JAGNJETOVA SVADBA

"Sada, svadba je u jednom smislu tip... Zemaljska svadba ovde je tip nebeske svadbe. Sada, hajdemo obići to za nekoliko trenutaka, da ponovimo to u trenutku. Prva stvar koja je tu, mora postojati odluka. Prva stvar kod prirodnog venčanja je odluka koja je donesena. Mlada devojka mora načiniti odluku želi li tog mladića, i mladić, želi li on tu devojku. Mora postojati donesena odluka, i vi je morate doneti. Ona mora biti jedina žena na svetu koju volite, i on mora biti jedini čovek. Ako nije tako, tada ste načinili pogrešnu odluku.

I isti je princip pri donošenju odluke o Hristu. Prva stvar koju morate učiniti jeste odlučiti hoćete li služiti Bogu i uzeti Njega kao svog Spasitelja, ili nećete učiniti to. Hoćete li služiti svetu, hoćete li služiti Hristu? Vi morate odlučiti. Mora postojati odluka. Kada odlučite hoćete li služiti Bogu ili mamonu, tada uzimate svoj izbor. Ali mora biti donesena odluka.

I tada, nakon što je donesena odluka, tada slede zaruke. Da... Vi to pronalazite pred oltarom. Vi morate učiniti zaruke pre nego što može nastupiti jedinstvo. To je način koji je s crkvom Hristovom. Ona mora biti zaručena s Hristom; znak, zaruke, ljubavna afera.
I tada sledeća stvar je - su obećanja. Moraju biti načinjena obećanja jednog drugome, vi činite ovakvo obećanje: “Draga, ako se udaš za mene, obećavam da ću biti veran i istinit. Neću gledati ni na jednu drugu ženu.”
Ili: “Neću gledati ni na jednog drugog muškarca. I činiću sve što je dužnost žene. Ako budemo imali dece, činiću sve što je - što je dužnost majke. Biću domaćica.” Sva ova obećanja moraju biti učinjena, ili bi trebala biti u ispravnom venčanju.

I ista je stvar kada vi dođete Hristu, “Gospode, ako me primiš u Svoje Kraljevstvo, ja obećavam...” Tu ste. “Voleću te. Biću ti istinit. Služiću ti danju i noću.” Jako je loše zaboraviti to. “Služiću ti danju i noću. Postiću, moliću se, biću Ti veran. Donosiću svoju desetinu u žitnicu. Ja - ja ću - moliću se puno puta dnevno. Ja ću - ja ću učiniti bilo šta. I ja ću založiti svu moju ljubav Tebi.” To je ono što trebate učiniti. To je potpuno tačno, gde vi obećate to, i to bi trebalo doći iz dubine vašeg srca.
Ako vi obećate to svom mužu, a ne mislite to u svom srcu, vi apsolutno ne živite ispravno s njim. To je na neki način iskristaliziran sukob.

Pogledajte ovde. Ako - ako vi imate zub, i koristite lažni zub... Sada, to je u redu. To je zamena za zub koji ste vi nekada imali. Ali u stvari, ovaj zub nije povezan s vama. On nije deo vas. Ako imate amputiranu ruku, i postavite lažnu ruku, dobro, ta ruka u stvari nije povezana s vama. To je samo nataknuto na vas. Vidite, to nije povezano s vama.
I kada mi založimo svoju ljubav Hristu, ako mi ne postanemo deo Njega, kao što bi žena trebala postati deo čoveka i čovek deo žene, tada smo mi veštački načinjeni hrišćani. Mi nismo stvarno... Vi niste stvarno venčani za tu ženu. Vi možete biti verni. Ako vi ne volite svog muža kada je šezdeset ili sedamdeset godina star, i vi ga ne volite kao što ste ga voleli na početku, tada vi stvarno samo podižete njegovu decu.

Takve su crkve, mnoge od njih danas. Mi samo uzimamo ime Hrišćanska crkva, lažno se predstavljajući kao nevesta, kada je to neprirodno, mi nismo povezani s Hristom na ni jedan način. Mi smo kao veštački zub, veštačka ruka, veštačko oko. Vidite, to je nešto veštačko ako mi to samo stavljamo. Dobro, vi ne možete staviti hrišćanstvo. Vi morate biti povezani s tim.
I onda crkva koja se neprirodno naziva crkvom Hristovom... Dobro, ta deca tada nisu u tome kao da su rođeni samo od te organizacije... Oni nisu deca Hristova, oni su denominacijska deca, a ne deca Hristova.

