ŽIG ZVERI

U poslednjim danima postojaće dve klase ljudi. Jedni od njih će imati Božiji Pečat, a drugi će imati žig zveri. Da li je to tačno? Koliko vas to zna?

- - -

Najpre ću vam reći šta mislim da je žig zveri i šta mislim da Pismo podržava da postoji žig zveri. Onda ću vam ja reći šta mislim da Pismo uči da je Pečat Božiji. Dakle, mi znamo da te dve velike stvari dolaze uskoro do svog završetka u dva velika, velika zahvata; i svet je upravo sada uhvaćen u te dve stvari: žig zveri ili Božiji pečat. Neki njih postavljaju skroz daleko u neku budućnost; a neki kažu da je to već bilo u prošlosti. Ali ja verujem da na to ima samo dva odgovora. A to je da je pečat Božiji krštenje Svetim Duhom; a žig zveri je odbacivanje toga. Dakle, to su samo dve stvari. I ja ću vam navesti delove Pisma zašto sada dok budemo kroz to sve prolazili.
Dakle, jedan od njih, upamtite, svi ljudi na zemlji u poslednjim danima će biti ili zapečaćeni Božijim pečatom ili će biti obeleženi žigom zveri. I on poziva sve, i siromašne, velike, robove, slobodnjake, sve na licu zemlje da prime ovaj žig koji nemaju pečat, i čija imena nisu upisana u Jagnjetovu Knjigu Života od postanka sveta, još od postanka sveta kada je Jagnje bilo zaklano i kada su im imena bila zapisana u Jagnjetovu Knjigu Života.

- - -

Tajna Vavilona sedi na zveri. Ona ima kontrolu poslednje, ili četvrte imperije. Ova Rimska Crkva to čini. Sa svetskim sistemom crkava pod sobom Rim će kontrolisati, a ovaj lik (crkveni sistem), će joj biti poslušan zato što Rim ima kontrolu svetskog zlata. Zato će svi ljudi morati pripasti svetskom sistemu crkava, ili će biti predani na milost i nemilost, jer neće moći kupovati a ni prodavati bez znaka zveri na ruci ili čelu. Ovaj znak na čelu znači da će morati prihvatiti doktrinu svetskog sistema crkava što je trojstvo, itd., a znak na ruci znači da će činiti volju svetske crkve. Sa ovom velikom silom, crkveni sistemi će progoniti istinitu nevestu. Ovaj lik će pokušati sprečiti nevestu da propoveda i da uči, itd. Njenim propovednicima će biti zabranjeno da daju utehu i istinu ljudima kojima je ona potrebna. Ali pre nego što antihrist (u čoveku), zavlada kompletno ovim svetskim sistemom crkava, istinita crkva će biti odnesena iz ovog sveta da bude sa Gospodom. Bog će prihvatiti Svoju nevestu za veličanstvenu Jagnjetovu Svadbenu Večeru.

W. М. Branham

UJEDINJENI POD JEDNOM GLAVOM

 Middletown, Ohio, USA, 26. Marta 1958.

 Ovde pre izvesnog vremena, dole u južnim zemljama, oni su imali crnce kao robove. I ti Afrikanci, Buri su išli dole u Afriku hvatali te robove, dovodili ih ovamo i prodavali južnjacima kao roblje. I oni bi ih prodavali kao što bi i vi svoj automobil. To nije nikada bilo ispravno. Prodavali su ih kao robove. I oni su bili tužni. Morali su ihšibati i terati da rade zato što su bili tužni.

 Oni su išli okolo, ti nakupci, i kupili bi ljudsko biće baš kao što bi vi otišli na plac za prodaju polovnih automobila i kupili polovna kola. Ooo, bilo je to pogrešno. I kada bi ih on kupio, kupio bi ih četvoro ili petoro ovde za određenu cenu i odveo ih i prodao bi ih nekom drugom čoveku za neku određenu cenu… Kupio bi velike, snažne, zdrave, i upario bi velikog čoveka sa većom ženom, da bi načinio još veće, snažnije robove, kao životinje…

 Jednog dana jedan preprodavac je naišao na jednu staru plantažu i rekao je: “Želeo bih znati koliko robova imate na prodaju.”

On je rekao: “Pa možda nekolicinu.”

