SAMO JOŠ JEDNOM,GOSPODE!

Nije li to baš ono što neprijatelj voli da radi kada vas sruši! Ali on se ne usuđuje pokušavati to sve dok sila Božija deluje kroz Crkvu. On je, on se ne bi usudio činiti to kada je nazirejski blagoslov na vama. Ali ako vas on može videti išibane, tada vam se ismeva. Tada on može reći da nema razlike između njih i nas, da su oni isti kao mi. Ali kada je tamo nešto drugačije, nešto neverovatno sa Jahvinim blagoslovom na tome, onda se oni boje bilo šta reći. Dokle god mogu videti Božju silu kako deluje, đavo ima dovoljno razuma da drži zatvorena usta. Ali kada zna da ste poraženi, on pušta svakog đavola kojeg može na vas.

To je bilo stanje u kojem se Samson nalazio. Pomislimo samo, dok mogu videti vojnike, neke od tih starih veterana sa ogrebotinama na licu, dok su gledali Samsona kako tamo stoji, bez nade i bespomoćan, oni su se sećali da su ga gledali kako je stajao jednom s viličnom kosti u ruci i hiljade Filistejaca je stajalo mrtvih pod njegovim nogama. A sada ga mali dečak vodi okolo za ruku. Mogli su se prisetiti kako su se raspitivali u svome veću, kada je došla vest da čovek, običan čovek, uzeo...staru, izgorelu, spečenu viličnu kost mule.

I sada, mnogi od vas ste uzeli istoriju Filistejaca. Taj oklop koji su ti ljudi nosili, kaciga na njihovim glavama je bila skoro inč debela s limom. I njihov plašt koji su nosili, oni su bili veliki silni ljudi s velikim oklopom pola inča nad prsima i niz telo za zaštitu od dugačkog nadolažećeg koplja ili teškog udarca s dvoseklim mačem koji bi ih morao oboriti s nogu.

Sada, kako bi mogao čovek, samo jedan čovek, s hiljadama oko sebe, u oklopima i obučenim vojnicima s kopljima, te velike kacige kroz koje se samo oko moglo videti, kako bi čovek mogao uzeti viličnu kost mule i potući njih hiljadu odjednom? Jer bi prvi udarac s tom starom krhkom viličnom kosti, raspršio u komadiće jednu od tih kaciga. Oni su znali da je neka natprirodna snaga, kada bi on udario tog vojnika po glavi, stvar se usekla unutra i ubila ga odmah. Desnom rukom i levom rukom, on je udario, i svaki put kada je udario, snaga Božja je udarila s tim.

Nije potrebno, kao što mi mislimo, velika stvar, potrebna je samo ruka koja je potpuno pomazana Svetim Duhom i silom Božjom, da sruši svakog neprijatelja pod svakom okolnošću.

I kako su se ti vojnici prisećali! “Je li moguće da smo uhvatili pogrešnog čoveka?” neki od njih su mogli reći. “Ne, to je on. Mogu baš videti njegovu građu, to je Samson, onaj koji je služio Onome za kojeg je rekao da je istiniti Bog. Ali njegov ga je Bog sigurno ostavio.”

Ali, prevarili su se! Nije Bog njega ostavio, on je ostavio Boga. I mislim da je tako s ljudima večeras. Nije Bog napustio svoju crkvu, crkva je napustila Boga i njegovu Reč. I u tome je stvar.

Pročitaj više

RABLJENI OGRTAČ

Jeffersonville In, 25.11.1956.

Ako bih razmišljao tako da je ovaj svet prepušten sam sebi da se izbori, ljudskom silom, i ljudskom mudrošću, i putem velike četvorke ili UN, preko onih koji nikad čak i ne pominju Božije Ime, bio bih onda obeshrabrena osoba. Ali ne gledam na te stvari kao na izlaz. Ja gledam ovde dole na stranice ove stare knjige, gde je Bog to ispisao, i sve će se ispuniti tačno onako kako je On to rekao, i to je sve. Tako jedino što ja treba da činim je ne da se uskladim sa njima, već da se uskladim sa Golgotom, da se uskladim sa Bogom, da se uskladim sa Njegovom Reči, da ostanem u Njegovoj Reči. I bez obzira koliko to deluje kao da će biti na neki drugi način, to će biti onako kako je Bog to namerio da bude. Ne može biti ništa drugo. Jer On budući beskonačan, znao je od početka kraj, i On čini da sve izađe na hvalu Njegove slave. Tako je. Sve stvari će morati delovati u tom pravcu. Sve će morati da se uobliči tačno do svog mesta.

