KAŽI OVOJ PLANINI

Jovan 14:12 Zaista, zaista vam kažem: koji vjeruje mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovijeh tvoriti; jer ja idem k ocu svojemu; 

13 I šta god zaištete u oca u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi otac u sinu.

---------------

33 Jednog dana, ove jeseni, pre nekoliko nedelja, uzeo sam mali odmor pre dolaska na ovaj skup, bio sam u lovu na veverice. U našoj zemlji zečevi i veverice su skoro sve što oni love. Razlog što sam ja to uradio je da se malo opustim pre dolaska na ovaj skup. Gospodin Sotman je bio sa mnom tog jutra, on je iz Kanade došao da nas poseti i da malo bude sa nama. Nabavio je sebi kola za stanovanje i živi blizu nas, on i još neki prijatelji…

I, mi smo bili u lovu na veverice zajedno sa gospodinom Vudom. On, takođe, živi pored mene i kao prijatelj da bude sa mnom. I onda smo otišli u lov, i to je bio poslednji dan da sam ja išao u lov jer je trebalo naredne nedelje da idem u Vajoming. Sezona se zatvarala u utorak. A ovo je bilo u subotu, i to je bio poslednji put ove sezone da sam mogao ići u lov na veverice u državi Indijani. Oh, lov je dugo trajao. U Indijani ima puno lovaca na veverice. One su se bile proredile.

34 To jutro je bilo loše, vetrovito, duvao je vetar, a njih nema kada je dan takav. Otišao sam u šumu, išao sam do oko devet sati, ništa nisam mogao videti. Sišao sam dole do potoka, tada je u Indijani jako zahladilo. Negde oko prvog oktobra, tačnije, osmog oktobra. Otišao sam do nekih starih stabala američkih platana. Veverice ne žive u ovom drveću; one ostaju u bukvi i hrastu i tako dalje, u debelom drvetu na kom ima puno lišća. I ja sam išao duž potoka, i učinilo mi se da sam video vevericu pored jedne male brazde. Tamo ima kukuruznih polja, a seljaci su brali svoj kukuruz, mnogi od njih su tamo brali kukuruz.

“Pa,” rekao sam, “ovog jutra nema veverica.” I ovde nema ničega osim šipražja, u kom sigurno nema veverica. Stara orahovina, bez lišća, sa golim granama, i tamo nije bilo veverica.

I ja sam rekao, “Sešću malo ovde dole, da se malo ugrejem.” Zato što sam na sebi imao samo košulju bez kaputa. I seo sam između dva drveta gde su sunčevi zraci padali na mene, prislonio sam noge na drugo drvo, i bio sam u prlično udobnom položaju. Pomislio sam, “Možda ću malo odremati.” Imam mali sat sa alarmom, pa sam pomislio, “Uključiću alarm na satu, ako mi se desi da zaspim otići ću po gospodina Vuda i gospodina Sotmana u odgovarajuće vreme.” Oni su bili dalje u drugoj šumi. I tako sam ja namestio svoj mali budilnik–moj mali sat ustvari, i seo sam dole pored ovog drveta.

35 I baš kada sam seo dole da bi se malo ugrejao, taj stih iz Pisma mi se ponovo javio, “Sve što kažete, verujte da će se dogoditi ono što ste rekli; i biće vam to što ste rekli.” Pomislio sam, “Zašto mi taj stih neprestano dolazi kada ja o tome ne mogu da propovedam, jer o tome ništa ne znam? Ja ne mogu otići pred ljude i pokušati da im objasnim taj stih.” Sedeo sam tamo neko vreme; pomislio sam, “Jedno je sigurno u vezi toga. Ako ikada budu tražili od mene da propovedam o tome, ovako ću to uraditi. Reći ću, ‘Isus je to rekao učenicima i dao im je autoritet; to je bilo oko godinu i šest meseci pre nego što je dato pomazanje. Pa ako to nije bilo u pomazanju, to je bila druga strana pomazanja. I ako mi neko bude nekada postavio to pitanje, ja ću mu odgovoriti da je to bila druga strana pomazanja; to je jedino što znam. Kako je Isus još uvek bio živ; pomazanje nije bilo dano i On nije bio ranjen za naše prestupe, niti smo njegovim ranama bili izlečeni. I tako, On im je dao silu druge strane pomazanja.”

