deo žene, tada smo mi veštački načinjeni hrišćani. Mi nismo stvarno... Vi niste stvarno venčani za tu ženu. Vi možete biti verni. Ako vi ne volite svog muža kada je šezdeset ili sedamdeset godina star, i vi ga ne volite kao što ste ga voleli na početku, tada vi stvarno samo podižete njegovu decu.

Takve su crkve, mnoge od njih danas. Mi samo uzimamo ime Hrišćanska crkva, lažno se predstavljajući kao nevesta, kada je to neprirodno, mi nismo povezani s Hristom na ni jedan način. Mi smo kao veštački zub, veštačka ruka, veštačko oko. Vidite, to je nešto veštačko ako mi to samo stavljamo. Dobro, vi ne možete staviti hrišćanstvo. Vi morate biti povezani s tim.
I onda crkva koja se neprirodno naziva crkvom Hristovom... Dobro, ta deca tada nisu u tome kao da su rođeni samo od te organizacije... Oni nisu deca Hristova, oni su denominacijska deca, a ne deca Hristova.

Ako žena nije povezana s čovekom u istinitosti, tada to nije njen muž. To je samo čovek kojem se zavetovala da će živeti s njim, i ona je dala pogrešno obećanje. Ona je obećala da će ga voleti, i rekla je da ga voli, ali ona nije činila to. Celo vreme čovek je prevaren. Ali tu je jedna stvar sigurna, prijatelji: mi nećemo prevariti Hrista. On poznaje Svoje.

Ali vidite, prvo se donosi odluka, slede zaruke, onda obećanje, a tada ceremonija. I tako je kada nevesta - nevesta uzima ženikovo ime. Tada ona nema više svoje vlastito ime; ona uzima Ženikovo Ime. I kada crkva ima ceremoniju, daje svoja obećanja, tada ona uzima Ženikovo Ime. Tada ona nije više svetovna crkva, ona je crkva Gospoda Isusa Hrista. Amen. Ne... ja ne mislim da po Imenu, ja mislim po rođenju, prirodom, snagom Božijom. Po otkrivenoj Božijoj istini u srcu, ona postaje hrišćanska crkva, velika, univerzalna, apostolska hrišćanska crkva. Ona postaje deo Hrista. Kada ona učini to, ona... Hrist ubrizgava u nju Svoj vlastiti Duh, Svoj vlastiti život. I Biblija kaže Adamu i Evi tamo: “Niste više dvoje, već jedno.” A kada je žena, crkva, venčana za Hrista, oni nisu više dvoje. Oni su jedno: Hrist u vama. Amen. To je to. Njegov život je ugrađen u vas. Tada vi postajete nevesta."

Čitaj dalje