UJEDINJENI POD JEDNOM GLAVOM

 Middletown, Ohio, USA, 26. Marta 1958.

 Ovde pre izvesnog vremena, dole u južnim zemljama, oni su imali crnce kao robove. I ti Afrikanci, Buri su išli dole u Afriku hvatali te robove, dovodili ih ovamo i prodavali južnjacima kao roblje. I oni bi ih prodavali kao što bi i vi svoj automobil. To nije nikada bilo ispravno. Prodavali su ih kao robove. I oni su bili tužni. Morali su ihšibati i terati da rade zato što su bili tužni.

 Oni su išli okolo, ti nakupci, i kupili bi ljudsko biće baš kao što bi vi otišli na plac za prodaju polovnih automobila i kupili polovna kola. Ooo, bilo je to pogrešno. I kada bi ih on kupio, kupio bi ih četvoro ili petoro ovde za određenu cenu i odveo ih i prodao bi ih nekom drugom čoveku za neku određenu cenu… Kupio bi velike, snažne, zdrave, i upario bi velikog čoveka sa većom ženom, da bi načinio još veće, snažnije robove, kao životinje…

 Jednog dana jedan preprodavac je naišao na jednu staru plantažu i rekao je: “Želeo bih znati koliko robova imate na prodaju.”

On je rekao: “Pa možda nekolicinu.”

“Mogu li ih malo razgledati?”

Rekao je: “Možete.”

 I on je izašao na plantažu i počeo je da razgleda okolo. I zatekao ih je tamo i vikao je na njih, grdio ih je zato što su bili tužni. Oni se više nikada neće vratiti kući. Mama je bila tamo preko; tata je bi tamo preko; možda je beba ostala tamo preko, muž koji je negde preko i više ih nikada ne bi videli. Oni su bili ovde da bi robovali; umirali bi na poljima i sahranjivali bi ih tamo. Bili su tužni.

Ali ovaj nakupac robova je zapazio jednog mladića. Nisu ga morali tući. On je stajao sa isturenim grudima i podignute brade, upravo sve uspravno. A kupac robova je rekao vlasniku: “Voleo bih kupiti tog roba.”

Ooo, rekao je: “Ali taj nije za prodaju.”

Rekao je: “Znao sam. Samo reci cenu koliko tražiš za njega.”

Rekao je: “Pa rekao sam ti da nije na prodaju.”

Pitao je: “Da li je on njima šef?”

Rekao je: “Ne, samo je rob.”

Pitao je: “Da li ga drugačije hraniš od ostalih?”

Odgovorio je: “Znaš šta? I sam sam se jedno vreme čudio oko toga dok nisam otkrio da je preko u domovini u Africi, da mu je otac bio kralj plemena.” 

I rekao je: “Iako je ovde stranac i daleko od kuće, ali on i dalje zna u svom srcu da je kraljev sin i on se ponaša kao kraljev sin.”

 Šta bi tek mi trebali činiti? Kako bi mi tek trebali postupati? Kako bi tek mi sebe trebali predstavljati? Kao sinovi i kćeri Kralja, mi bi se trebali oblačiti, postupati, živeti, govoriti, svedočiti kao sinovi i kćeri Božije. Iako smo tuđini, mi smo u stranoj zemlji među umirućim svetom, pa ipak mi smo sinovi i kćeri Kralja, Jahve Boga. Mi bi se trebali slagati sa njegovom Reči. Mi bi trebali reći: “Amen” njegovom Duhu. Mi bi se trebali ujediniti zajedno kao braća i sestre i predstavljati sebe kao kraljevi kćeri i sinovi.

Pročitaj ceo tekst

POTPUNO OSLOBOĐENJE

"Tog popodneva sam otišao da se molim za bolesnu bebu. I pre nego sam otišao od kuće, telefon je ponovo zazvonio i mali Josip je otrčao i podigao slušalicu i rekao: “Tata, da li želiš da kažem ljudima da nisi kući?” Vidite li kako greh izopačuje, kakva bi to porodica bila na kraju?
I. Jovanova 3.-ća glava i 21.-vi stih kaže: “Ako nas naša srca ne osuđuju, onda imamo slobodu pred Bogom.” Ali ako nas srce osuđuje, kako onda možemo imati slobodu pred Bogom? Mi znamo da dokle god imamo neispoveđeni greh, On nas nikada neće čuti. To je tvrdo, ali crkvi su potrebne takve stvari.

Onda sam počeo da se molim za tu bebu. I kada sam počeo da polažem svoje ruke na nju, Gospod me je ukorio i rekao: “Lagao si i nisi prikladan da se moliš za tu bebu.”
Okrenuo sam se prema čoveku; rekao sam: “Gospodine, sačekajte samo ovde. Moram nešto da ispravim.”
Pozvao sam advokata i sišao dole u kancelariju, pozvao sam ga unutra i rekao sam: “Gospodine, lagao sam. Naveo sam i svoju ženu na laž; rekla je da nisam bio kod kuće. A ja sam otrčao iza kuće. I ja sam to ispovedio i rekao sam mu o tome.”
Došao je do mene i stavio ruke na ramena, rekao je: “Brate Branhame, uvek sam imao u tebe poverenje, ali sada ga imam više nego ikad. Čovek,” rekao je: “koji je voljan da ispravi svoje greške…”
I rekao sam mu... rekao sam: “Počeo sam se moliti za bebu a Gospod bi jednostavno doneo osudu u moje srce, jer sam znao da sam loše postupio.”
Sutradan, žena je rekla: “Kuda ideš?”
Rekao sam: “U moju pećinu.”

William Branham

CRKVA ZAVEDENA SVETOM

Jeffersonville, Indiana, SAD, 28. juna 1959. godine

To me podseća na malu knjigu koju sam pročitao jednog dana u Kaliforniji, pre oko deset godina. Kupio sam je u jednoj staroj knjižari. Zaboravio sam ko je autor, samo mala knjiga od deset centi, ali imala je smisla, iako mi se činila šaljiva i lukava. Ali unutra sam pronašao nešto što mi je zvučalo kao Bog. I jedna od pričica je počelo ovako. 