Moj Bože, zar to ne bi trebalo ohrabriti Hrišćanina. Ništa ne može da pođe naopako. Nakon svega, nije to naša Biblija; već Njegova. Nije to naša mudrost; to je Njegova. I jedinu stvar koju mi treba da učinimo je da položimo tamo našu veru i pouzdanje, i da se umirimo i da vidimo Božiju slavu. I da gledamo kako se to pokreće na svoje mesto, i svaki točak se pokreće u tome. Možda je to razbacano na sve strane, ali to će se pokrenuti pravo na svoje ispravno mesto kada Bog izgovori Reč. On zna početak od kraja. On je znao koga će On izabrati. On je znao da će Jelisej zauzeti Ilijino mesto pre nego što je svet čak i bio stvoren. Sve to mora zajedno da deluje baš kako treba. 

A mi se brinemo za naše najbliže i tako dalje, hoće li se i oni spasiti? Njihova imena, ako su bila zapisana u Jagnjetovoj Knjizi Života pre postanka sveta, oni će se pravo probiti tamo unutra; jer to je jedino što to može učiniti. Mi svedočimo i odsijavamo svetlost; Bog je onaj koji to donosi do njih. 

Pročitaj više

TI MORAŠ BITI NANOVOROĐEN

Jeffersonville, Indiana-SAD, jutro 31. decembar 1961.

Kada ste nanovorođeni, Bog vas potvrđuje. To je kako Bog potvrđuje sve koji su od Njegove prirode. Kako? Po njihovim rodovima. To On potvrđuje Svoju službu. To je tačno. Sve njegove sluge su potvrđene na isti način na koji On potvrđuje prirodu. Kako znate da je to breskvino drvo? Jer ono rađa breskve. A kako znate da je ovo drvo jabuke? Jer rađa jabuke. Kako znate da je to hrišćanin? Hrišćanski znaci su pokazani na tome; hrišćanski život iz toga proizilazi. Kako znate da je on učitelj? Od njega dolazi Reč. Kako znate da je neko prorok? Reč dolazi kroz njega, svedoči, ima potvrđenje. To dokazuje samo sebe. Kako se to postaje? Kada se umire i postane jedno. To je u redu. Kada mi umremo i postanemo jedno novo stvorenje u Isusu Hristu, to nas veže našim pozivom; i mi stojimo sa našim pozivom. Rodovi Duha nas prate kada smo mi Njegove sluge. Kada smo nanovorođeni, rodovi Hristovog života nas slede. To je tačno. Pa kako znate da je ovo drvo breskve? Ima na sebi breskve. Kako znate da je on hrišćanin? On postupa poput Hrista; on hoda poput Hrista; on govori poput Hrista; on živi poput Hrista, iznad greha, pobednički. Šta ako on kaže: “Pogledajte šta sam ja učinio?” Hrist nije tako činio. On je dao svu slavu Ocu. Tako je. To je kako vi to znate. Po njihovim rodovima vi ćete ih prepoznati. Šta morate…

“Zaista, zaista, kažem vam, ako se čovek ne rodi nanovo, on ne može čak razumeti Kraljevstvo Božje.”

Pročitaj više

 

KAŽI OVOJ PLANINI

Jovan 14:12 Zaista, zaista vam kažem: koji vjeruje mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovijeh tvoriti; jer ja idem k ocu svojemu; 

13 I šta god zaištete u oca u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi otac u sinu.

---------------

33 Jednog dana, ove jeseni, pre nekoliko nedelja, uzeo sam mali odmor pre dolaska na ovaj skup, bio sam u lovu na veverice. U našoj zemlji zečevi i veverice su skoro sve što oni love. Razlog što sam ja to uradio je da se malo opustim pre dolaska na ovaj skup. Gospodin Sotman je bio sa mnom tog jutra, on je iz Kanade došao da nas poseti i da malo bude sa nama. Nabavio je sebi kola za stanovanje i živi blizu nas, on i još neki prijatelji…

I, mi smo bili u lovu na veverice zajedno sa gospodinom Vudom. On, takođe, živi pored mene i kao prijatelj da bude sa mnom. I onda smo otišli u lov, i to je bio poslednji dan da sam ja išao u lov jer je trebalo naredne nedelje da idem u Vajoming. Sezona se zatvarala u utorak. A ovo je bilo u subotu, i to je bio poslednji put ove sezone da sam mogao ići u lov na veverice u državi Indijani. Oh, lov je dugo trajao. U Indijani ima puno lovaca na veverice. One su se bile proredile.