“Mogu li ih malo razgledati?”

Rekao je: “Možete.”

 I on je izašao na plantažu i počeo je da razgleda okolo. I zatekao ih je tamo i vikao je na njih, grdio ih je zato što su bili tužni. Oni se više nikada neće vratiti kući. Mama je bila tamo preko; tata je bi tamo preko; možda je beba ostala tamo preko, muž koji je negde preko i više ih nikada ne bi videli. Oni su bili ovde da bi robovali; umirali bi na poljima i sahranjivali bi ih tamo. Bili su tužni.

Ali ovaj nakupac robova je zapazio jednog mladića. Nisu ga morali tući. On je stajao sa isturenim grudima i podignute brade, upravo sve uspravno. A kupac robova je rekao vlasniku: “Voleo bih kupiti tog roba.”

Ooo, rekao je: “Ali taj nije za prodaju.”

Rekao je: “Znao sam. Samo reci cenu koliko tražiš za njega.”

Rekao je: “Pa rekao sam ti da nije na prodaju.”

Pitao je: “Da li je on njima šef?”

Rekao je: “Ne, samo je rob.”

Pitao je: “Da li ga drugačije hraniš od ostalih?”

Odgovorio je: “Znaš šta? I sam sam se jedno vreme čudio oko toga dok nisam otkrio da je preko u domovini u Africi, da mu je otac bio kralj plemena.” 

I rekao je: “Iako je ovde stranac i daleko od kuće, ali on i dalje zna u svom srcu da je kraljev sin i on se ponaša kao kraljev sin.”

 Šta bi tek mi trebali činiti? Kako bi mi tek trebali postupati? Kako bi tek mi sebe trebali predstavljati? Kao sinovi i kćeri Kralja, mi bi se trebali oblačiti, postupati, živeti, govoriti, svedočiti kao sinovi i kćeri Božije. Iako smo tuđini, mi smo u stranoj zemlji među umirućim svetom, pa ipak mi smo sinovi i kćeri Kralja, Jahve Boga. Mi bi se trebali slagati sa njegovom Reči. Mi bi trebali reći: “Amen” njegovom Duhu. Mi bi se trebali ujediniti zajedno kao braća i sestre i predstavljati sebe kao kraljevi kćeri i sinovi.

Pročitaj ceo tekst

POTPUNO OSLOBOĐENJE

"Tog popodneva sam otišao da se molim za bolesnu bebu. I pre nego sam otišao od kuće, telefon je ponovo zazvonio i mali Josip je otrčao i podigao slušalicu i rekao: “Tata, da li želiš da kažem ljudima da nisi kući?” Vidite li kako greh izopačuje, kakva bi to porodica bila na kraju?
I. Jovanova 3.-ća glava i 21.-vi stih kaže: “Ako nas naša srca ne osuđuju, onda imamo slobodu pred Bogom.” Ali ako nas srce osuđuje, kako onda možemo imati slobodu pred Bogom? Mi znamo da dokle god imamo neispoveđeni greh, On nas nikada neće čuti. To je tvrdo, ali crkvi su potrebne takve stvari.

Onda sam počeo da se molim za tu bebu. I kada sam počeo da polažem svoje ruke na nju, Gospod me je ukorio i rekao: “Lagao si i nisi prikladan da se moliš za tu bebu.”
Okrenuo sam se prema čoveku; rekao sam: “Gospodine, sačekajte samo ovde. Moram nešto da ispravim.”
Pozvao sam advokata i sišao dole u kancelariju, pozvao sam ga unutra i rekao sam: “Gospodine, lagao sam. Naveo sam i svoju ženu na laž; rekla je da nisam bio kod kuće. A ja sam otrčao iza kuće. I ja sam to ispovedio i rekao sam mu o tome.”
Došao je do mene i stavio ruke na ramena, rekao je: “Brate Branhame, uvek sam imao u tebe poverenje, ali sada ga imam više nego ikad. Čovek,” rekao je: “koji je voljan da ispravi svoje greške…”
I rekao sam mu... rekao sam: “Počeo sam se moliti za bebu a Gospod bi jednostavno doneo osudu u moje srce, jer sam znao da sam loše postupio.”
Sutradan, žena je rekla: “Kuda ideš?”
Rekao sam: “U moju pećinu.”