Jednog jutra u jednom velikom kokošinjcu, bio je jedan mali petao koji je mislio da zna sve što se može znati. Zato on sleti na sanduk i udara po njemu svojim malim kljunom četiri ili pet puta, zamahne nazad svojom malom glavom i zakukuriče kao nikad do tad. A ostali, on je privukao njihovu pažnju, i rekao je: „Dame i gospodo ovog kokošinjca, želeo bih vam svima govoriti ovog jutra na temu jednog velikog obrazovnog programa koji smo upravo osmislili.“ Rekao je: “Moje je proučavanje zahtevalo mnogo znanja,“ dok je povlačio svoje male naočare preko svog kljuna. I rekao je: „Odlučio sam da se mi kokoši možemo poboljšati s više znanja.“ Dakle, mogu vam reći gde, ako budemo kopali i radili u određenom kavezu ili rupi, pronaći ćemo određeni vitamin koji će pomoći da bolje pevamo, da imamo lepše perje. I, oh, mogu vam reći kako možemo poboljšati sebe na mnogo različitih načina.“

I male kokice sa svojim malim crvenim krestama, one su samo kokodakale i rekle: „Nije li drag?“ I svakako su mu se divile. „O, on je tako briljantan petao.“ To me podseća na ovde neke propovednike sa seminara: „Tako sjajan čovek. Nema potrebe da ostanemo ovde s ostalim kokoškama, trebali bismo svi otići s njim.“

Dakle, pre nego je maleni završio svoj govor, bila je tu jedna druga mala kokoška koja nije imala tako sjajno perje, došla je trčeći s kraja kokošinjca i rekla: „Momci, samo trenutak. Upravo sam čula najnoviji izveštaj na radiju. Kokoškama je porasla cena za četiri centa po kili, svi sutra idemo na klanje. Od kakve vam je koristi vaše znanje?“

Brate, sve znanje koje možemo nagomilati, od kakve nam je koristi? Mi smo dva metra blata. Svi umiremo svakim centimetrom i svakom minutom. Naše znanje ne znači ništa. Želimo poznavati Njega. Ali oni to rade.

                                                                       Pročitaj ceo tekst

ISCELJENJE KONGRESMENA WILLIE D. UPSHAW

Dakle, kada On govori kroz mene, znam šta mi On govori. Ja to vidim upravo kao što vidim i ovde. A kada On ne govori, ja onda ne mogu reći ništa. Ili na skupovima, ja samo dođem na podijum, i kako ja uđem unutra, ja pogledam, ja vidim plast sena upravo materijalizovan preda mnom. I ja počnem govoriti o tom plastu. I vidim malog dečka koji se povredio na plastu sena. Vidim ga godinama kasnije, kako prodaje knjige iz invalidskih kolica ili tako nekako. Vidim ga kao velikog čoveka u velikoj kancelariji gde ljudi nose neke okrugle okovratnike, i počnem govoriti o tome. Moj menadžer dođe do mene ili jedan od propovednika i kaže…I vidim čoveka kako sedi tamo pozadi u slušateljstvu. I kažem: “Ovde sedi jedan čovek. Došao je u invalidskim kolicima i sve ostalo…" I rekao sam: “Sedi tamo jedan čovek. On je iz jedne određene crkve.”

William D. Upshaw

Neko dođe do mene i kaže: “Znaš li ko je to bio?”

Rekao sam: “Ne.”
Rekao je: “To je Kongresmen Upshaw. Da li si ikada čuo za njega?”
Rekao sam: “Ne gospodine.”
Rekao je: “On je u pretsedničkoj trci.”
Rekao sam: “To… ne sećam ga se.”
A on je rekao: “On je bio invalid, hrom šezdeset i šest godina.”
Rekao sam: “Da, gospodine.”
I rekao je – on je rekao: “Pa, šta će se dogoditi?”
Rekao sam: “Ne znam.”

Video sam mu ženu kako se moli sa njime. Počeo sam se okretati i rekao sam: “Dovedite sledeću osobu u molitveni red", a kada je sledeća osoba počela da dolazi, pogledao sam okolo i ovde je predmnom stajao doktor; mršav čovek, noseći bifokalne naočale, imao je jedne od tih, šta god da je imao na svojoj glavi da bi vam gledao u grlo. Bio je obeshrabren; vrteo je svojom glavom. Rekao sam: “Vidim jednom mršavog doktora. On vrti svojom glavom. On je obavio operaciju na jednoj maloj crnkinji; i od toga se paralisala. I ona je paralizovana od svojih ramena prema dole.”

I okrenuo sam se nazad, i rekao sam svome bratu: “Dovedi mi svog pacienta.” A onda skoroz dole čuo sam kako neko plače; i pogledao sam; i tamo su bila bolnička nosila kao ova ovde, a stara crnkinja je puzala na kolenima, dolazila je od nazad i vikala: “Bože, budi mi milostiv.” I pogledao sam, i tamo je bila mala crnkinja koju sam video u viziji. 

Ona je rekla: “Gospode smiluj se.” Rekla je: “Propovedniče, tačno si opisao tog doktora kakav je i bio. Hoće li Bog dati mojoj devojčici da živi?”

Rekao sam: “Teta, ne znam.” Rekao sam: “Ja mogu reći jedino što vidim.”

A ona je rekla: “Ooo, Bože, smiluj mi se” i nastavila je plakati. Malena je paralizovana. Ona je…
Rekao sam: “To je bilo pre oko dve godine, zar ne, teta?”
Rekla je: “To je koliko dugo to već traje, gospodine.”

I okrenuo sam se i prozvao pacijenta. Pogledao sam i video sam nešto pred sobom. I video sam nešto kako se materijalizuje, i to je izgledalo kao jedan put. No bila je to ulica, i idući niz ulicu išla je jedna mala crnkinja sa lutkom u svojim rukama, idući na takav način. Brate, sestro, svi ti đavoli u paklu onda to više nisu mogli zaustaviti. Rekao sam: “Teta, vaša vera je spasila dete; ono je zdravo.”

