Middletown, Ohio, USA, 26. Marta 1958.
Ovde pre izvesnog vremena, dole u južnim zemljama, oni su
imali crnce kao robove. I ti Afrikanci, Buri su išli dole u Afriku hvatali te
robove, dovodili ih ovamo i prodavali južnjacima kao
roblje. I oni bi ih prodavali kao što bi i vi svoj automobil. To nije nikada
bilo ispravno. Prodavali su ih kao robove. I oni su bili tužni. Morali su ihšibati i terati da rade zato što su bili tužni.
Oni su išli okolo, ti nakupci, i kupili bi ljudsko
biće baš kao što bi vi otišli na plac za prodaju polovnih automobila i
kupili polovna kola. Ooo, bilo je to pogrešno. I kada bi ih on kupio, kupio bi
ih četvoro ili petoro ovde za određenu cenu i odveo ih i prodao bi ih
nekom drugom čoveku za neku određenu cenu… Kupio bi velike, snažne,
zdrave, i upario bi velikog čoveka sa većom ženom, da bi načinio
još veće, snažnije robove, kao životinje…
Jednog dana jedan preprodavac je naišao na jednu staru
plantažu i rekao je: “Želeo bih znati koliko robova imate na prodaju.”
On je rekao: “Pa možda
nekolicinu.”
“Mogu li ih malo
razgledati?”
Rekao je: “Možete.”
I on je izašao na plantažu i počeo je da razgleda
okolo. I zatekao ih je tamo i vikao je na njih, grdio ih je zato što su bili
tužni. Oni se više nikada neće vratiti kući. Mama je bila tamo preko;
tata je bi tamo preko; možda je beba ostala tamo preko, muž koji je negde
preko i više ih nikada ne bi videli. Oni su bili ovde da bi robovali;
umirali bi na poljima i sahranjivali bi ih tamo. Bili su tužni.
Ali ovaj nakupac robova je zapazio jednog mladića.
Nisu ga morali tući. On je stajao sa isturenim grudima i podignute brade,
upravo sve uspravno. A kupac robova je rekao vlasniku: “Voleo bih
kupiti tog roba.”
Ooo, rekao je: “Ali taj
nije za prodaju.”
Rekao je: “Znao sam. Samo reci cenu
koliko tražiš za njega.”
Rekao je: “Pa rekao sam ti
da nije na prodaju.”
Pitao je: “Da li je on
njima šef?”
Rekao je: “Ne, samo je
rob.”
Pitao je: “Da li ga
drugačije hraniš od ostalih?”
Odgovorio je: “Znaš šta? I sam sam se jedno
vreme čudio oko toga dok nisam otkrio da je preko
u domovini u Africi, da mu je otac bio kralj plemena.”
I rekao je: “Iako je
ovde stranac i daleko od kuće, ali on i dalje zna u svom srcu da je
kraljev sin i on se ponaša kao kraljev sin.”
Šta bi tek mi trebali činiti? Kako bi mi tek trebali
postupati? Kako bi tek mi sebe trebali predstavljati? Kao sinovi i kćeri
Kralja, mi bi se trebali oblačiti, postupati, živeti, govoriti,
svedočiti kao sinovi i kćeri Božije. Iako smo tuđini, mi smo u
stranoj zemlji među umirućim svetom, pa ipak mi smo sinovi i
kćeri Kralja, Jahve Boga. Mi bi se trebali slagati sa njegovom Reči. Mi bi trebali reći: “Amen” njegovom Duhu. Mi bi se trebali ujediniti zajedno kao braća i sestre i
predstavljati sebe kao kraljevi kćeri i sinovi.