William Branham

CRKVA ZAVEDENA SVETOM

Jeffersonville, Indiana, SAD, 28. juna 1959. godine

To me podseća na malu knjigu koju sam pročitao jednog dana u Kaliforniji, pre oko deset godina. Kupio sam je u jednoj staroj knjižari. Zaboravio sam ko je autor, samo mala knjiga od deset centi, ali imala je smisla, iako mi se činila šaljiva i lukava. Ali unutra sam pronašao nešto što mi je zvučalo kao Bog. I jedna od pričica je počelo ovako. 

Jednog jutra u jednom velikom kokošinjcu, bio je jedan mali petao koji je mislio da zna sve što se može znati. Zato on sleti na sanduk i udara po njemu svojim malim kljunom četiri ili pet puta, zamahne nazad svojom malom glavom i zakukuriče kao nikad do tad. A ostali, on je privukao njihovu pažnju, i rekao je: „Dame i gospodo ovog kokošinjca, želeo bih vam svima govoriti ovog jutra na temu jednog velikog obrazovnog programa koji smo upravo osmislili.“ Rekao je: “Moje je proučavanje zahtevalo mnogo znanja,“ dok je povlačio svoje male naočare preko svog kljuna. I rekao je: „Odlučio sam da se mi kokoši možemo poboljšati s više znanja.“ Dakle, mogu vam reći gde, ako budemo kopali i radili u određenom kavezu ili rupi, pronaći ćemo određeni vitamin koji će pomoći da bolje pevamo, da imamo lepše perje. I, oh, mogu vam reći kako možemo poboljšati sebe na mnogo različitih načina.“

I male kokice sa svojim malim crvenim krestama, one su samo kokodakale i rekle: „Nije li drag?“ I svakako su mu se divile. „O, on je tako briljantan petao.“ To me podseća na ovde neke propovednike sa seminara: „Tako sjajan čovek. Nema potrebe da ostanemo ovde s ostalim kokoškama, trebali bismo svi otići s njim.“

Dakle, pre nego je maleni završio svoj govor, bila je tu jedna druga mala kokoška koja nije imala tako sjajno perje, došla je trčeći s kraja kokošinjca i rekla: „Momci, samo trenutak. Upravo sam čula najnoviji izveštaj na radiju. Kokoškama je porasla cena za četiri centa po kili, svi sutra idemo na klanje. Od kakve vam je koristi vaše znanje?“

Brate, sve znanje koje možemo nagomilati, od kakve nam je koristi? Mi smo dva metra blata. Svi umiremo svakim centimetrom i svakom minutom. Naše znanje ne znači ništa. Želimo poznavati Njega. Ali oni to rade.

                                                                       Pročitaj ceo tekst

ISCELJENJE KONGRESMENA WILLIE D. UPSHAW

Dakle, kada On govori kroz mene, znam šta mi On govori. Ja to vidim upravo kao što vidim i ovde. A kada On ne govori, ja onda ne mogu reći ništa. Ili na skupovima, ja samo dođem na podijum, i kako ja uđem unutra, ja pogledam, ja vidim plast sena upravo materijalizovan preda mnom. I ja počnem govoriti o tom plastu. I vidim malog dečka koji se povredio na plastu sena. Vidim ga godinama kasnije, kako prodaje knjige iz invalidskih kolica ili tako nekako. Vidim ga kao velikog čoveka u velikoj kancelariji gde ljudi nose neke okrugle okovratnike, i počnem govoriti o tome. Moj menadžer dođe do mene ili jedan od propovednika i kaže…I vidim čoveka kako sedi tamo pozadi u slušateljstvu. I kažem: “Ovde sedi jedan čovek. Došao je u invalidskim kolicima i sve ostalo…" I rekao sam: “Sedi tamo jedan čovek. On je iz jedne određene crkve.”

William D. Upshaw

Neko dođe do mene i kaže: “Znaš li ko je to bio?”

Rekao sam: “Ne.”
Rekao je: “To je Kongresmen Upshaw. Da li si ikada čuo za njega?”
Rekao sam: “Ne gospodine.”
Rekao je: “On je u pretsedničkoj trci.”
Rekao sam: “To… ne sećam ga se.”
A on je rekao: “On je bio invalid, hrom šezdeset i šest godina.”
Rekao sam: “Da, gospodine.”
I rekao je – on je rekao: “Pa, šta će se dogoditi?”
Rekao sam: “Ne znam.”