Video sam to u stotinama slučajeva, u hiljadama slučajeva. I ovde predmnom večeras, dajem svakoj osobi da to kaže. Da li ste ikada iti jednom videli da To nešto kaže, a da to nije savršeno na taj način? Koliko vas je bilo na skupovima i to videli, da vidim vaše ruke? Podignite ruke gde god bili. Tu ste vi. Svaki put To je savršeno, jer To je Bog, a ne čovek; To je Bog, To ne može grešiti.

Onda, zapazite, ona je rekla: “Da li je moja devojčica isceljena?”

Rekao sam: “Da, gospođo.” I ona je uhvatila malenu za ruku, i mala devojčica je ustala, i zagrlila rukama majku, ustali su i izašli iz zgrade, savršeno zdrava. Ljudi su počeli padati u nesvest.

I skup je nastavio dalje; i nakon par minuta rekao sam: “Vidim Kongresmena. On ima prugasto odelo na sebi. On je isceljen.” A on je počeo ovako da se savija na dole, nakon što je bio hrom šezdesetšest godina. Kongresmen Willie D. Upshaw, bivši kongresmen. Mislim da je bio senator Džordžije, bio je u predsedničkoj trci, i zbog svojih religioznih pravednih uverenja što se viskija tiče, bio je poražen u toj trci. A Bog je poštovao njegovu veru. I večeras, na podijumu sedi Kongresmen Willie D. Upshow, koji je bio hrom šezdeset šest godina, i savršeno je zdrav ovde pred nama.

Dođite ovamo gospodine Upshow, moj brate. Evo čoveka koji je bio hrom šezdeset šest godina. Bog te blagoslovio brate Willie. [Zajednica aplaudira – Izdavač.]…Recite šta god da želite ovim ljudima.

[Brat Upshow počinje da govori a brat Branham mu govori tokom njegovog svedočanstva.]

William Branham

 

VIZIJA

Bilo je i onih pisama koja su zahtevala Billovu osobnu pažnju. Do sad je imao telegrame i pisma iz preko četristo velikih gradova širom sveta u kojima su ga tražili da održi kampanje lečenja verom u njihovim područjima. Naravno da je mogao prihvatiti samo delić tih molbi. Svaku bi uključio u svoje molitve i tražio od Boga da ga povede tamo gde treba ići. Njegovim rukovodiocima je bilo teško planirati sastanke. Oni su želeli organizovati sastanke barem šest meseci unapred. On je želeo biti fleksibilniji kako bi mogao slediti vodjstvo Duha Svetoga u kratkom roku. Imao je prvi vikend u avgustu organizovan u Campbellsvilleu u Kentuckyju. Nakon toga imao je nedelju dana za pripremu za put u Nemačku. Njegova kampanja u Karlsruheu u Nemačkoj počeće 15. avgusta.

Svake nedelje Bill je. takođe, primao desetine telefonskih poziva, telegrama i pisama od ljudi koji su ga tražili da dođe i lično se pomoli za njih. Ako bi poslali pismo, obično bi priložili i povratnu avionsku kartu uz molbu. Nije bilo načina da putuje i moli se za sve te ljude osobno. Da je pokušao, samo bi to radio celo vreme. On se molio za svakoga od njih kad bi pročitao njihova pisma i telegrame, i uvek je bio otvoren za mogućnost da ga Bog može uputiti na poseban put.

Jednog dana proučavao je u svojoj sobici kad su zidovi isčezli. Našao se kako stoji na pločniku gradske ulice. Ni jedna od kuća oko njega nije izgledala poznato. Vrata bele kuće su se otvorila i izišao je čovek s aktovkom. Čovek je hodao niz stazu, otvorio vrata na drvenoj ogradi, prešao pločnik ispred Billa, ušao u sivi auto i odvezao se.

Negde iza Billovog desnog ramena, anđeo Gospodnji je rekao: "Pogledaj s druge strane vrata." Otvorivši vrata, Bill je zapazio motiku na zemlji pokraj korita uzgojenog cveća. Anđeo je rekao: "Idi k vratima. Srešćeš ženu odevenu u smeđi kaput gde plače jer je jako zabrinuta za svog bolesnog dečaka. Zatraži da vidiš dečaka. Odvešće te u spavaću sobu. Kad staviš svoj šešir na krevet, ona će ga premestiti na vrh televizora. Pričekaj dok ne dođe žena odevena u crveni džemper i sedne pokraj kreveta. Kad obe žene budu u sobi, onda položi ruke na dečaka i reci: "Ovako govori Gospod, isceljen si."

Iznenada se scena promenila. Sad se činilo da stoji na ulici i gleda kroz prozor prodavnice mešovite robe. Veliki, karakterističan sat visio je na zidu prodavnice. Bill je čuo škripav zvuk u ritmu. Okrenuvši se da bi pronašao izvor, vidio je medicinsku sestru kako gura čoveka u invalidskim kolicima sa škripavim točkovima. Biblija je ležala čoveku u naručju. Anđeo je rekao: "Zapazi vreme." Bill je ponovno pogledao na sat, primetivši da je deset minuta do tri sata. Onda je anđeo rekao: "Reci čoveku da ustane i hoda." U tom trenutku vizija je prestala i Bill se vratio u svoju sobicu.

Poput većine njegovih vizija, i ova je ostavila snažan utisak na njegov um. Kao i ostala sećanja, Bill je znao da i ova mogu izblediti s vremenom, te je odmah zapisao svaku scenu u svoju beležnicu sa vizijama.

Posle tri dana, dok je čitao svoju poštu, jedno pismo ga je dotaklo drugačije od drugih. Čovek iz Denvera u Coloradu, koji je umirao od tuberkuloze, hteo je da Bill doleti u Denver i pomoli se za njega. Iako je ovo pismo nalikovalo desetinama drugih pisama koje je Bill pročitao u protekla tri dana, ovog puta Duh Sveti u njemu je rekao: "Idi."