Ako žena nije povezana s čovekom u istinitosti, tada to nije njen muž. To je samo čovek kojem se zavetovala da će živeti s njim, i ona je dala pogrešno obećanje. Ona je obećala da će ga voleti, i rekla je da ga voli, ali ona nije činila to. Celo vreme čovek je prevaren. Ali tu je jedna stvar sigurna, prijatelji: mi nećemo prevariti Hrista. On poznaje Svoje.

Ali vidite, prvo se donosi odluka, slede zaruke, onda obećanje, a tada ceremonija. I tako je kada nevesta - nevesta uzima ženikovo ime. Tada ona nema više svoje vlastito ime; ona uzima Ženikovo Ime. I kada crkva ima ceremoniju, daje svoja obećanja, tada ona uzima Ženikovo Ime. Tada ona nije više svetovna crkva, ona je crkva Gospoda Isusa Hrista. Amen. Ne... ja ne mislim da po Imenu, ja mislim po rođenju, prirodom, snagom Božijom. Po otkrivenoj Božijoj istini u srcu, ona postaje hrišćanska crkva, velika, univerzalna, apostolska hrišćanska crkva. Ona postaje deo Hrista. Kada ona učini to, ona... Hrist ubrizgava u nju Svoj vlastiti Duh, Svoj vlastiti život. I Biblija kaže Adamu i Evi tamo: “Niste više dvoje, već jedno.” A kada je žena, crkva, venčana za Hrista, oni nisu više dvoje. Oni su jedno: Hrist u vama. Amen. To je to. Njegov život je ugrađen u vas. Tada vi postajete nevesta."

Čitaj dalje

VERA JE ŠESTO ČULO

"Za nekoliko trenutaka, ona je jako ogladnela. I tako otišla je za-za sto… A deca su ostavila neku ovsenu kašu u tanjiru. I ona je stavila ovsenu kašu u kašiku, i pojela je, i malo je zagrizla tost. Pomislila je: „Pa, kao i obično, povratiću to, možda u par minuta.” I tako je ona nastavila. Sledeća stvar, sve je bilo u redu. Nastavila je… Ozdravila je. Onda je ona nastavila i probala ponovo. Sve je bilo u redu. Tada je ona zaista imala gastronomski jubilej. Nastavila je i ispekla je par jaja, veliki komad slanine, popila je šolju kafe, i stvarno je jela. Nastavila je još malo sa pranjem suđa. Tada je ustala na svoje noge. Osećala se dobro. Podigla je svoje ruke i počela slaviti Boga, trčala je ulicom; išla je da kaže svojoj sestri šta se dogodilo. Kada je stigla tamo, ta mala žena je šetala kućom tresući plahtu što je jače mogla. Rekla je: „Pa, u čemu je stvar, sestro?” Rekla je: „Pogledaj, ta stvar je otpala sa mog vrata. Ne mogu je pronaći u plahti. Ne mogu je uopšte nigde pronaći.” To je nestalo.

Šta je to bilo? Jer su se one držale tog šestog čula Reči Božije koje neće prihvatiti „ne” kao odgovor. One su došle na sastanak oko dva meseca nakon toga, obe, pokazale su mi kako su bile isceljene i sve. Šta je to bilo? Šesto čulo, to šesto čulo, to čulo moći, ta stvar ih je oslobodila. Ne zato što sam ja molio, nego jer su one verovale. To je tačno. To je to učinilo." WMB

Pročitaj više

VEROVATI BOGU

Kada mi je doktor rekao, „Jedan zalogaj čvrste hrane će te ubiti.” Kada sam privukao... Moja majka sedi ovde kao svedok. Oni su mi davali ječmenu vodu i proceđeni sok od suvih šljiva; živeo sam na tome godinu dana, skoro. Oni su rekli, „Pa, jedan zalogaj čvrste hrane će ga ubiti.”

