Zakej je bio poslovan čovek u Jerihonu. Bez sumnje on je bio
jedan fini čovek na svoj način. On–on je bio, recimo, verujem, budući dobar
čovek kao što je bio, morao je pripadati nekoj crkvi, jednoj od denominacija
tog vremena. Recimo da je bio jedan farisej.
Nije se slagao sa pogledom svoje žene. Recimo da mu je se žena
zvala Rebeka. Nije bio saglasan s njom, jer je ona verovala u Isusa. Verovala
je da je On bio ono što je stvarno i bio, Mesija, jer je videla da je On činio
znak Mesije.
-----------------------
Vidite, znali su da će doći, jer je bilo prorokovano. Proroci su prestali, a onda je On nastupio. I ona je videla znak Mesije, i znala da je bilo prema Reči. Vidite, ona je pregledala i pronašla.
Ovde počinje naša drama. Taj čovek mora da je imao strašnu noć
iza sebe. To je bila jedna nemirna noć, i nije mogao spavati. Okretao se celu
noć, na svom jastuku, celu noć. Mnogi od nas znaju kakve su te noći.
Vidite, Rebeka je znala. Ona je bila povezana sa
učenicima, i tako dalje. Znala je da će Isus doći u grad sledećeg jutra. I bila
je tako zainteresovana za svog muža, da ga je htela dovesti lice u lice sa
Isusom. A čovek kada stoji u njegovoj prisutnosti, dešava vam se nešto.
-----------------------
Tako vidimo, sledećeg jutra, vrlo rano, naš mali lik se
izvukao iz kreveta i krenuo, obukao se u svoju najbolju odeću, znate, najbolju
koju je imao, uredio svoju bradu i očešljao svoju kosu. A Rebeka je bacila
jedan pogled ispod ćebeta i videla ga. Znala je da nešto počinje. On je prišao
prozoru i pogledao na nju da vidi da li je budna. Ne, nije još bila budna,
mislio je on. Onda je povukao zavesu i pogledao napolje, i upravo je započeo
dan, tako da se on pripremao.
Vidite, kada se vi za nekoga molite, nešto se događa. Tu mi propuštamo, prijatelji, ne molimo se. Molitva je osnova. "Tražite i daće vam se. Nemate zato što ne tražite; Ne molite zato što ne verujete. Tražite izobilje, da vaša radost bude potpuna. Molite i verujte da primate to što ste se molili." Držite se toga čvrsto. Ne puštajte više.
---------------------
Tako, on je izašao napolje, okrenuo se, da vidi da li ga neko gleda, znate. Rekao je: "Sada, znaš šta ću učiniti?" Hajde da sada promenimo svoje misli u njegove. "Moja žena je potpuno zbrkana od ovog, takozvanog, proroka iz Galileje; moj sveštenik i moj pastor kažu, ‘Nema tako nečega u današnjem vremenu. Sva čudesa i stvari su samo laži. Nema tu ničega.’ Znaš šta ću ja uraditi? Idem tamo i reći ću njemu šta mislim o tome. Zato, to će me učiniti popularnim u gradu, znate, kada kažem njemu to u lice. To ću učiniti." I otišao je.
----------------------
Onda nalazimo da je rekao: "Ako stojim ovde, ta ista bučna grupa, On me uopšte neće čuti. Oni toliko viču i galame, moj prekor njemu ništa neće značiti." To je dobro. Onda je rekao: "Ali znaš šta ću uraditi? Reći ću ti šta ću uraditi. Tamo je smokvino drvo. Popeću se na njega, i kada On prođe, videću ga. Onda ću preći na jednu granu i reći ću mu ono što mu imam reći. I On će znati da sam ja Zakej, jedan član ove fine denominacije ovde. Reći ću mu gde pripadam i šta moj sveštenik misli o njemu." Dakle, to će možda biti u redu.
Pogledao je oko sebe i pomislio: "Dakle, sledeća stvar, prva grana je visoka otprilike tri metra." A on je bio možda 1,5m visok, kako će dohvatiti još 1,5m? Vidite? Pitao se kako će dospeti tamo gore. Nije bilo druge mogućnosti za njega, morao se popeti na ovo drvo. Opet je pogledao oko sebe, i nije bilo ničega sem… Znate, smećari još nisu bili prošli tog jutra, i kante za smeće su još stajale na uglu. Pomislio je: "Kada bi samo jednu kantu mogao doneti ovde, onda…bilo bi dovoljno visine da dohvati prvu granu. I ja želim obavezno da vidim njega. I videću ga!"
Ipak nalazimo ga ovde, gore na drvetu, pokušavajući da skine prljavštinu sa
svog novog odela. Nije mislio da će to uraditi. Samo da se neko moli za vas,
učinićete čudne stvari. I brisao se ovako;
i sedeći tamo sklanjao je komadiće smeća sa njegovih kolena i ruku. Rekao je:
"Pa, u kakvom sam neredu! Ovde sedim." Reče: "Znaš, Rebeka mi je
rekla da je ovaj čovek jedan prorok. Sada, čekaću, sakriven." Seo je na
račve dve grane, dobro mesto za sedenje.
Kada ste došli tako daleko, i došli ste jutros
ovde i sedite takođe kao Zakej, gde se ukrštaju dva puta, vaš i Božiji. Vidite?
Kada ste bili dovoljno raspoloženi da dođete ovde ovog jutra, pa, Rebekina
molitva će biti uslišena. Ali vi sedite gde se sastaju dva puta, vaš i Božiji. Vidite?
---------------------
On povlači sve grančice oko sebe i maskira se stvarno dobro iza njih. Kaže: "Kada On dođe Haleluja ulicom, iz Haleluja skrenuće u Glory. Upravo ovde na uglu, kada dođe tim putem, kada skrene na uglu, podiću malo ovu grančicu, tako da mogu gledati i videti Njega. Malo ću razgrnuti. Ovde gore On me ne može videti. I onda kada On prođe i kada ga budem dobro video, znaš šta ću uraditi? Skloniću grane, i pošto dođe ovde, izneću mu moje mišljenje. Ja ću mu to reći!" Tako je sedeo malo duže.
Posle izvesnog vremena čuo je buku. Obično je
Isus dolazio sa tom bukom. Tu On dolazi iza ugla. Dakle, šta je on prvo video?
Puno ljudi koji su se okupljali na ulici. Rekao je: "Drago mi je što sam
ovde gore na drvetu, tako da se neću mešati sa njima ponovo." Tamo je gore
na drvetu bio, sedeći tamo, sav kamufliran, niko ga nije mogao prepoznati,
njegovi konkurenti nisu znali da je tamo gore na drvetu. Trebao je samo ovu
jednu grančicu povući i gledati, a onda ponovo je pustiti, a ostatak njega je
sav zaklonjen. Tako je on pomerio grančicu, a ljudi su se okupljali na
uglovima.
--------------------
Kada je On bio upravo ispod drveta, stao je, pogledao gore i
rekao: "Zakeje, siđi
dole. Danas idem sa tobom u tvoju kuću na
ručak." Vidite, On je znao da je on bio tamo gore. On je znao ko je on
bio.
Brate, sestro, On je isti juče, danas i zauvek. On prolazi ovog
jutra ovim putem. On je prošao ovuda kroz ovaj grad, da bi ove nedelje bio sa
nama.