BORBA

Susreo sam tu istu stvar u Indiji jednom, kad su ti sveti ljudi tamo gde smo imali, verujem, najveću publiku kojoj sam ikad govorio, u jednoj stojećoj publici od pola miliona ljudi, i uhvatio sam to rasuđivanjem u Duhu. I oni su videli kako Duh Sveti proziva ljude i proziva ih u publici, i govori razne stvari, i hvata njihove misli. Radže i sveti ljudi, rekli su: “On čita njihove misli.”

Tako nekoliko trenutaka, oko pet ili šest njih je prošlo molitvenim redom, i slep čovek je došao. I on je bio potpuno slep, a njegove oči su bile bele poput moje košulje. I rekao sam: “Sada, ovde je slep čovek, svi mogu videti da je slep.” I rekao sam: “Kad bih mu mogao pomoći, ja bih to učinio, ali jedini način na koji bih to mogao učiniti bilo bi po daru. Možda reći nešto šta je on učinio i to bi dalo misao da ukoliko Bog zna šta je on učinio, On zasigurno zna šta će on učiniti.” Tako, rekao sam: “Sada, gledajući na njega,” rekao sam, “sada, on je obožavatelj sunca. Slep je dvadeset godina.” I kada je to prevodioc rekao, to je bilo tačno. Rekao sam: “On je oženjen čovek. Njegova žena je relativno niska i on ima dva sina, jednog od oko sedam, a drugog od devet.” To je bilo tačno tako. Prozvao je njihova imena, koja su bila.

Onda napolju u publici, na mestu gde su bili ljudi, došao je taj talas od tamo: “To je nešto mentalno, to je nešto nalik telesnom čitanju njihovih misli.”

Onda sam pomislio: “Gospode, kad bi mi samo pomogao. Treba mi Tvoja pomoć, Gospode. Ovi ljudi pokušavaju to označiti telepatijom. A to nije, i Ti to znaš, Gospode.” Još sam izneo Pismo gde Isus kaže da On ništa ne čini dok mu to Otac ne pokaže. I onda, okrenuvši se da bih pogledao na čoveka ponovno, video sam Njega tamo gore u viziji, s jednako dobrim očima kao što su moje. Pomislio sam: “Sad je vreme.”
Rekao sam: “Ovaj čovek je obožavatelj sunca, sada, i on je oslepio.” Rekao sam: “Sada, tamo su muslimanski sveštenici, i tamo su sveštenici sikha, jaina, i drugih vrsta religija, budista. Sada ovaj čovek želi primiti nazad svoj vid. Sada, rekli biste da je on obožavao stvorenje umesto stvoritelja. Ja to verujem, takođe. Ali ovde mi sedimo večeras.”

Rekao sam: “I bili smo - danas sam ugošćen u jainskom hramu gde je bilo sedamnaest različitih religija u razgovoru sa mnom i svaka od njih je protiv Hrista. Svaka!” I rekao sam: “Sada, i mnogi od vas muškaraca bili ste tamo dole. Sada, ukoliko Hrist toliko greši, onda ovaj čovek želi biti ispravan, a sigurno, Bog stvorenja koji je načinio svet, je jedini koji mu može dati njegov vid. To je razumno.”
I rekao sam: “Sada, ukoliko bilo ko od vas ljudi, Muslimani su ovdje vodeća religija, ukoliko muslimanski sveštenik dođe ovde i da mu njegov vid, onda ću ja slediti Muslimane, ili ako budistički sveštenik dođe i da mu njegov vid. Ali neka Bog koji ga je stvorio… Bog, nečiji Bog negde, jer mora biti, ne možemo imati stvorenje bez stvoritelja. I to će zahtevati stvoritelja da stvori vid u njegovim očima. On je bio slep dvadeset godina zbog gledanja u sunce, misleći da će otići u nebo ako to bude činio. Čovek je to učinio u neznanju.”
Rekao sam: “Šta biste vi budistički sveštenici učinili? Samo biste promenili njegov način razmišljanja. Rekli biste da nije u pravu.” Oni proslavljaju svoje umrle pretke. I rekao sam: “Sada, mislili biste da je… rekli biste da greši, ali šta biste učinili? Promenili biste njegov način razmišljanja.” I rekao sam: “Što bi Muslimani učinili? Promenili njegov način razmišljanja. Sikhi, jaini i tako dalje, promenili njihov način razmišljanja.”