Odleteo je u Denver, uzeo taksi do kuće čoveka i molio se za njega. Pošto je Bill imao nekoliko sati prije polaska sledećeg aviona za Louisville u Kentuckyju, odlučio je prošetati gradom. Nakon šetnje kroz desetine blokova u stambenoj četvrti, čuo je kako se otvaraju vrata i video čoveka s aktovkom gde izlazi iz bele kuće. Čovek u kući je rekao: "Doviđenja, doktore."

"Nije li ovo čudno?" pomislio je Bill."Kao da sam ga video negde pre." Doktor je prošao kroz vrata na beloj drvenoj ogradi, ušao u sivu Ford limuzinu i odvezao se. To je spojilo sinapsu u Billovom umu. Otišao je preko i otvorio vrata. Na zemlji je ležala motika uz cvetnu gredicu, baš kao što je video u viziji pre nekoliko dana. Prišao je vratima i pokucao. Mlada žena je otvorila vrata samo toliko da može proviriti. Nosila je smeđi kaput, baš kao što je anđeo rekao. Oči su joj bile crvene i vlažne.

"Zdravo," rekao je Bill dok je skidao šešir."Imate li bolesnog malog dečaka?"

Podigla je jednu obrvu i namrštila se. "Da, imam. Jeste li vi lekar?"
"Ne, gospođo. Ja sam propovednik. Zovem se Branham."
"Ne verujem da vas poznajem, g. Branham."

"Ja sam stranac u gradu. Moja služba je da se molim za bolesne, a Gospod me je uputio u vaš dom. Mogu li videti vašeg sina?"

Na trenutak je razmišljala i onda, kao da kaže:"Zašto ne?" slegnula ramenima i širom otvorila vrata. Pratio ju je u spavaću sobu gde je mali dečak ležao i drhtao pod slojem pokrivača. Bill je bacio šešir na navlaku za krevet, ispod nogu dečaka. Umesto da ga majka premesti na vrh televizora, sela je na stolicu pokraj kreveta. Bill je pomislio: "Ne smem ni jednom rečju spomenuti viziju. Moraću čekati dok sve ne sedne na svoje mesto." Tako je pitao majku: "U čemu je problem s vašim sinom?"

"Ima upalu pluća. Lekar kaže da je jako ozbiljno."

Nekoliko minuta su razgovarali o stanju u kom se dečak nalazi, a onda je majka uzela Billov šešir i stavila ga na vrh televizora. Bill je pomislio: "Dobro, deo je rešen, ali i dalje se ne mogu moliti za dečaka." Uskoro je starija žena, odevena u crveni džemper, ušla u sobu i sela. U isto vreme, majka je ustala i napustila sobu! Bill je strpljivo čekao i razgovarao s bakom dok se konačno majka nije vratila i sve bilo na istom mestu kao u viziji.

Bill je rekao: "Ustanite, obe." I on je ustao. Prišavši vrhu kreveta, položio je ruke na dete i rekao: "Ovako govori Gospod: Isceljen si."

Dečak je pozvao majku i raširio ruke. Ona je sela na rub kreveta i uzela ga. Stavila je obraz njemu na čelo. Iznenađeno je pogledala: "Više nema temperaturu."

Vrativši se na ulicu, Bill je uzalud tražio taksi. Bio je malo zabrinut jer je propustio let te se žustro zaputio prema centru grada. Tražio je prometnije raskršće kako bi mogao pronaći taksi. Konačno je došao do reda trgovina. Ovo se nije činilo kao neko posebno mesto za čekanje taksija. Ušao je u trgovinu mešovite robe da bi kupio nešto slatko. Dok je plaćao na blagajni, zapazio je karakterističan sat na zidu. Bilo je deset minuta do tri sata. Znao je da je na pravom mestu u pravo vreme. Čim je izišao iz trgovine, čuo je škripav zvuk kojeg je očekivao. Medicinska sestra je gurala čoveka u invalidskim kolicima po pločniku. Baš kao u viziji, čovek u invalidskim kolicima imao je Bibliju u krilu.

Prišavši invalidu, Bill je pitao: "Verujete li tu Knjigu?"
Čvrstim glasom, čovek je odgovorio: "Da, zasigurno, verujem."

"Dobro, jer ta Knjiga sadrži reči večnog života. Jeste li ikada pročitali u njoj kako je Isus lečio bolesne?"

"Mnogo puta."
"Verujete li da On može učiniti isto danas?"
"Da, zasigurno, verujem."

"Onda u ime Gospoda Isusa Hrista, ustanite, jer ovako govori Gospod: Iscijeljen si."

Pomaknuvši težinu prema napred i uhvativši se za naslone za ruke na invalidskim kolicima, čovek je pokušao ustati. Prestrašena, medicinska sestra je stavila ruku na njegovo rame i gurnula ga nazad. Protestovala je: "Ne možete ustati. Ozledićete se."

"Ustanite," insistirao je Bill. "Držite me za reč."
"Ko si ti?" pitao je čovjek.
"To nije važno. Ustanite, gospodine, u ime Gospodnje."

Čovek je gurnuo ruku medicinske sestre sa svog ramena i ustao. Onda nije samo zakoračio, potrčao je. U tom trenutku, taksi je skrenuo na uglu i krenuo prema njima. Bill mu je mahnuo i uskoro je jurio prema aerodromu.

Sledećeg dana stao je u gradsku bibloteku u Jeffersonvilleu da pročita denverske novine. Pronašao je članak kojeg je tražio: "Tajanstveno isceljenje čoveka na ulici." Niko u Denveru nije znao što se zaista dogodilo. Bill nije video smisao u tome da im kaže.

NAŠE REČI SU ŽRTVA NA OLTARU

VRATA SRCA

Ovaj slavni umetnik, trebao mu je celi životni vek da naslika sliku. Kada je konačno mislio da je sve spremno za seriju kritika... I ubrzo je došao neki kritičar, a ti veliki i slavni kritičari su učeni kako kritikovati.