34 To jutro je bilo loše, vetrovito, duvao je vetar, a njih nema kada je dan takav. Otišao sam u šumu, išao sam do oko devet sati, ništa nisam mogao videti. Sišao sam dole do potoka, tada je u Indijani jako zahladilo. Negde oko prvog oktobra, tačnije, osmog oktobra. Otišao sam do nekih starih stabala američkih platana. Veverice ne žive u ovom drveću; one ostaju u bukvi i hrastu i tako dalje, u debelom drvetu na kom ima puno lišća. I ja sam išao duž potoka, i učinilo mi se da sam video vevericu pored jedne male brazde. Tamo ima kukuruznih polja, a seljaci su brali svoj kukuruz, mnogi od njih su tamo brali kukuruz.

“Pa,” rekao sam, “ovog jutra nema veverica.” I ovde nema ničega osim šipražja, u kom sigurno nema veverica. Stara orahovina, bez lišća, sa golim granama, i tamo nije bilo veverica.

I ja sam rekao, “Sešću malo ovde dole, da se malo ugrejem.” Zato što sam na sebi imao samo košulju bez kaputa. I seo sam između dva drveta gde su sunčevi zraci padali na mene, prislonio sam noge na drugo drvo, i bio sam u prlično udobnom položaju. Pomislio sam, “Možda ću malo odremati.” Imam mali sat sa alarmom, pa sam pomislio, “Uključiću alarm na satu, ako mi se desi da zaspim otići ću po gospodina Vuda i gospodina Sotmana u odgovarajuće vreme.” Oni su bili dalje u drugoj šumi. I tako sam ja namestio svoj mali budilnik–moj mali sat ustvari, i seo sam dole pored ovog drveta.

35 I baš kada sam seo dole da bi se malo ugrejao, taj stih iz Pisma mi se ponovo javio, “Sve što kažete, verujte da će se dogoditi ono što ste rekli; i biće vam to što ste rekli.” Pomislio sam, “Zašto mi taj stih neprestano dolazi kada ja o tome ne mogu da propovedam, jer o tome ništa ne znam? Ja ne mogu otići pred ljude i pokušati da im objasnim taj stih.” Sedeo sam tamo neko vreme; pomislio sam, “Jedno je sigurno u vezi toga. Ako ikada budu tražili od mene da propovedam o tome, ovako ću to uraditi. Reći ću, ‘Isus je to rekao učenicima i dao im je autoritet; to je bilo oko godinu i šest meseci pre nego što je dato pomazanje. Pa ako to nije bilo u pomazanju, to je bila druga strana pomazanja. I ako mi neko bude nekada postavio to pitanje, ja ću mu odgovoriti da je to bila druga strana pomazanja; to je jedino što znam. Kako je Isus još uvek bio živ; pomazanje nije bilo dano i On nije bio ranjen za naše prestupe, niti smo njegovim ranama bili izlečeni. I tako, On im je dao silu druge strane pomazanja.”

36 I tada, iznenada nešto mi je progovorilo i reklo je, “A šta je sa prorocima?” Tada sam počeo da vidim; to je počelo da mi se otkriva. “Šta misliš da se dešava na skupu kada ti stojiš tamo? Da li misliš da si ti taj koji poznaje te ljude? Da li misliš da si ti taj koji može predvideti i reći tim ljudima da ćeš ti uraditi tu i tu stvar, i to i to što ti se dogodilo, i da će ti se to i to desiti? Da li misliš da si ti taj koji to govori?” O, Bože. To mi puno znači; to me nikada nije ostavilo.
I pomislio sam, “Sigurno da ne, Gospode. Ti si taj.”
“Dobro onda, da li misliš da si ti taj koji govori?”
“Ne.”"
Da li misliš da su proroci bili ti koji su govorili? Zar nisi nedavno propovedao o tome da su proroci bili tako pomazani Svetim Duhom da nisu oni bili ti koji su govorili; Sveti Duh je bio taj koji je vikao iz njih. Zato, bilo šta da kažeš ako si pomazan nećeš biti ti taj koji će to govoriti, Sveti Duh će biti taj koji će govoriti.”

Pomislio sam, “Ako to može…To je tačno. Ako neko, kroz pomazanje, posvećen krvlju Isusa Hrista, može svoj život dovesti u sferu takve blizine sa Bogom da bude potpuno u Bogu, Isusovom krvlju, da ne bude on taj koji govori, nego da Sveti Duh govori te stvari.”