36 I tada, iznenada nešto mi je progovorilo i reklo je, “A šta je sa prorocima?” Tada sam počeo da vidim; to je počelo da mi se otkriva. “Šta misliš da se dešava na skupu kada ti stojiš tamo? Da li misliš da si ti taj koji poznaje te ljude? Da li misliš da si ti taj koji može predvideti i reći tim ljudima da ćeš ti uraditi tu i tu stvar, i to i to što ti se dogodilo, i da će ti se to i to desiti? Da li misliš da si ti taj koji to govori?” O, Bože. To mi puno znači; to me nikada nije ostavilo.
I pomislio sam, “Sigurno da ne, Gospode. Ti si taj.”
“Dobro onda, da li misliš da si ti taj koji govori?”
“Ne.”"
Da li misliš da su proroci bili ti koji su govorili? Zar nisi nedavno propovedao o tome da su proroci bili tako pomazani Svetim Duhom da nisu oni bili ti koji su govorili; Sveti Duh je bio taj koji je vikao iz njih. Zato, bilo šta da kažeš ako si pomazan nećeš biti ti taj koji će to govoriti, Sveti Duh će biti taj koji će govoriti.”

Pomislio sam, “Ako to može…To je tačno. Ako neko, kroz pomazanje, posvećen krvlju Isusa Hrista, može svoj život dovesti u sferu takve blizine sa Bogom da bude potpuno u Bogu, Isusovom krvlju, da ne bude on taj koji govori, nego da Sveti Duh govori te stvari.”

37 I čim sam to rekao, pomazanje Svetog Duha me je zahvatilo kao nikada ranije u mom životu. Bog to zna. Podigao sam se; uplašio sam se. I nešto mi je reklo, “Ovo je početak tvoje nove službe. Traži sve što hoćeš, i to će ti biti dano.”

Stajao sam tamo. Ja ne želim da budem fanatik, Bog zna da ja želim da budem razuman, i pravedan, i iskren, i veran. Ja imam pedeset godina, sigurno nije ostalo puno vremena pre nego što ću morati da odem i da se sretnem sa njim. Ja želim da budem – da znam da je sve savršeno ispravno pre nego što napustim ovaj svet. Pomislio sam, “Neću zbog nečega da izgubim kontrolu nad sobom,” pomislio sam, “možda ja…” Ugrizao sam se za prst; rekao sam, “Ja ne spavam, ja ovo ne sanjam, i nešto nije u redu.” Potpuno sam se ukočio preko celog svog lica i svugde. Pomislio sam, “Možda sam to toliko proučavao da sam došao dotle da se ne mogu toga otarasiti.” I pomislio sam, obično kada pomazanje dođe u velikoj meri posle toga dolazi vizija. Pomislio sam, “Sačekaću ovde koji minut.”

38 Čekao sam i slušao; pomislio sam, “Da li je to bio…Gospodine, gde ste?”

I ponovo sam to čuo, “Traži šta hoćeš, i to će ti biti dano. Ja potvrđujem ono što ću uraditi.”

A ja sam rekao, “Ali šta ja da…” Pomislio sam, “Sa kim ja to razgovaram?” Osećao sam se kao da sam skrenuo s uma. Pomislio sam, “Sa kim ja to razgovaram? Ja nikoga ne vidim. Gde je to Svetlo? Ono je obično to sa čim ja razgovaram. Ovde nema svetla. Ko si ti? Šta hoćeš?”

Učinilo mi se da je nešto reklo, “Traži šta hoćeš.”

Tako je. Razmišljao sam o tom stihu: Marko 11:23, “Tražite šta hoćete.” Pomislio sam, “Šta da tražim.” Ovde nema bolesnih, šta da radim? Pomislio sam, “Tamo nema ničega – možda sam izvan sebe?” Rekao sam, “Šta bih mogao da tražim?”