I on je rekao: "Tvoja slika je predivna. Vidimo Isusa kako po noći dolazi u tamu ljudskog života s fenjerom u ruci. Vidimo mali dom kojem prilazi i vinovu lozu oko vrata, i tako dalje. Vidimo izraz na Njegovom licu, kuca, sluša, pokušava čuti hoće li biti odgovora iznutra." Kritičar je rekao: "Nemam šta kritikovati. Napravio si remek delo. Ali, jedno si izostavio."
A umetnik je rekao: "Gospodine, šta sam izostavio?"
Rekao je: "Nisi nacrtao kvaku na vratima." Rekao je: "Ona nemaju kvaku. O", rekao je umetnik, "namerno sam tako nacrtao."
Dobro, rekao je: "Kako će ući bez kvake?"
Rekao je: "Kvaka je iznutra. Čovek iznutra mora otvoriti."

"Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko otvori..." 

Bog ne povlači kako bi otvorio vaše srce. On samo kuca, a vi morate otvoriti. 

"Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom." 

Dakle, "večerati" u Starom Zavetu, ili u istočnim danima Gospodnje posete zemlji, značilo je "družiti se". Doći ću i imati zajedništvo s njim, sesti i porazgovarati s njim. Zar ne želite da On učini isto s vama?

William Marrion Branham

JEDINO OD BOGA IZABRANO MESTO ZA SLAVLJENJE

Shreveport, LA USA, 28. Novembra 1965.
Stajao sam tamo dole u Los Anđelesu tamo u Forest Loun, jednog dana, i srce mi je poskočilo. Koliko vas je ikada bilo u Forest Loun? Tamo je jedno...kip Mojsija od–od...-anđela, mislim da je Mikelanđelo. I to je savršena statua, sasvim sem u desnom kolenu; postoji jedno oštećenje dubine oko santimetar ipo. A vodič... Ja sam gledao, a on mi je naglasio. Rekao je: “Mikelanđelo je utrošio ceo život pokušavajući da načini... On je bio skulptor i pokušao je načiniti Mojsijev lik. Nazad u svom umu, imao je sliku u svom umu kako treba Mojsije da izgleda. Imao je to u svom srcu kako bi Mojsije trebao da izgleda. A onda je utrošio svoj život; klesao malo ovde, i trljao ga; povukao se nazad i pogledao ga je. Iz godine u godinu iz godine u godinu radio je na tome. I konačno kada je završio, i povukao se nazad i odložio svoj čekić i krpu, pogledao je na skulpturu. I to se toliko savršeno uklapalo u taj lik Mojsija koji je on imao u srcu, tako da je dospeo izvan sebe, da je zgrabio čekić i udario po njemu rekavši: Govori!” To se zove Mikelanđelovo Remek-delo. To nešto veliko što je bilo u tom skulptoru, ta vizija koju je imao u Mojsiju kakav bi on trebao biti, bio je samo pokazatelj u tipu, velikog Boga Oca.

Moses - Michelangelo

 On je to imao u Svom srcu, pre postanka sveta, jednog Sina, zato što je On Otac. No to je i dalje bilo u genima Njegove Reči. I On je stvorio čoveka, i morao ga je postaviti na temelje slobodne volje, ali je taj čovek pao. Ali veliki Skulptor, Bog koji je načinio čoveka od zemaljske prašine, On se nije smirio u tome, On je počeo ponovo da pravi čoveka. I On je načinio Noju, a on je umro pijan. On je načinio Mojsija koji je izneverio u držanju Njegove Reči. Načinio je proroke koji su bežali u vreme nevolje. I On je nastavio da gradi i oblikuje sve dok On nije želeo jedno remek-delo, koje će odražavati Njega, Njegovu prirodu, šta je to bilo u Njegovom srcu šta bi trebao biti jedan sin.

 Jednog dana, dole na Jordanu, nakon što je to Remek-delo bilo oblikovano i načinjeno, tamo je On došao šaljući dole...na krilima Goluba, rekavši: “Ovo je On!” On je bio toliko ponesen s tim Remek-delom, tako da Ga je On udario na Golgoti, da bi On umro, jer mi ostali smo bili nesavršeni; da bi kroz prolivanje Njegove Krvi, On, mogao dovesti mnoga remek-dela (koji su Nevesta) Njegovom Sinu. Remek-delo je dobilo ožiljak radi Božijeg entuzijazma videvši jedno takvo Remek-delo, On Ga je udario radi nas svih. Razumete? Tamo je On umro, da bi usavršio nas koji smo bili nesavršeni. To Remek-delo.

Pročitaj ceo tekst

PEVAJMO SLAVA GOSPODU - music

ŽEĐ

Kažete: "Ti si hrišćanin?"

 "Ja sam metodista, ja sam baptista. Ja sam prezviterijanac." To Bogu ne znači ništa, ništa. Ne možete provući te stvari kroz Božiju Bibliju ovde. I pokušavate zadovoljiti tu svetu žeđ koju vam je Bog dao da žednite za njim. Je li to tačno?

Dakle, znate da je David ovde rekao: "za živim Bogom." Dakle: "U početku beše Reč i Reč beše s Bogom i Reč beše Bog. I postade Reč telom i prebivaše među nama." Onda tamo ne može biti nikakvog zadovoljstva dok ta Reč, koja je Bog, ne oživi u vama, onda vidite samog Boga kako ispunjava obećanja koja je obećao u Bibliji.

Sada imamo različite tumače Biblije. Jedna je crkva tumači na ovaj način, druga je tumači na onaj način, a još jedna na ovaj način. Neki uzmu samo delić nje; neki uzmu ovde i tamo, delić nje. Ali Bog je svoj vlastiti tumač. Kada On obeća i ispuni to, to je tumačenje istog.

Ako sam vam obećao da ću biti ovde večeras i ovde sam, to je ispunjenje mog obećanja. Ako kažem da ću vas sresti ujutro i ja sam tamo, to je moje obećanje. Nema nikakve potrebe činiti bilo kakve izgovore, moram biti tamo.

I kada Bog obeća i onda dođe i ispuni to obećanje, to je tumačenje obećanja. I izazvao bih bilo koga da uzme Boga za njegovu Reč i vidi nije li svaka Reč u Bibliji Istina. Tako je. To je ono zbog čega je ta žeđ tamo unutra.

