Tokom
meseca januar 1950. godine brat Branham i brat F.F. Bosfort su održavali
skupove u Hjustonu, Teksas. Iste večeri
kada je bila uslikana fotografija brata Branhama, na kojoj se pojavio oreol nad
njegovom glavom, brat Bosfort je pokazao bratu Branhamu sliku jedne dame. Uz to
je bilo priloženo i pismo i avionska karta od Florens Najtingejl iz Durbana u
Južnoj Africi, dalja rođaka Florens Najtingejl koja je osnovala Crveni Krst.
Ona je bila jedva jedan skelet, i potsećala ih je na Džordžju Karter, mladu
ženu iz Majltauna u Indijani, koja je bila u sličnom stanju pre nego što je
primila isceljenje. Skoro devet godina ležala je na leđima sa tuberkulozom i
jedva da je imala dvadeset kilograma u vreme kada se brat Branham molio za nju.
Ova Florens Najtingejl iz Durbana je bolovala od raka na ulasku u želudac što
je činilo da ona umire od gladi. Imala je oko dvadeset pet kila. Hranili su je
kroz vene glukozom, sve dok to više nije bilo moguće. Čuvši za brata Branhama,
plakala je za njim da dođe i da se moli za nju. Tako da mu je pisala da dođe, i
poslala je svoju sliku sa avionskom kartom.
To veče u Hjustonu, oni su se molili za Florens Najtingejl, obećavajući Bogu da ako je On isceli i potpuno ozdravi, uzeće to kao nagoveštaj od Boga da treba da idu u Južnu Afriku. Osam nedelja ranije, Branhamova grupa se spustila u Engleskoj na putu za Finsku. Kralj Engleske je poslao putem telegrama zahtev bratu Branhamu da dođe i da se moli za njega. Kada je skupina brata Branhama sišla sa aviona, ime Vilijama Branhama je bilo prozvano sa razglasnog zvučnika. Florens Najtingejl je stigla na aerodrom upravo samo petnaest minuta ranije, a oni koji su bili sa njom uputili ovaj poziv bratu Branhamu da dođe brzo, jer su mislili da ona umire. Mesto je bilo toliko ispunjeno da su oni obavešteni da stupe sa njim u vezu u Pikadili Hotelu. Bilo je to učinjeno i bilo je sređeno da on dođe u njen hotel.
Bio je to jedan od tih maglovitih aprilskih dana kada su se oni dovezli do hotela gde je ona odsela. Niko u toj grupi nije nikada video ljudsko biće u tako jadnom stanju kao što je bila ta žena u sobi. Bila je toliko mršava da joj se koža prilepila za kosti. U srcu su osetili saosećanje. Florens Najtingejl je jedva mogla da govori dok su joj suze tekle niz obraze, jer je imala jake bolove.
To veče u Hjustonu, oni su se molili za Florens Najtingejl, obećavajući Bogu da ako je On isceli i potpuno ozdravi, uzeće to kao nagoveštaj od Boga da treba da idu u Južnu Afriku. Osam nedelja ranije, Branhamova grupa se spustila u Engleskoj na putu za Finsku. Kralj Engleske je poslao putem telegrama zahtev bratu Branhamu da dođe i da se moli za njega. Kada je skupina brata Branhama sišla sa aviona, ime Vilijama Branhama je bilo prozvano sa razglasnog zvučnika. Florens Najtingejl je stigla na aerodrom upravo samo petnaest minuta ranije, a oni koji su bili sa njom uputili ovaj poziv bratu Branhamu da dođe brzo, jer su mislili da ona umire. Mesto je bilo toliko ispunjeno da su oni obavešteni da stupe sa njim u vezu u Pikadili Hotelu. Bilo je to učinjeno i bilo je sređeno da on dođe u njen hotel.
Bio je to jedan od tih maglovitih aprilskih dana kada su se oni dovezli do hotela gde je ona odsela. Niko u toj grupi nije nikada video ljudsko biće u tako jadnom stanju kao što je bila ta žena u sobi. Bila je toliko mršava da joj se koža prilepila za kosti. U srcu su osetili saosećanje. Florens Najtingejl je jedva mogla da govori dok su joj suze tekle niz obraze, jer je imala jake bolove.
Oni
su svi, uključujući i propovednika Engleske crkve kao i njene medicinske
sestre, kleknuli i počeli da se mole za nju. Čim su se oni počeli molitvu,
golub je sleteo na prozor i ostao miran gledajući unutra i počeo je da guče.
Nakon molitve, kada je brat Branham rekao: “Amen,” golub je odleteo.
Propovednik
je počeo da govori: “Da li si video tog goluba?”
Pre
nego što je završio pitanje, Duh Gospodnji se pokrenuo nad bratom Branhamom da
bi rekao ove reči: “Tako kaže Gospod, ti ćeš sestro ostati živa.”
Osam meseci nakon što se brat Branham u Engleskoj molio za Florens Najtingejl, dobio je jednu drugu fotografiju od nje. U to vreme ona je bila savršena slika zdrave osobe i imala je 65 kilograma. On je obećao Bogu, a sada je bio ubeđen da treba da ide u Južnu Afriku. Bog ga je pozvao u Južnu Afriku i sada njegova je želja da bude blagoslov ljudima kojima je pozvan da služi.
Dok smo još bili u Johanesburgu, nedeljama pre nego što smo došli u Durban, brat Branham nam je rekao da će naš najveći skup biti u Durbanu. Uvek je govorio o Durbanu sa iščekivanjem da će biti učinjene velike stvari za Boga. Kasnije ćete u ovoj knjizi, naći izveštaj o skupu koji je tamo bio održan, najveći skupovi koji su ikada održani u Južnoj Africi. Nismo imali priliku da sretnemo Florens Najtingejl dok smo bili u Južnoj Africi, jer kako znamo sada živi u Engleskoj.
Osam meseci nakon što se brat Branham u Engleskoj molio za Florens Najtingejl, dobio je jednu drugu fotografiju od nje. U to vreme ona je bila savršena slika zdrave osobe i imala je 65 kilograma. On je obećao Bogu, a sada je bio ubeđen da treba da ide u Južnu Afriku. Bog ga je pozvao u Južnu Afriku i sada njegova je želja da bude blagoslov ljudima kojima je pozvan da služi.
Dok smo još bili u Johanesburgu, nedeljama pre nego što smo došli u Durban, brat Branham nam je rekao da će naš najveći skup biti u Durbanu. Uvek je govorio o Durbanu sa iščekivanjem da će biti učinjene velike stvari za Boga. Kasnije ćete u ovoj knjizi, naći izveštaj o skupu koji je tamo bio održan, najveći skupovi koji su ikada održani u Južnoj Africi. Nismo imali priliku da sretnemo Florens Najtingejl dok smo bili u Južnoj Africi, jer kako znamo sada živi u Engleskoj.