I nešto, razgovetno kao što čujete moj glas, je reklo, “Zar nisi u lovu? I nemaš divljač?”
Odgovorio sam, “Tako je.” Pomislio sam, “Je li ovo…Gospod,” rekao sam, “ako radim nešto pogrešno, oprosti mi.” Nije li to strašno? Ako radite nešto pogrešno. Rekao sam, “Gospode, ako radim nešto pogrešno, oprosti mi. Jesi li to ti? Da li je ovo stih koji pokušavaš da mi objasniš? Da li je ovo taj novi korak do kog mi dolazimo? Ti si mi dao viziju i rekao si da će to biti potvrđeno u jednoj maloj zgradi negde na nekom skupu kada krenu šatori.” Rekao sam, “Da li to vodi do ovoga? Ako vodi, Gospode, onda ću te ja uzeti za tvoju Reč.”

39 Pogledao sam unaokolo, pomislio sam, “Naćiću nešto neverovatno.” I našao sam šipražje; rekao sam…Ja obično nameštam svoj nišan na pedeset jardi. Ja…Gospode…Ja ne pucam ako moja puška neće pogoditi muvu na pedeset jardi. Zato, ja sam… Ja pogađam veverice, nikada ih ne gađam ako su mi okrenute leđima, ili ako je njihova glava okrenuta; moram da je vidim kako treba i da je pogodim u oko sa puškom dvadesetdvojkom. Ako to ne mogu, pustim je da ide. I onda… 
I rekao sam, “Tu ima pedeset jardi,” što je otprilike dužina ove zgrade; rekao sam, “Tamo će doći mlada crvena veverica i staće tamo na tu staru golu granu i ja ću je odavde pogoditi.” I tamo je došla veverica. Uperio sam pušku, nanišanio sam, kroz mali teleskopski nišan sam video njeno oko, pogodio sam je, i ona je pala dole. Otišao sam da je vidim; pomislio sam, “Ona krvari; vizija ne krvari.” I pogledao sam je, uzeo sam je, i dodirnuo; to je bila prava veverica. Jako sam se uplašio. I pomislio sam, “To se jednostavno dogodilo, to je sve; to se jednostavno tako dogodilo.”

40 Krenuo sam dalje, pomislio sam, “A veverica ovde u šipražju? One bi se vratile tamo u šumu. One ne bi otišle tamo tek tako, a ja sam u lovu celo jutro.” I zato sam stajao tamo neko vreme, i rekao sam, “Gospode, ako si to bio ti, Biblija kaže, dva ili tri svedoka su dokaz. To se može dogoditi još jednom.” Pa sam se popeo na brdo i seo sam dole, i rekao sam, “Ponašam se kao da sam poludeo.” I rekao sam, “Sada ću se spremiti i poći kući.” Rekao sam, “To će…” Međutim, pomislio sam, “Mislim da ću pokušati.” I rekao sam, “Tamo će doći još jedna veverica i staće tamo u taj svežanj loze, tačno tamo.” Spustio sam svoj prst i pogledao sam nazad; nisam video nikakvu vevericu. Rekao sam, “Pa…” Pogledao sam nazad, i pomislio sam, “šta je to tamo?” Uperio sam svoj teleskop, a tamo je stajala veverica i gledala je pravo u mene, udaljena pedeset jardi. Pogodio sam je, otišao sam tamo i uzeo sam je, proverio sam da to nije bila vizija, i nije bila vizija, to je bila veverica. Ja se njima hranim. One…Podigao sam ovu, i pomislio sam, “O Bože.” Osećao sam se stvarno čudno. Pomislio sam, “Dve, ali Ti si rekao tri.”

41 Rekao sam, “Mislim da verujem da si to bio ti, Gospode.” Rekao sam, “Možda ćeš Ti sada uraditi nešto za ljude; Ti ćeš pomoći tvojim ljudima. Zato ti se ja jako zahvaljujem, zahvaljujem ti se, Gospodine.” Skinuo sam svoj šešir i rekao sam, “Jako ti se zahvaljujem, Gospodine. Sada ti verujem, i Ti ćeš uraditi nešto za tvoje ljude, i ja to zaista cenim, dragi Oče.” I rekao sam, “Sada ja idem kući.”

On je rekao, “Ali ti si rekao da hoćeš tri.”

“Pa,” odgovorio sam, “da.” To je izgledalo kao da je nešto unutar mene. Nisam čuo glas, ali je nešto unutar mene to reklo. “Pa,” pomislio sam, “ovaj put to će biti tako radikalno da će morati da bude nešto natprirodno. I pogledao sam na zemlju, i prema toj zemlji se nalazio jedan veliki gladak stari panj sa jednom osušenom velikom starom granom. I rekao sam, "Dogodiće se da će se tamo na toj grani pojaviti mlada veverica, staće na njen kraj i gledaće na seljake kako seku svoj kukuruz," beru svoj kukuruz, "i ubiću je baš sa ovog ovde drveta. Tako će se to dogoditi.”