Vi kažete: "Da sam živeo u dane Isusa, učinio bih tako i tako."

Pa, vi živite u njegovim danima. Šta radimo po tom pitanju? Šta mi radimo? Kažete: "Pa?" Šta ste učinili, možda ono što su fariseji učinili. Oni su pripadali crkvi i porekli Isusa Hrista.

- - -

 Tako zato, bez obzira šta bi crkva rekla, šta bi neko drugi rekao, ako ste vi rođeni od Duha Božijeg, vi postajete deo Biblije. Bog je rekao Ezekielu (on je bio prorok). On je rekao: "Uzmi svitak i pojedi ga," onda su prorok i svitak postali deo jedan drugoga. I to je vernik kada on primi Duha Svetog; Duh Sveti je napisao Bibliju i Duh Božiji je Reč Božija. "Moje Reči su Duh. U početku beše Reč i Reč beše s Bogom i Reč beše Bog. I postade Reč telom i prebivaše među nama." Jevrejima 13:8: "On je isti juče i danas i zauvek." A kada ste vi deo te Reči, o, onda neka dođe nešto suprotno toj Reči postoji mala zujalica koja se aktivira vrlo brzo. Vidite, Ona je da vas upozori da je smrt na putu. Nikada to ne bismo trebali činiti.

Pročitaj ceo tekst

DOKAZ NJEGOVOG USKRSNUĆA

Jeffersonville, Indiana USA 10. April 1955.

To je duh. On je nad slušateljstvom. Ta dama koja sedi tamo, Biblijski učitelj, boluje od iste te stvari. Gospođo, đavo vas laže, vi ste spremni da budete oslobođeni. Pogledajte tamo, ovde, po celoj zgradi, svugde. Ovde sedi još jedna osoba, tačno tu. Još jedna tačno tamo. Još jedna ovde. Svi vi patite od nervoze, ustanite na kratko. Molim vas ustanite. Neka svi sada pognu svoje glave. 

Oh, Satano, ti zli duše, razlobličen si. Izađi iz ovih ljudi. Ja te ukoravam, u Ime Isusa Hrista. Napusti ove ljude. Izađi napolje.

Pogledajte sada ovamo, gospođo. Samo na kratko. Vi ste slobodni. To vas je potpuno napustilo. Želim da vas pitam…Svi vi ste izlečeni. To zlo vas je napustilo. Sada se osećate stvarno smireno. Sada vam je dobro. Idite sada svojim putem, radujući se i zahvaljujući Bogu za to.

Dobro, dođite, gospodine. Vi i ja se ne poznajemo. Ja vas nikada nisam video u svom životu. Bog vas poznaje. Gledajte ovamo. Pogledajte u mene samo na kratko. Za slušateljstvo. Ja nikada nisam video ovog čoveka. Ja ga ne poznajem, nikada ga nisam video. Bog to zna. Koliko ja znam, ja ga nikada nisam video u svom životu. I objavljujem da je Isus ustao iz mrtvih, da isto ono što je Isus radio kada je bio ovde u telu što ste mogli videti, je upravo ovde danas. On je ustao iz mrtvih, i živi zauvek. Blagoslovene su vaše oči koje vide ovo i veruju u Gospoda Isusa.

Ovaj čovek mi je nepoznat. Nikada ga nisam video, i verovatno on nikada nije video mene. Ako sam ga ja nekada i video, Bog zna da se ja toga ne sećam. On je rekao da ga ja ne poznajem. Ali Bog ga poznaje. Ako Bog otkrije ovom čoveku koji stoji ovde, koga ja uopšte ne poznajem, njegovu nevolju, sve o tome, ma šta da je to, i on zna da ja o tome ne znam ništa, da li ćete prihvatiti Hrista kao svog Iscelitelja, svako od vas? [Slušateljstvo odgovara, “Amen.”–Urednik]

Ova zgrada je počela da nestaje i onda se ponovo pojavila. Prijatelji, kada biste vi samo shvatili razlog zašto vam ja ovo govorim. Čovek odlazi u drugi svet. On je na drugačijem mestu. On je daleko na putu vremena u nečijem životu, i vidi ih, ko su oni i gde su. Vi ne razumete. Uviđam da to ovde ne deluje savršeno, jer je ovo moj dom. Tačno. Međutim, vi vidite da je On ustao iz mrtvih. Vi vidite da vam ja govorim istinu.

Pogledajte u mene, gospodine, samo na kratko, samo da bismo vi i ja mogli doći u kontakt sa Gospodom Isusom. Ako sam ja Njegov sluga, Isus je rekao, “Ono što ja radim i vi ćete raditi. Još malo i svet me neće videti,” to je nevernik. Oni su napolju na fudbalu, i plivanju, i tako dalje. Oni Ga nikada neće videti. “Ali vi ćete Me videti, jer ću ja biti sa vama, u vama, do kraja sveta.” Ako je On onda podignut iz mrtvih, i ako On stoji ovde ovog jutra, i ako ovo pomazanje koje ja imam nije moje, nego Njegovo, onda vi nećete moći sakriti vaš život ako biste to morali da uradite, jer smo mi u međusobnom kontaktu preko Duhovnog bića. I ako mi Bog otkrije razlog zbog kog vi stojite ovde, da li ćete to prihvatiti svim svojim srcem? Da li ćete to uraditi?

Vi imate stomačne probleme. To je tačno. Njih je prouzrokovalo to što ste vi…njih je prouzrokovala nervoza. Ne nervoza, nego spolja, stres. Vidim da ste vi duboki mislilac. Vi stalno nešto planirate, prelazite mostove pre nego što i dođete do njih. Stvarate ono što se nikada neće ostvariti, to vam i drugi govore. To je tačno. Međutim, to što vam govore nema nikakvog uticaja na vas, zato što…Ali sada će imati, zato što ste vi izlečeni. Vi idete kući kao zdrav čovek. Isus Hrist vas je izlečio.

U Ime Isusa Hrista Sina Božijeg, ja ukoravam svakog zlog duha koji je uznemiravao ovog čoveka. Neka on ode u miru, kroz Ime Isusa Hrista. Amen.

