Nedavno u Dorbanu, u Južnoj Africi,
ja sam se molio, i oni su doveli jednu osobu na binu. A vi znate tu priču; ja
sam ovde to ispričao mnogima. Kako je tamo bili jedna žena isceljenja, a bila
je muslimanka, a upravo ih je bilo tako mnogo iz svakog plemena, bilo je tamo
oko dvadeset plemena ili i više. I onda kada smo stigli do jednog dečaka, koji
je bio rođen hendikepiran i hodao na rukama. A kada je Sveti Duh počeo da mu
govori, (on je bio Zulu.), i kada je Sveti Duh počeo da govori, i rekao tom
čoveku, jednom afričkom Hotentotu, nije čak znao koja je desna a koja leva
ruka, a čak mu je rekao i ko je bio. Oni su se podigli, a nadrilekari vračari
su vračali. “Kakva je ovo nova stvar?” rekli su. A poglavice, koji su bili
hlađeni lepezama, zaustavili su lepeze.
A rekao sam: “U kolibi u kojoj
živiš, tamo je slika moga Gospoda kako visi na zidu.” A otac i majka skroz
negde iz mase, među hiljadama i hiljadama ljudi, ustali su i rekli su da je to
istina.
I ja sam rekao: “Ti takođe imaš
brata, koji je jahao na žutoj kozi ili psu, i povredio je svoju nogu, i on hoda
pomoću štaka, i on je prisutan na skupu. Ali njegova vera, je upravo sada
nadvladala, i on je isceljen.” Onda, zašto? To ga je šokiralo, jer belac koji čak
nije znao njegov jezik, mogao mu je reći ko je bio, i šta se desilo. Kakva je
to bila sila?
A dečak je to čuo preko prevodioca,
odbacio je svoje štake, i eno ga kako skače i juri od sreće. A kada je njegov
brat, koji nije znao koja je leva a koja desna ruka, a mislio je da ja želim da
ga navedem da igra, taj domorodački ples, pošto je video kako mu brat trči i
skače, to je uticalo na njega, i on se probio kroz barijere greha nevere. I ja
sam pogledao nazad, i došla je vizija, koja mu je rekla da stane na noge; bio
je isceljen. A dečak, čak bez dovoljno inteligencije, sa umom koji bi razumeo
šta sam ja rekao, kao što mu je to prevodilac rekao. Imao je jedan lanac oko
vrata, i ja sam ga uhvatio za lanac, i rekao: “Isus Hrist te isceljuje,
ustani.”
Taj dečak, koji je bio rođen kao
hendikepiran, stao je na svoje noge, i ne samo to već i pri zdravoj pameti, a
suze su mu curile dole po njegovom crnom stomaku. A Slava Božija se spustila na
to mesto, dok dvadeset pet hiljada sirovih pagana nije bilo isceljeno u jednom
danu.
Šta su oni učinili? Sledećeg jutra,
sedeo sam pored prozora, nakon što je došao gradonačelnik, rekao je: “Pogledaj
kroz prozor; imamo iznenađenje.”
A sledećeg jutra, došlo je sedam
velikih volovskih kola punih štaka, invalidskih kolica, i ostalih stvari;
hodajući niz-idući niz ulicu, sa ljudima koji su bili u njima samo veče ranije,
idući niz ulicu, i iz plemena Zulu, Šungaji, Buzutos, Kozitas, i sva raznorazna
plemena koja bi ratovala jedna sa drugim, bili su u miru, jedan pored drugog, pevajući:
“Sve Je Moguće, Samo Veruj,” na njihovom plemenskom jeziku.
Udaljio sam se od prozora, i podigao
svoje ruke u vazduh, i odvratio nazad: “Divna milost, kako milozvučna, grešnog
me spasila.”
To je bio najveličanstveni prizor, što su moje
oči ikada videle, sve dok onda nisam video Gospoda u viziji.
Pročitaj više