42 Stajao sam tamo koji trenutak, nije bilo veverice, pogledao sam nazad. Bilo je prošlo oko pet minuta, nije bilo veverice. Pomislio sam, “E, sada je dosta. Svejedno, i onako je vreme da krenem.” Rekao sam, “Bolje bi bilo da krenem.” I krenuo sam, i čim sam to uradio Nešto je reklo, “Ali ti si to već rekao. A Pismo kaže ‘Ako ne posumnjate u svom srcu nego verujete da će se…’” Haleluja. Čekao sam naslonjen na drvo. Pogledao sam na drugu stranu, pogledao sam nazad; nije bilo veverice. Čekao sam još deset minuta, nije bilo veverice. Rekao sam, “Kako je to uopšte moguće da se veverica tamo pojavi?” Pa sam rekao, “Mislim da ću nastaviti dalje, krenuću kući jer je vreme da odem po gospodina Sotmana i ostale, zato ću krenuti.” Krenuo sam tako.

Rekao je, “Da li ti sumnjaš?” Bog zna da nauči čoveka. “Da li ti sumnjaš u to što si rekao?”

Odgovorio sam, “Ne, ne sumnjam.” I baš kada sam to rekao, na toj grani se pojavila mlada veverica, došla je do kraja te grane, i stala je i uperila je svoj pogled na seljake. Sa tog mesta sam je pogodio, dobivši svoju treću vevericu. I rekao sam, “Idem da vidim da li ima još neka veverica na ovom području.” Oko tri sata sam kasnio da se nađem sa gospodinom Sotmanom i ostalima, nisam čak ni čuo neku. Otišao sam kući. Ispričao sam im to. To me je mučilo. Nisam znao šta o tome da mislim.

 Pročitaj više 

Dani Glasa

VERA JE SUPSTANCA

I vozili smo se starim putem tako nekih osam milja do naseljenog područja, i tamo je ležala mlada devojka od nekih sedamnaest ili osamnaest godina. I ona je ležala u groznom stanju. Kada sam ušao u sobu, ona je bila jako nervozna, i rekla je, „O, vi ste brat Branham?“
Ja sam rekao, „Veruješ li, sestro?“
Ona je rekla, „Da, ja verujem.“ Rekla je, „Ja, ja verujem. Nije me briga šta moja crkva kaže.“ Ona je pripadala toj istoj crkvi kojoj i Georgie Carter. Rekla je, „Nije me briga šta moja crkva kaže. Ja verujem, ja verujem.“
I tako, prišao mi je muškarac, njen tata, i stisnuo mi je ruku. I on me je doveo okolo do kreveta. On je rekao. „Gospodine, ona bi ovog jutra trebala ići na operaciju. Mi se bojimo da ona ne može podneti taj put. Mi bi je trebali transportovati sve do New Albany-ja, Indiana.“
To je bilo oko nekih 40 milja do prve bolnice. I od toga je bilo oko osam milja kroz naseljena područja, vrlo neugodan put, sličan onome gde se odlažu stari vagoni. I ja bih asistirao i pomogao kod operacije i...

...i ona je...znao sam da to dete ne bi moglo stići do bolnice. Ona bi umrla pre nego što bi stigla do tamo. Tamo bi moglo biti doktori skupljeni zajedno, obično je tamo i neko od doktora koji dolaze slušati na službu. A njena je strana bila natečena i postajala je crvena, apendiks (slepo crevo, crvuljak -op.prev.) je već bio rupturirao i bio je spreman da prsne u svakom trenutku.
Mnogo puta sam išao u salu s doktorom Adairom, doktorom našega grada, s jednim koji dolazi u našu crkvu. I imali smo operaciju, i mesto je bilo otvoreno rezom. I kad bi to sve prsnulo na sto, ponekad bi se sadržaj creva čistio napolju i creva bi se čistila i ispirala vodom, i tako bi se radila zaštita od nastanka peritonitisa (upala trbušne maramice-op.prev.) ; tada se napravio rez u obliku slova V i postavila bi se tuba u to mesto radi drenaže (odvođenja sadržaja - op.prev.) . Ponekad bi to sve zajedno ispalo dobro.
Ali ovo dete nije moglo... apendiks bi prsnuo a ona bi se još morala voziti u tom stanju trideset milja. I ona bi umrla pre nego što bi stigla tamo.