Bog vas blagoslovio.

Pročitaj ceo tekst

BOG NE POZIVA ČOVEKA NA SUD UKOLIKO GA PRVO NE UPOZORI

I Bog nikada čak nije doneo sud na zemlju ukoliko prvo nije dao ljudima upozorenje.Bog nikada ne čini nešto ukoliko prvo ne objavi šta će uraditi. I On ljudima daje izbor, i vi možete uraditi dobro ili zlo. To je Njegova priroda. Vidite? 

Bog nikada ne menja ono sa čime je počeo, zato što je On neograničen i njegov program i sve njegove ideje su savršeni. Tako, ako bi On to izmenio, to bi pokazalo da je On naučio još nešto. Njegova prva odluka je uvek savršena, i nema ničega što to može izmeniti. Vidite?

- - - 

I sada, mi ovde nalazimo da je njegova priroda uvek bila takva da je On upozoravao čoveka pre nego što bi mu sudio, upozoravao je narod pre nego što bi mu sudio, i tako dalje. On uvek daje svoje upozorenje, podseća nas na našu odgovornost. Mi smo odgovorni, i Bog nas je stavio ovde na zemlju radi određenog razloga, i mi smo njemu odgovorni radi tog razloga. Vi biste trebali otići k njemu i ustanoviti šta On želi da uradite. Vidite?

KO JE BIO WILLIAM MARRION BRANHAM

OČEKIVANJE

Phoenix Az, 28.02.1954.

Jedan čovek mi je ovde nedavno prišao, jedan veoma fin čovek; rekao je: “Brate Branhame, došao sam da te pitam kako da budem spasen.” Rekao je: “Pokušavao sam nekoliko godina da doživim spasenje.”

Rekao sam: “Da.”

On je rekao: “Dakle, ja…Bio je tamo jedan veoma naočit govornik, Gos. Billy Graham.” Rekao je: “Da li ga poznajete?”

Rekao sam: “Poznajem ga.” Rekao sam: “Veoma fin čovek.”

On je rekao: “Pa, otišao sam na njegov skup i on je rekao: ‘Svi koji želite primiti Hrista i da budu spaseni, podignite svoje ruke.’”

Rekao je: “Brate Branhame, podigao sam svoju ruku najviše što sam mogao.” Rekao je: “Ustao sam i oni su se molili za mene.” I rekao je: “Nije bilo ništa drugačije.”

I rekao je: “Onda sam otišao dole do jednog mesta gde su imali jedan staromodni šatorski skup, zvan staromodna-religija.” I rekao je: “Rekli su mi da treba da budem dovoljno sretan sve dok ne počnem da kličem.” Rekao je: “Molio sam se tamo sve dok nisam počeo da kličem.”

I rekao je: “Ali kada sam se vratio, plakao sam i klicao,” no rekao je: “nije mi ni to pomoglo.” Rekao je: “Otišao sam na skup još jednog uvaženog čoveka,” sa kojim smo mi svi veoma dobro upoznati, rekao je: “on mi je rekao da moram ostati tamo dok ne postanem sretan, ne počnem klicati i govoriti u jezicima.” Rekao je: “Ja i jesam.” No rekao je: “To mi nije pomoglo.”

Rekao je: “A šta ti kažeš?”

Rekao sam: “Brate, svaki od njih ti je rekao istinu…?…svaki.” Tako je. Rekao sam: “Verujem da možeš podići ruku i prihvatiti Hrista, da postaneš sretan i da kličeš, i u govorenje jezika. Verujem da su sve te stvari istina. No brate, ali to nije ono što ti tražiš. Vidiš, težiš za time da primiš Hrista.”

Primanje Hrista nije podignuti svoju ruku, ili te stvari, već to je primanje Osobe u svoje srce, a onda se ispoljavaju ti atributi.
                                                 Pročitaj ceo tekst

BIBLIJSKO KRŠTENJE

^"A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;" (Dela apostolska 2:38)

JOV

"Nedavno ovde dole u Louisiani, brat Moore ovde na bini i ja, otišli smo dole, daleko u neki mali grad, u malu crkvu na sastanak. A njegova draga ćerka i supruga, i svi su oni pošli.
I ja sam bio…imao sam kofer koji su mi neki ljudi dali pre mnogo, mnogo godina, tamo u Kaliforniji, a ja sam upravo sebi kupio novo odelo. Imao sam ga u koferu, a bio sam odeven u staro. A on ga je držao na vrhu svog auta i vozio brzo kroz Louisianu.
Samo od jednom kada smo stigli tamo, otkrili smo da kofer nije na vrhu. Nije ga bilo. Nisam imao ni džepnu maramicu. Tako je on bio jako obeshrabren. Rekao sam: "O, Gospod će se pobrinuti za to."

Sva moja odeća, potpuno, bila je u njemu, osim radnih odela kući. Tako, on je rekao: "Brate Branhame, idem da ti kupiti novo odelo."
Rekao sam: "Ne, u redu je."
On je rekao: "Nema šanse, brate Branhame." Rekao je: "To se izgubilo negde gore putem," i rekao je, "samo…puno tamnoputih ljudi živi uz ovaj put." I rekao je: "Evo, prvo," rekao je, "ako neko prođe putem i nađe kofer…"
Ja sam rekao: "Moja Biblija je unutra. Ima napisano moje ime na sebi."
On je rekao: "Pa, ako nađe taj kofer, brate Branhame," rekao je, "šta bi uradio, prodao bi ta odela," i tako dalje.
Ja sam rekao: "Pa, možda mu trebaju više nego meni. Jer mi ih je Gospod dao, pa možda ih on treba više. Gospod ih daje njemu." Rekao sam: "Pa, ako nađe moju Bibliju i ako me poznaje," rekao sam, "vratiće je svejedno."
On je rekao: "O, brate Branhame," rekao je, "ako ga grešnik nađe," rekao je, "prodaće odeću." I rekao je: "Ako ga hrišćanin nađe, oni će raseći ta odela i poslati jedni drugima kao molitvene krpice." Rekao je: "Nemaš šanse."
Tako sam rekao: "Pa, jednostavno ćemo verovati Gospodu."