Počeo sam da čitam Bibliju, i našao sam Boga, u mojoj duši. Čitao sam tamo gde je bilo rečeno, „Sve za šta se molite i što zamolite, verujte da ste već dobili i biće vam.”

Nikada nije bila izgovorena molitva za našim stolom. Sećam se tate sedeći na uglu tamo. „Možemo li se moliti?” Mama me je pogledala i počela da plače. I tata nije znao šta da radi.
Rekao sam, „Bože!” Imao sam Bibliju ležeći na stolu. Rekao sam, „Ako umrem, ja dolazim Kući, verujući Tebi. Tvoja Reč je ovo rekla. Ja moram da ili uzmem u obzir šta je doktor rekao, ili da uzmem u obzir šta si Ti rekao. Ja sam uzeo njegovu reč godinu dana i nije mi bolje; gore mi je. Ja neću uzeti u obzir šta je on rekao, nikada više. Ja uzimam u obzir šta si Ti rekao.” I ja sam se pomolio za hranu.

Imali smo pasulj, i kukuruzni hleb, i luk. Ja sam uzeo punu činiju toga, počeo sam da jedem. Prvi zalogaj koji je otišao u moj stomak, gotovo me je ubio. Morao sam da držim moju ruku preko mojih usta, da se to ne bi vratilo. I to bi se vraćalo, i ja bih ga progutao, vratilo bi se, ja bih to progutao. Ja sam uzeo u obzir šta je Bog rekao o tome, ne šta sam ja osećao; to me je peklo.
Izašao sam na ulicu, i hodao sam ulicom ovako, voda je curila iz mojih usta. Rekao je, „Kako se osećaš, Billy?”
Rekao sam, „Predivno!”

Dani su prolazili, nedelje su prolazile; još uvek hodajući, stojeći dole u jarku, sa mojim stomakom ovako, držeći moju ruku ovako. Tapkajući ovako; pevajući, „Oh, kako ja volim Isusa!” Povraćao bih, bacio nešto zemlje preko toga; uzvikujući, „Oh, kako ja volim Isusa.” Upravo podrigujući tu hranu, vraćajući se, tako ošamućen da sam jedva mogao raditi.
Rekao je, „Kako se osećaš ovog jutra? Billy, jesi li bolestan?”
Rekao sam, „Ne. Osećam se predivno.”
Onda, kasnije kada sam svedočio, neko je rekao, „Ti si onda lagao.”
Rekao sam, „Ne, nikada. Ja nisam govorio o ovim čulima ovde u telu; ona su mrtva. Ja verujem Hristu za moje...” Rekao sam, „Ja sam uzeo šta je On rekao, i osećao sam se predivno u vezi toga.”

Tu ste vi. Ne uzimajte u obzir vaše sopstveno telo. Ne uzimajte u obzir bolesti, jer one su od đavola. Tačno. Uzmite u obzir Božije obećanje." WMB

Pročitaj više

POSLANICA JEVREJIMA 6 GLAVA

I dakle, On je dobar Bog. Ako želite određene stvari na svoj način, znate, Bog je dovoljno dobar da to učini. On vas voli činiti sretnima. On to želi. On, On je ljubav i Njegova velika ljubav Ga primorava da čak ponekad odstupi da biste vi imali stvari koje želite.

Pogledajte Tomu nakon uskrsnuća. Toma nije hteo verovati. O, on danas ima mnogo dece. Ali Toma je rekao: “Ne. Ne. Ja ću morati imati nekakav dokaz. Moraću staviti svoju ruku u Njegov bok i u Njegov...svoje prste ovde u Njegove ruke pre nego što poverujem To. Nije me briga šta kažete.” Vidite, on je upravo tada bio potpuno izvan reda Pisma. Trebali biste To verovati. Zato je on rekao: “Ja moram imati nekakav dokaz da se To dokaže.”

I Isus se pojavio, On je dobar: “Dođi Tomo, ako je to ono što želiš, pa, evo. Evo ti.”

Takvi smo mi. Kažemo: “Gospode, ja moram govoriti u jezicima. Ja-Ja moram vikati. Moram...”

“O, samo napred, dopustiću ti da to imaš.” On je dobar.

Dakle, on je stavio svoju ruku u Njegov bok pa je rekao: “O, to je moj Gospod i moj Bog.”