Pa prijatelji, devojka je gledala u mene, i rekla je, „Brate Branham, misliš li da ću ja još živeti?“ Ja sam odgovorio, „Verujem da hoćeš.“ A ona je rekla.. ja sam rekao, „Da li veruješ?“
Ona je rekla, „Da, da, verujem. Sigurno, nije me briga šta moja crkva kaže. Ja verujem. Georgie Carter se oporavila. I ja ću se oporaviti takođe. Ja se bojim operacije.“ Vidite? Upravo tako.
Neki od komšija su se takođe tu sakupili.

Vidite, tu smo sada gde ja želim da i vi ljudi dođete do te tačke. Devojka je mislila da veruje, kao i mnogi od vas što su večeras došli ovde u molitvenu liniju. Vi mislite da verujete, ali ona nije verovala.
-------------------------------------------------------------------------------------

I tako, ta devojka je rekla, „Da, ja verujem, verujem, brate Branham.“ Pa, ona je bila mislila da veruje.
Sada pogledajte, ona je u stvari imala nadu. Ali vera je supstanca onih stvari za koje se mi nadamo, dokaz za one stvari koje se još ne vide. Vidite li šta ja mislim pod tim?
Tako, ja sam rekao, „Sestro, to je jednostavan slučaj.“ Rekao sam, „Ja bih mogao imati malo vremena i pustiti te da ti dođeš do dovoljno vere da možeš izaći napolje s njom. Ali ti moraš imati trenutnu pažnju, upravo sada. Ja ću biti sasvim iskren s tobom. Ti nećeš doživeti da vidiš bolnicu!“
Tako, roditeljima se ta izjava baš nije previše svidela. Ali ja bih više voleo biti iskren s vama, tako da vi znate istinu... zar i vi ne biste radije hteli da sam iskren s vama? I zapamtite, prijatelji, ja se ne borim s krvlju i mesom; ovo je duhovna bitka. Ja moram biti iskren pred Svemogućim Bogom. Vidite? I zato ja vidim tu opasnost za moj vlastiti život, i ne samo za moj lično, nego i za vaš. I tako ona je rekla da će ona verovati, ali ona nije verovala.
„Pa,“ rekao sam, „sada gledaj.“ Sada ja želim da zapazite ovo, i želim da budete vrlo pažljivi i da uzmete svaku reč tako da je možete razumeti, od jedne male stvari koju je Bog ovde dopustio. A ja ću videti imate li vi veru. Rekao sam, „Sestro, ti nemaš veru.“
Ona je rekla, „Brate Branham, ja imam veru da verujem bilo šta.“

...Ako vi imate veru, ja vas želim pitati ili vam čak pokazati da je vi nemate. Sada molim vas slušajte i hvatajte svaku reč. Viseći u sobi sa plafonskog svećnjaka bila je traka, i na kraju te trake bila je mala ogrlica, i imala je.. To je bila bela ogrlica s malim crvenim delovima u njoj s kojom se dete igralo, znate, mahalo s njom po sobi. Možda neko od vas ima decu koju umiruje na taj način, mašući tako s nečim okolo radi igre, da bi ih se zabavljalo.

I video sam tu malu ogrlicu kako visi. To je bila... rekao sam mladoj devojci, „Koliko daleko si ti od te ogrlice?“
Ona je odgovorila, „Verovatno oko petnaest stopa.“
Odgovorio sam, „Sada svi vi odrasli ovde, svi vi ljudi, okrenite mi se leđima svuda oko mene.“ Rekoh, „Sada, ništa se neće učiniti što bi ikoga moglo povrediti. Ja samo moram sada govoriti ovoj devojci, zato što ona mora dobiti ideju.“
I to je razlog zašto ja s vama ulazim u te stvari večeras. Mi još imamo dve večeri, i nešto se mora uraditi. Vidite? Ja ne želim da vi odete i da imate za reći nešto loše o svemu ovome, jer vi biste morali za to odgovarati na Sudu. I tako sam rekao, „Nešto se mora odmah sada uraditi.“ Nastavio sam, „Sada, vi roditelji, okrenite se leđima.“
I neki od komšija su bili kod nje, i oni su se takođe okrenuli leđima prema meni i postavili su svoje stolice uokolo.
Rekao sam toj mladoj devojci, „Vidiš, ti mi kažeš da imaš veru da veruješ za bilo šta.“
Ona je odgovorila, „Imam, gospodine.“
„Kako dugo ima otkada si jela?“
Odgovorila je, „Oko tri dana, jer ja čak ne mogu zadržati ni vodu u želucu.“
A vi znate šta znači upala slepog creva i temperatura koja to prati.