37 I čim sam to rekao, pomazanje Svetog Duha me je zahvatilo kao nikada ranije u mom životu. Bog to zna. Podigao sam se; uplašio sam se. I nešto mi je reklo, “Ovo je početak tvoje nove službe. Traži sve što hoćeš, i to će ti biti dano.”

Stajao sam tamo. Ja ne želim da budem fanatik, Bog zna da ja želim da budem razuman, i pravedan, i iskren, i veran. Ja imam pedeset godina, sigurno nije ostalo puno vremena pre nego što ću morati da odem i da se sretnem sa njim. Ja želim da budem – da znam da je sve savršeno ispravno pre nego što napustim ovaj svet. Pomislio sam, “Neću zbog nečega da izgubim kontrolu nad sobom,” pomislio sam, “možda ja…” Ugrizao sam se za prst; rekao sam, “Ja ne spavam, ja ovo ne sanjam, i nešto nije u redu.” Potpuno sam se ukočio preko celog svog lica i svugde. Pomislio sam, “Možda sam to toliko proučavao da sam došao dotle da se ne mogu toga otarasiti.” I pomislio sam, obično kada pomazanje dođe u velikoj meri posle toga dolazi vizija. Pomislio sam, “Sačekaću ovde koji minut.”

38 Čekao sam i slušao; pomislio sam, “Da li je to bio…Gospodine, gde ste?”

I ponovo sam to čuo, “Traži šta hoćeš, i to će ti biti dano. Ja potvrđujem ono što ću uraditi.”

A ja sam rekao, “Ali šta ja da…” Pomislio sam, “Sa kim ja to razgovaram?” Osećao sam se kao da sam skrenuo s uma. Pomislio sam, “Sa kim ja to razgovaram? Ja nikoga ne vidim. Gde je to Svetlo? Ono je obično to sa čim ja razgovaram. Ovde nema svetla. Ko si ti? Šta hoćeš?”

Učinilo mi se da je nešto reklo, “Traži šta hoćeš.”

Tako je. Razmišljao sam o tom stihu: Marko 11:23, “Tražite šta hoćete.” Pomislio sam, “Šta da tražim.” Ovde nema bolesnih, šta da radim? Pomislio sam, “Tamo nema ničega – možda sam izvan sebe?” Rekao sam, “Šta bih mogao da tražim?”

I nešto, razgovetno kao što čujete moj glas, je reklo, “Zar nisi u lovu? I nemaš divljač?”
Odgovorio sam, “Tako je.” Pomislio sam, “Je li ovo…Gospod,” rekao sam, “ako radim nešto pogrešno, oprosti mi.” Nije li to strašno? Ako radite nešto pogrešno. Rekao sam, “Gospode, ako radim nešto pogrešno, oprosti mi. Jesi li to ti? Da li je ovo stih koji pokušavaš da mi objasniš? Da li je ovo taj novi korak do kog mi dolazimo? Ti si mi dao viziju i rekao si da će to biti potvrđeno u jednoj maloj zgradi negde na nekom skupu kada krenu šatori.” Rekao sam, “Da li to vodi do ovoga? Ako vodi, Gospode, onda ću te ja uzeti za tvoju Reč.”

39 Pogledao sam unaokolo, pomislio sam, “Naćiću nešto neverovatno.” I našao sam šipražje; rekao sam…Ja obično nameštam svoj nišan na pedeset jardi. Ja…Gospode…Ja ne pucam ako moja puška neće pogoditi muvu na pedeset jardi. Zato, ja sam… Ja pogađam veverice, nikada ih ne gađam ako su mi okrenute leđima, ili ako je njihova glava okrenuta; moram da je vidim kako treba i da je pogodim u oko sa puškom dvadesetdvojkom. Ako to ne mogu, pustim je da ide. I onda… 
I rekao sam, “Tu ima pedeset jardi,” što je otprilike dužina ove zgrade; rekao sam, “Tamo će doći mlada crvena veverica i staće tamo na tu staru golu granu i ja ću je odavde pogoditi.” I tamo je došla veverica. Uperio sam pušku, nanišanio sam, kroz mali teleskopski nišan sam video njeno oko, pogodio sam je, i ona je pala dole. Otišao sam da je vidim; pomislio sam, “Ona krvari; vizija ne krvari.” I pogledao sam je, uzeo sam je, i dodirnuo; to je bila prava veverica. Jako sam se uplašio. I pomislio sam, “To se jednostavno dogodilo, to je sve; to se jednostavno tako dogodilo.”

