"Za nekoliko trenutaka, ona je jako ogladnela. I tako otišla je za-za sto… A deca su ostavila neku ovsenu kašu u tanjiru. I ona je stavila ovsenu kašu u kašiku, i pojela je, i malo je zagrizla tost. Pomislila je: „Pa, kao i obično, povratiću to, možda u par minuta.” I tako je ona nastavila. Sledeća stvar, sve je bilo u redu. Nastavila je… Ozdravila je. Onda je ona nastavila i probala ponovo. Sve je bilo u redu. Tada je ona zaista imala gastronomski jubilej. Nastavila je i ispekla je par jaja, veliki komad slanine, popila je šolju kafe, i stvarno je jela. Nastavila je još malo sa pranjem suđa. Tada je ustala na svoje noge. Osećala se dobro. Podigla je svoje ruke i počela slaviti Boga, trčala je ulicom; išla je da kaže svojoj sestri šta se dogodilo. Kada je stigla tamo, ta mala žena je šetala kućom tresući plahtu što je jače mogla. Rekla je: „Pa, u čemu je stvar, sestro?” Rekla je: „Pogledaj, ta stvar je otpala sa mog vrata. Ne mogu je pronaći u plahti. Ne mogu je uopšte nigde pronaći.” To je nestalo.
Šta
je to bilo? Jer su se one držale tog šestog čula Reči Božije koje neće
prihvatiti „ne” kao odgovor. One su došle na sastanak oko dva meseca
nakon toga, obe, pokazale su mi kako su bile isceljene i sve. Šta je to
bilo? Šesto čulo, to šesto čulo, to čulo moći, ta stvar ih je
oslobodila. Ne zato što sam ja molio, nego jer su one verovale. To je
tačno. To je to učinilo." WMB