Nastavio sam, „Ako ti veruješ svim svojim srcem, i dokažeš mi da imaš veru... Vidi, pogledaj sada ovu ogrlicu,“ a ona je visila u sredini prostora, „i ti učini da se ona počne njihati okolo naokolo. Onda učini da se ona počne njihati napred-nazad, a zatim je zaustavi, i ja ću verovati da ti imaš veru.“ Ona je odgovorila, „Ali brate Branham, zašto me pitaš da učinim tako nešto?“
Odgovorio sam, „Hteo sam videti imaš li veru.“ Nastavio sam, Isus je rekao, „Sve stvari su moguće ako verujete.“

Vidite, to je ta čista vera, prijatelji. Mađioničari je koriste mnogo puta da izvedu svoje trikove i tako dalje, da puca staklo i slično. To će se dogoditi, ako vi verujete. Ali ja pokušavam usmeriti vaše misli na veru tako da vi znate o čemu ja govorim. I sada želim da budete mirni tako da to možete primiti. Budite budni, tako da kad ja u to budem ulazio s time, vi ćete znati o čemu se radi.

Onda je ona rekla, „Zašto, brate Branham, pa niko to ne može uraditi.“
Ja sam rekao, „O, da, svako može koji veruje.“
I ona je rekla, „Pa, ja ne verujem da to iko može učiniti.“
Rekao sam, „Mislim da si bila rekla da veruješ za sve stvari.“ Vidite kako je ona sada tu bila stešnjena u ćošak. Rekao sam, „Ti si rekla da veruješ za sve stvari. Želim da to i dokažeš.“
Odgovorila je, „Ne verujem da to iko može učiniti. To je materijalno, brate Branham. Nastavila je, „Možeš li ti to učiniti?“
Rekao sam, „Da, devojko.“
A ona je rekla, „Mogu li videti kako ćeš to učiniti?“
Rekao sam, „Ako želiš.“
Rekla je, „Da, želim.“

Tada naravno, usmeravajući svoj um na to usmerio sam i njenu pažnju na ogrlicu a ne na mene. Kao mnogo puta na sastancima, ja bih uzeo neko dete koje gleda u krst, doveli bi to dete napred bez da se izvrši molitva nad tim detetom, i samo sam gledao pravo u oči toga deteta, i učinio sam da se oči vrate u normalan položaj. Ali kad bih ja okrenuo glavu..

I tada, naravno, usmeravajući svoj pogled na tu ogrlicu, što možete i vi učiniti ako nećete posumnjati u svome srcu, i ona se počela okretati uokolo. I zatim se počela njihati napred-nazad, pa okolo, pa unakrsno, i onda sam je zaustavio.
Ona je rekla, „Brate Branham, to je spiritizam.“ Rekao sam, „Mislio sam da ćeš reći nešto tako.“
Dragi moji, zar to nije čudno kako ljudi kažu da poznaju Boga, a znaju tako malo o Njemu. Zar to nije tačno?
Ona je rekla, „Znaš, mi pripadamo Hristovoj Crkvi.“ Oprostite mi, nisam mislio to reći. Oprostite mi, Crkvo Hristovih ljudi, nisam tako mislio reći. Vidite? Bilo kako bilo, rekao sam, „Mi govorimo tamo gde Biblija govori a ćutimo tamo gde Biblija ćuti.“
Vidite, imate taj slogan. Više puta sam to prosuđivao.
Rekao sam, „U redu.“
Ona je rekla, „Nema takve stvari koja bi se mogla pokazati u Bibliji ili nešto slično.“
I rekla je, „Pa, ja nikada.. ne verujem to.“
„U redu,“ rekao sam, „ti ne veruješ?“