Rekao sam: “Mi imamo istu stvar u Sjedinjenim državama. Svi Metodisti žele načiniti da svi Baptisti postanu Metodisti, a Pentekostalci žele uzeti sve Metodiste i načiniti ih Pentekostalcima. To je promena misli. Ali to nije ono o čemu mi pričamo. Mi pričamo o Bogu, stvoritelju.” I rekao sam: “Sigurno bi stvoritelj govorio.” I ne bih to rekao da ta vizija nije bila tamo, ni slučajno. I rekao sam: “Sada, ako jedan, neka On bude Bog, dođe i da mu njegov vid.” I rekao sam: “Sada izazivam svakog radžinog sveštenika ili svetog čoveka, ili bilo koga što god on bio, dođi i daj mu njegov vid i ja ću slediti tvoju filozofiju, napravio si obraćenika.” To je bila najtiša gomila ljudi koju sam ikad čuo, vidite. Niko to nije učinio.

Rekao sam: “Zašto ste tako tihi?” Rekao sam: “Razlog tome je taj što vi to ne možete učiniti, a ne mogu ni ja. Ali Bog neba koji je podigao svog sina Isusa Hrista, čije smo mi sluge, mi je upravo pokazao viziju da će čovek primiti svoj vid,” vidite. Rekao sam: “Sada, ako ne bude tako, onda me možete isterati iz Indije. Ali ako bude tako, svaki od vas duguje svoj život Isusu Hristu. Želim vas pitati, koliko vas će ovde dati svoj život Hristu ako ovaj slep čovek primi svoj vid? Vidite svoje sveštenike, niko ne dolazi ovde gore. Zašto ne dolaze ako su vam rekli da je njihova religija tako velika i tako slavna? Zašto neko ne dođe i ne kaže nešto?” Niko nije došao. Rekao sam: “Onda vi ljudi tamo napolju, ako vidite ovog slepog čoveka kako stoji ovde…” 

I gore je došao lečnik da pregleda njegove oči. Zavrteo je svojom glavom. Rekao je: “On je slep.”
I tako sam rekao: “Sigurno, slep je.” Ali rekao sam: “Ako mu Bog da njegov vid, koliko vas će služiti Isusu Hristu?” I koliko daleko sam mogao videti, okean crnih ruku. Okrenuo sam se čoveku i rekao: “Gospode Isuse, neka bude znano da si Ti Bog.” Čovek me je zgrabio oko vrata, a tamo je sedeo i gradonačelnik Bombaja, zgrabio je i njega oko vrata, video je dobro kao bilo ko drugi.

 Čitaj dalje

 

CRKVA ZAVEDENA SVETOM

Jeffersonville, Indiana, SAD, 28. juna 1959. godine

To me podseća na malu knjigu koju sam pročitao jednog dana u Kaliforniji, pre oko deset godina. Kupio sam je u jednoj staroj knjižari. Zaboravio sam ko je autor, samo mala knjiga od deset centi, ali imala je smisla, iako mi se činila šaljiva i lukava. Ali unutra sam pronašao nešto što mi je zvučalo kao Bog. I jedna od pričica je počelo ovako. 

Jednog jutra u jednom velikom kokošinjcu, bio je jedan mali petao koji je mislio da zna sve što se može znati. Zato on sleti na sanduk i udara po njemu svojim malim kljunom četiri ili pet puta, zamahne nazad svojom malom glavom i zakukuriče kao nikad do tad. A ostali, on je privukao njihovu pažnju, i rekao je: „Dame i gospodo ovog kokošinjca, želeo bih vam svima govoriti ovog jutra na temu jednog velikog obrazovnog programa koji smo upravo osmislili.“ Rekao je: “Moje je proučavanje zahtevalo mnogo znanja,“ dok je povlačio svoje male naočare preko svog kljuna. I rekao je: „Odlučio sam da se mi kokoši možemo poboljšati s više znanja.“ Dakle, mogu vam reći gde, ako budemo kopali i radili u određenom kavezu ili rupi, pronaći ćemo određeni vitamin koji će pomoći da bolje pevamo, da imamo lepše perje. I, oh, mogu vam reći kako možemo poboljšati sebe na mnogo različitih načina.“

I male kokice sa svojim malim crvenim krestama, one su samo kokodakale i rekle: „Nije li drag?“ I svakako su mu se divile. „O, on je tako briljantan petao.“ To me podseća na ovde neke propovednike sa seminara: „Tako sjajan čovek. Nema potrebe da ostanemo ovde s ostalim kokoškama, trebali bismo svi otići s njim.“

Dakle, pre nego je maleni završio svoj govor, bila je tu jedna druga mala kokoška koja nije imala tako sjajno perje, došla je trčeći s kraja kokošinjca i rekla: „Momci, samo trenutak. Upravo sam čula najnoviji izveštaj na radiju. Kokoškama je porasla cena za četiri centa po kili, svi sutra idemo na klanje. Od kakve vam je koristi vaše znanje?“

Brate, sve znanje koje možemo nagomilati, od kakve nam je koristi? Mi smo dva metra blata. Svi umiremo svakim centimetrom i svakom minutom. Naše znanje ne znači ništa. Želimo poznavati Njega. Ali oni to rade.

                                                                       Pročitaj ceo tekst