Prošla su dva dana i brat Brown tamo preko je rekao: "I ja se želim uključiti u ovo. Želim da ti… Definitivno ti želim nabaviti nova odela."
Rekao sam: "Ne, Gospod će ih nekako vratiti."

Tako, prošla su dva ili tri dana. On je rekao: "Vidite," rekao je, "sreli smo policajca dole i policajac je rekao, 'Naravno, ja ću…ja ću otići putem i potražiti ga.' (Njegova majka je bila isceljena na mojim sastancima.) On je rekao: 'Sigurno.'" Jedan od državnih policajaca, a mi smo mu rekli da smo izgubili kofer gore, negde skroz gore u močvarama, o, možda dvesto ili tristo milja, putem gore i dole.
Tako smo sledećeg dana otišli preko i brat Jack je bio uporan da ću svejedno dobiti nova odela.
Rekao je: "Čoveče, hiljadu milja od kuće, bez odeće kući i bez odeće ovde." Rekao je: "Moj Bože, šta ćeš učiniti čak bez maramice ili čiste košulje?"
Rekao sam: "Pa, Gospod će se pobrinuti za to."

Tako smo otišli preko do brat Browna, a brat Brown je izlazio i on je išao da mi nabavi nova odela. Upravo u vreme kada je brat Brown izašao, zazvonio je telefon. Nazvao je stari tamnoputi brat i rekao: "Je li brat Branham tamo?" Rekao je: "Pronašao sam njegov kofer. Na putu je." Verujete Gospodu. Amen. Bez obzira o čemu se radi, sve ide na dobro. Jednostavno ne možete izgubiti kada postanete hrišćanin. Jednostavno ne možete izgubiti. Samo verujete u Njega i kuda god put pođe, samo držite svoja jedra usmerena prema Njegovom Duhu. On će vas odvesti u luku. Sve će biti u redu.

- - - 

Jov, najstarija knjiga u Bibliji, pretpostavlja se da je čak napisana pre nego je Mojsije napisao Postanak. Ali najstarija knjiga u Bibliji govorila je o otkupljenju, a ipak otkupljenje je bilo daleko pre toga. Otkupljenje je jedno od najstarijih stvari u Bibliji. Jeste li znali da je otkupljenje bilo čak pre… Plan otkupljenja je postavljen pre nego što je svet uopše oblikovan. Razmislite o tome. Bog je unapred video i omogućio put otkupljenja pre nego je On uopšte stvorio svet.  

Jer Biblija jasno kaže da je Hrist predodređen, unapred određen i bio Jagnje Božije zaklano pre postanka sveta. To je tačno. Pre nego je svet stvoren, Bog je imao plan otkupljenja.

Čim je Sotona… Znate stari…argument je: Zašto Bog nije mogao zaobići sve ovo i nemati ništa od toga? Ali Bog postavivši Sotonu skoro jednakim sebi, Sotona je uzeo Božije stvari i izopačio ih u zlu misao, i kroz to počeo izopačivati stvari u zlo umesto dobroga. A Bog, čim je prva stvar učinjena, iz Svoje velike riznice ljubavi, On je imao plan otkupljenja tako brzo.

Nije morao sesti i razmisliti o tome, kako bi trebalo biti. On je bio Bog, beskonačan. On je znao kako će biti. On je to imao u Svom velikom srcu, kako će On to ostvariti. I onda ako je On unapred znao crkvu, unapred znao Hrista, unapred znao plan i sve to postavio u red, i svet se okreće. A vi pošto ste mrtvi sebi, mrtvi u Hristu, a živi, nakon što ste umrli sebi, živi u Hristu, Bog čini sve zajedno na dobro onima koji Ga ljube, kako vi možete izgubiti? Jednostavno ne možete izgubiti. Nema načina da izgubite.

Pročitaj ceo tekst

PRAVILAN PRISTUP I KO JE BOG?

Cleveland Oh, 15.08.1950

Rekao sam: “Samo trenutak, brate.” Rekao sam: “Te vibracije ne znače ništa. To samo ukaže na bolest. Vidiš? Da li veruješ ako ja zamolim Boga?”

Rekao je: “Verujem od sveg srca.”

Ja sam se okrenuo, i ona je oslanjala svoje velike jake noge nasuprot zida, i to samo šutala. I tamo je bila jedna klupa na kojoj je neko sedeo. Ona je udarila glavom u to, i veliki komad kose je odleteo sa njene glave, i krv je počela da curi, a klupa se raspala na komade. I ona je to zgrabila, bacila, i ogulila malter sa zida, probila je…?… I ona je: “Hee-hee-hee, hee-hee-hee.” Uistinu neobično smejanje. I samo je nastavljala.

I ja sam rekao: “Pa, nikada nisam video nešto tako.”

I ona se okrenula oko sebe i pogledala na mene; rekla je: “William Branham-e, ti nemaš sa mnom ništa. Ja sam je doveo ovamo.”

A čovek me je pogledao, i rekao: “Pa to su prve reči koje je izgovorila za dve godine.” Rekao je: “Pa ona čak ne zna ni svoje ime. Kako te ona poznaje?”

Rekao sam: “Slušaj brate. To nije ona. To je đavo koji prepoznaje Božji dar. To je ono što to jeste.” Rekao sam: “On to zna. I zna da mu je došlo vreme.”

Rekla je: “Ja sam je ovamo doveo. Ti sa mnom nemaš ništa.”

Rekao sam: “Gospodine, da li verujete?”

Rekao je: “Od sveg srca.”

Rekao sam: “Sotono, ja…” A ona je bila daleko od mene na pola puta ovog centralnog stuba. Rekao sam: “Sotono, ovaj čovek je učinio sve što je mogao, i lekari i svi ostali su učinili sve što su mogli. A ti si odlučio da držiš ovu ženu. Ali ja ti zapovedam Isusom Hristom, Božjim Sinom, da izađeš iz te žene i da je napustiš.” Ona je samo tamo ležala i dunula dva do tri puta.