Ona je rekla, „Ne, pokaži mi gde se to nalazi u Bibliji.“
Rekao sam, „Jednog dana Isus je prolazio pored stabla, i hteo je pronaći neki plod na njemu. Ali na stablu nije bilo nikakvog roda. On ga je prokleo, i drvo se počelo sušiti. I kada su prolazili pored tog drveta oko podneva drvo se sasušilo. Petar je to opazio i rekao je da se drvo tako brzo osušilo. On je odgovorio, „Ako biste vi rekli u svome srcu da se to drvo iščupa i baci u more i ne bi posumnjali u svome srcu, ono bi vas poslušalo.“ Da li je On to rekao? Nastavio sam, „On je rekao, ako biste vi govorili ovoj gori, ´Premesti se,´ i ne biste posumnjali u svome srcu, to bi se i dogodilo.“ Da li je On to rekao? Naravno da jeste. Nastavio sam, „Poznajem vašeg pastora koji ne veruje, koji pokušava opravdati svoju neveru, govoreći da se radilo o planini greha. I ja sam išao lično u školu. On je klečao ispod Maslinske gore. To je bila Maslinska gora. Ako biste vi za nju rekli u svome srcu da se pomakne i ne biste to posumnjali u svome srcu..“ I nastavio sam, „Koliko tu još vere treba?“
I rekao je, „Ako biste imali veru veličine gorušičinog zrna.“
Rekao sam, „Pa, ako bi vera veličine gorušičinog zrna pomakla planinu, koliko još manje vere je potrebno da pomakne ovu ogrlicu?“

Vidite li šta ja mislim? Ja sam se često pitao zašto je On rekao baš gorušičino zrno. Hteo bih ući u tu misao. Gorušičino zrno je najmanje od sveg semenja. To je tako. Ali ne postoji bilo šta što će se moći pomešati sa gorušičinim zrnom. To je uvek gorušica. Vi to ne možete pomešati s lisnatim keljem ili nečim sličnim i to pustiti da raste. Uvek izraste gorušica. Ako vi imate toliko vere, da je sve vera, da nije pomešano s nečim drugim, tražite šta god hoćete, vama će to biti dano. Ali to ne može biti poput morskih talasa; to mora biti originalna gorušica, ako znate o čemu ja to govorim. Tako je, nastavio sam dalje, „Koliko bi još trebalo da to postane vera (- op.prev.) ?“
Ona je odgovorila, „Zašto, vidi ovde, želim te nešto pitati.“ Nastavila je, „da li je Bog to pomerao ili je đavo to micao?“
Odgovorio sam, „Niti jedan niti drugi.“
Rekla je, „Pa onda kako to da se to pomeralo?“
Rekao sam, „Ja sam to pomerio.“
Rekla je, „Pa, ti si udaljen petnaest stopa od toga.“
Odgovorio sam, „Ne, to je moja vera koja je to pomerala.“ Vidite? Ako šta tražite i ne posumnjate onda.. Vidite šta ja mislim?

 

 Pročitaj više

OSOBINE SAVRŠENOG ČOVEKA

Otkrivenje 3:18 Svjetujem te da kupiš u mene zlata žeženoga u ognju, da se obogatiš; i bijele haljine, da se obučeš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti očinjom pomaži oči svoje da vidiš.
19 Ja koje god ljubim one i karam i poučavam; postaraj se dakle, i pokaj se.

Znate, davno ranije kada su oni pokušavali dobiti zlato, pre nego što su imali topionice da ga isčiste vatrom, oni su znali udaranjem izbijati zlato, izbijati glib napolje, gvožđe i bakar, i ostale stvari napolje, i samo su nastavili udarati i okrećući to ponovo i udarajući ga. Indijanci čine tako i danas, udaraju po zlatu, i oni ga udaraju. I znate li po čemu oni mogu reći da je sve gvožđe napolju, i sva prljavština i prašina i otpad, da je odstranjen iz zlata? Kada onaj koji udara može videti svoj vlastiti lik kao u ogledalu u njemu. To postaje čisto i jasno dovoljno da odrazi lik onoga koji ga udara. 

Saznaj više

PROMENA U GORNJOJ SOBI