Video sam mu ženu kako se moli sa njime. Počeo sam se okretati i rekao sam: “Dovedite sledeću osobu u molitveni red", a kada je sledeća osoba počela da dolazi, pogledao sam okolo i ovde je predmnom stajao doktor; mršav čovek, noseći bifokalne naočale, imao je jedne od tih, šta god da je imao na svojoj glavi da bi vam gledao u grlo. Bio je obeshrabren; vrteo je svojom glavom. Rekao sam: “Vidim jednom mršavog doktora. On vrti svojom glavom. On je obavio operaciju na jednoj maloj crnkinji; i od toga se paralisala. I ona je paralizovana od svojih ramena prema dole.”

I okrenuo sam se nazad, i rekao sam svome bratu: “Dovedi mi svog pacienta.” A onda skoroz dole čuo sam kako neko plače; i pogledao sam; i tamo su bila bolnička nosila kao ova ovde, a stara crnkinja je puzala na kolenima, dolazila je od nazad i vikala: “Bože, budi mi milostiv.” I pogledao sam, i tamo je bila mala crnkinja koju sam video u viziji. 

Ona je rekla: “Gospode smiluj se.” Rekla je: “Propovedniče, tačno si opisao tog doktora kakav je i bio. Hoće li Bog dati mojoj devojčici da živi?”

Rekao sam: “Teta, ne znam.” Rekao sam: “Ja mogu reći jedino što vidim.”

A ona je rekla: “Ooo, Bože, smiluj mi se” i nastavila je plakati. Malena je paralizovana. Ona je…
Rekao sam: “To je bilo pre oko dve godine, zar ne, teta?”
Rekla je: “To je koliko dugo to već traje, gospodine.”

I okrenuo sam se i prozvao pacijenta. Pogledao sam i video sam nešto pred sobom. I video sam nešto kako se materijalizuje, i to je izgledalo kao jedan put. No bila je to ulica, i idući niz ulicu išla je jedna mala crnkinja sa lutkom u svojim rukama, idući na takav način. Brate, sestro, svi ti đavoli u paklu onda to više nisu mogli zaustaviti. Rekao sam: “Teta, vaša vera je spasila dete; ono je zdravo.”

Video sam to u stotinama slučajeva, u hiljadama slučajeva. I ovde predmnom večeras, dajem svakoj osobi da to kaže. Da li ste ikada iti jednom videli da To nešto kaže, a da to nije savršeno na taj način? Koliko vas je bilo na skupovima i to videli, da vidim vaše ruke? Podignite ruke gde god bili. Tu ste vi. Svaki put To je savršeno, jer To je Bog, a ne čovek; To je Bog, To ne može grešiti.

Onda, zapazite, ona je rekla: “Da li je moja devojčica isceljena?”

Rekao sam: “Da, gospođo.” I ona je uhvatila malenu za ruku, i mala devojčica je ustala, i zagrlila rukama majku, ustali su i izašli iz zgrade, savršeno zdrava. Ljudi su počeli padati u nesvest.

I skup je nastavio dalje; i nakon par minuta rekao sam: “Vidim Kongresmena. On ima prugasto odelo na sebi. On je isceljen.” A on je počeo ovako da se savija na dole, nakon što je bio hrom šezdesetšest godina. Kongresmen Willie D. Upshaw, bivši kongresmen. Mislim da je bio senator Džordžije, bio je u predsedničkoj trci, i zbog svojih religioznih pravednih uverenja što se viskija tiče, bio je poražen u toj trci. A Bog je poštovao njegovu veru. I večeras, na podijumu sedi Kongresmen Willie D. Upshow, koji je bio hrom šezdeset šest godina, i savršeno je zdrav ovde pred nama.

Dođite ovamo gospodine Upshow, moj brate. Evo čoveka koji je bio hrom šezdeset šest godina. Bog te blagoslovio brate Willie. [Zajednica aplaudira – Izdavač.]…Recite šta god da želite ovim ljudima.

[Brat Upshow počinje da govori a brat Branham mu govori tokom njegovog svedočanstva.]

William Branham