40 Krenuo sam dalje, pomislio sam, “A veverica ovde u šipražju? One bi se vratile tamo u šumu. One ne bi otišle tamo tek tako, a ja sam u lovu celo jutro.” I zato sam stajao tamo neko vreme, i rekao sam, “Gospode, ako si to bio ti, Biblija kaže, dva ili tri svedoka su dokaz. To se može dogoditi još jednom.” Pa sam se popeo na brdo i seo sam dole, i rekao sam, “Ponašam se kao da sam poludeo.” I rekao sam, “Sada ću se spremiti i poći kući.” Rekao sam, “To će…” Međutim, pomislio sam, “Mislim da ću pokušati.” I rekao sam, “Tamo će doći još jedna veverica i staće tamo u taj svežanj loze, tačno tamo.” Spustio sam svoj prst i pogledao sam nazad; nisam video nikakvu vevericu. Rekao sam, “Pa…” Pogledao sam nazad, i pomislio sam, “šta je to tamo?” Uperio sam svoj teleskop, a tamo je stajala veverica i gledala je pravo u mene, udaljena pedeset jardi. Pogodio sam je, otišao sam tamo i uzeo sam je, proverio sam da to nije bila vizija, i nije bila vizija, to je bila veverica. Ja se njima hranim. One…Podigao sam ovu, i pomislio sam, “O Bože.” Osećao sam se stvarno čudno. Pomislio sam, “Dve, ali Ti si rekao tri.”

41 Rekao sam, “Mislim da verujem da si to bio ti, Gospode.” Rekao sam, “Možda ćeš Ti sada uraditi nešto za ljude; Ti ćeš pomoći tvojim ljudima. Zato ti se ja jako zahvaljujem, zahvaljujem ti se, Gospodine.” Skinuo sam svoj šešir i rekao sam, “Jako ti se zahvaljujem, Gospodine. Sada ti verujem, i Ti ćeš uraditi nešto za tvoje ljude, i ja to zaista cenim, dragi Oče.” I rekao sam, “Sada ja idem kući.”

On je rekao, “Ali ti si rekao da hoćeš tri.”

“Pa,” odgovorio sam, “da.” To je izgledalo kao da je nešto unutar mene. Nisam čuo glas, ali je nešto unutar mene to reklo. “Pa,” pomislio sam, “ovaj put to će biti tako radikalno da će morati da bude nešto natprirodno. I pogledao sam na zemlju, i prema toj zemlji se nalazio jedan veliki gladak stari panj sa jednom osušenom velikom starom granom. I rekao sam, "Dogodiće se da će se tamo na toj grani pojaviti mlada veverica, staće na njen kraj i gledaće na seljake kako seku svoj kukuruz," beru svoj kukuruz, "i ubiću je baš sa ovog ovde drveta. Tako će se to dogoditi.”

42 Stajao sam tamo koji trenutak, nije bilo veverice, pogledao sam nazad. Bilo je prošlo oko pet minuta, nije bilo veverice. Pomislio sam, “E, sada je dosta. Svejedno, i onako je vreme da krenem.” Rekao sam, “Bolje bi bilo da krenem.” I krenuo sam, i čim sam to uradio Nešto je reklo, “Ali ti si to već rekao. A Pismo kaže ‘Ako ne posumnjate u svom srcu nego verujete da će se…’” Haleluja. Čekao sam naslonjen na drvo. Pogledao sam na drugu stranu, pogledao sam nazad; nije bilo veverice. Čekao sam još deset minuta, nije bilo veverice. Rekao sam, “Kako je to uopšte moguće da se veverica tamo pojavi?” Pa sam rekao, “Mislim da ću nastaviti dalje, krenuću kući jer je vreme da odem po gospodina Sotmana i ostale, zato ću krenuti.” Krenuo sam tako.

Rekao je, “Da li ti sumnjaš?” Bog zna da nauči čoveka. “Da li ti sumnjaš u to što si rekao?”

Odgovorio sam, “Ne, ne sumnjam.” I baš kada sam to rekao, na toj grani se pojavila mlada veverica, došla je do kraja te grane, i stala je i uperila je svoj pogled na seljake. Sa tog mesta sam je pogodio, dobivši svoju treću vevericu. I rekao sam, “Idem da vidim da li ima još neka veverica na ovom području.” Oko tri sata sam kasnio da se nađem sa gospodinom Sotmanom i ostalima, nisam čak ni čuo neku. Otišao sam kući. Ispričao sam im to. To me je mučilo. Nisam znao šta o tome da mislim.

 Pročitaj više