On je rekao: “Sada Tomo veruješ jer si video. Ali koliko veća je njihova nagrada koji nemaju dokaz a ipak To veruju!” Eto. Dotle moramo doći. “Koliko veća je njihova nagrada koji nisu ništa videli ali ipak To veruju.” To je čin vere, da To prihvatamo.

 Pročitaj više

VERA JE NAŠA POBEDA

Nedavno u Dorbanu, u Južnoj Africi, ja sam se molio, i oni su doveli jednu osobu na binu. A vi znate tu priču; ja sam ovde to ispričao mnogima. Kako je tamo bili jedna žena isceljenja, a bila je muslimanka, a upravo ih je bilo tako mnogo iz svakog plemena, bilo je tamo oko dvadeset plemena ili i više. I onda kada smo stigli do jednog dečaka, koji je bio rođen hendikepiran i hodao na rukama. A kada je Sveti Duh počeo da mu govori, (on je bio Zulu.), i kada je Sveti Duh počeo da govori, i rekao tom čoveku, jednom afričkom Hotentotu, nije čak znao koja je desna a koja leva ruka, a čak mu je rekao i ko je bio. Oni su se podigli, a nadrilekari vračari su vračali. “Kakva je ovo nova stvar?” rekli su. A poglavice, koji su bili hlađeni lepezama, zaustavili su lepeze.

A rekao sam: “U kolibi u kojoj živiš, tamo je slika moga Gospoda kako visi na zidu.” A otac i majka skroz negde iz mase, među hiljadama i hiljadama ljudi, ustali su i rekli su da je to istina.

I ja sam rekao: “Ti takođe imaš brata, koji je jahao na žutoj kozi ili psu, i povredio je svoju nogu, i on hoda pomoću štaka, i on je prisutan na skupu. Ali njegova vera, je upravo sada nadvladala, i on je isceljen.” Onda, zašto? To ga je šokiralo, jer belac koji čak nije znao njegov jezik, mogao mu je reći ko je bio, i šta se desilo. Kakva je to bila sila? 

A dečak je to čuo preko prevodioca, odbacio je svoje štake, i eno ga kako skače i juri od sreće. A kada je njegov brat, koji nije znao koja je leva a koja desna ruka, a mislio je da ja želim da ga navedem da igra, taj domorodački ples, pošto je video kako mu brat trči i skače, to je uticalo na njega, i on se probio kroz barijere greha nevere. I ja sam pogledao nazad, i došla je vizija, koja mu je rekla da stane na noge; bio je isceljen. A dečak, čak bez dovoljno inteligencije, sa umom koji bi razumeo šta sam ja rekao, kao što mu je to prevodilac rekao. Imao je jedan lanac oko vrata, i ja sam ga uhvatio za lanac, i rekao: “Isus Hrist te isceljuje, ustani.”

Taj dečak, koji je bio rođen kao hendikepiran, stao je na svoje noge, i ne samo to već i pri zdravoj pameti, a suze su mu curile dole po njegovom crnom stomaku. A Slava Božija se spustila na to mesto, dok dvadeset pet hiljada sirovih pagana nije bilo isceljeno u jednom danu.

Šta su oni učinili? Sledećeg jutra, sedeo sam pored prozora, nakon što je došao gradonačelnik, rekao je: “Pogledaj kroz prozor; imamo iznenađenje.”

A sledećeg jutra, došlo je sedam velikih volovskih kola punih štaka, invalidskih kolica, i ostalih stvari; hodajući niz-idući niz ulicu, sa ljudima koji su bili u njima samo veče ranije, idući niz ulicu, i iz plemena Zulu, Šungaji, Buzutos, Kozitas, i sva raznorazna plemena koja bi ratovala jedna sa drugim, bili su u miru, jedan pored drugog, pevajući: “Sve Je Moguće, Samo Veruj,” na njihovom plemenskom jeziku.

Udaljio sam se od prozora, i podigao svoje ruke u vazduh, i odvratio nazad: “Divna milost, kako milozvučna, grešnog me spasila.” 

To je bio najveličanstveni prizor, što su moje oči ikada videle, sve dok onda nisam video Gospoda u viziji.

Pročitaj više