VERA JE SUPSTANCA

I vozili smo se starim putem tako nekih osam milja do naseljenog područja, i tamo je ležala mlada devojka od nekih sedamnaest ili osamnaest godina. I ona je ležala u groznom stanju. Kada sam ušao u sobu, ona je bila jako nervozna, i rekla je, „O, vi ste brat Branham?“
Ja sam rekao, „Veruješ li, sestro?“
Ona je rekla, „Da, ja verujem.“ Rekla je, „Ja, ja verujem. Nije me briga šta moja crkva kaže.“ Ona je pripadala toj istoj crkvi kojoj i Georgie Carter. Rekla je, „Nije me briga šta moja crkva kaže. Ja verujem, ja verujem.“
I tako, prišao mi je muškarac, njen tata, i stisnuo mi je ruku. I on me je doveo okolo do kreveta. On je rekao. „Gospodine, ona bi ovog jutra trebala ići na operaciju. Mi se bojimo da ona ne može podneti taj put. Mi bi je trebali transportovati sve do New Albany-ja, Indiana.“
To je bilo oko nekih 40 milja do prve bolnice. I od toga je bilo oko osam milja kroz naseljena područja, vrlo neugodan put, sličan onome gde se odlažu stari vagoni. I ja bih asistirao i pomogao kod operacije i...

...i ona je...znao sam da to dete ne bi moglo stići do bolnice. Ona bi umrla pre nego što bi stigla do tamo. Tamo bi moglo biti doktori skupljeni zajedno, obično je tamo i neko od doktora koji dolaze slušati na službu. A njena je strana bila natečena i postajala je crvena, apendiks (slepo crevo, crvuljak -op.prev.) je već bio rupturirao i bio je spreman da prsne u svakom trenutku.
Mnogo puta sam išao u salu s doktorom Adairom, doktorom našega grada, s jednim koji dolazi u našu crkvu. I imali smo operaciju, i mesto je bilo otvoreno rezom. I kad bi to sve prsnulo na sto, ponekad bi se sadržaj creva čistio napolju i creva bi se čistila i ispirala vodom, i tako bi se radila zaštita od nastanka peritonitisa (upala trbušne maramice-op.prev.) ; tada se napravio rez u obliku slova V i postavila bi se tuba u to mesto radi drenaže (odvođenja sadržaja - op.prev.) . Ponekad bi to sve zajedno ispalo dobro.
Ali ovo dete nije moglo... apendiks bi prsnuo a ona bi se još morala voziti u tom stanju trideset milja. I ona bi umrla pre nego što bi stigla tamo.

Pa prijatelji, devojka je gledala u mene, i rekla je, „Brate Branham, misliš li da ću ja još živeti?“ Ja sam odgovorio, „Verujem da hoćeš.“ A ona je rekla.. ja sam rekao, „Da li veruješ?“
Ona je rekla, „Da, da, verujem. Sigurno, nije me briga šta moja crkva kaže. Ja verujem. Georgie Carter se oporavila. I ja ću se oporaviti takođe. Ja se bojim operacije.“ Vidite? Upravo tako.
Neki od komšija su se takođe tu sakupili.

Vidite, tu smo sada gde ja želim da i vi ljudi dođete do te tačke. Devojka je mislila da veruje, kao i mnogi od vas što su večeras došli ovde u molitvenu liniju. Vi mislite da verujete, ali ona nije verovala.
-------------------------------------------------------------------------------------

I tako, ta devojka je rekla, „Da, ja verujem, verujem, brate Branham.“ Pa, ona je bila mislila da veruje.
Sada pogledajte, ona je u stvari imala nadu. Ali vera je supstanca onih stvari za koje se mi nadamo, dokaz za one stvari koje se još ne vide. Vidite li šta ja mislim pod tim?
Tako, ja sam rekao, „Sestro, to je jednostavan slučaj.“ Rekao sam, „Ja bih mogao imati malo vremena i pustiti te da ti dođeš do dovoljno vere da možeš izaći napolje s njom. Ali ti moraš imati trenutnu pažnju, upravo sada. Ja ću biti sasvim iskren s tobom. Ti nećeš doživeti da vidiš bolnicu!“
Tako, roditeljima se ta izjava baš nije previše svidela. Ali ja bih više voleo biti iskren s vama, tako da vi znate istinu... zar i vi ne biste radije hteli da sam iskren s vama? I zapamtite, prijatelji, ja se ne borim s krvlju i mesom; ovo je duhovna bitka. Ja moram biti iskren pred Svemogućim Bogom. Vidite? I zato ja vidim tu opasnost za moj vlastiti život, i ne samo za moj lično, nego i za vaš. I tako ona je rekla da će ona verovati, ali ona nije verovala.
„Pa,“ rekao sam, „sada gledaj.“ Sada ja želim da zapazite ovo, i želim da budete vrlo pažljivi i da uzmete svaku reč tako da je možete razumeti, od jedne male stvari koju je Bog ovde dopustio. A ja ću videti imate li vi veru. Rekao sam, „Sestro, ti nemaš veru.“
Ona je rekla, „Brate Branham, ja imam veru da verujem bilo šta.“

...Ako vi imate veru, ja vas želim pitati ili vam čak pokazati da je vi nemate. Sada molim vas slušajte i hvatajte svaku reč. Viseći u sobi sa plafonskog svećnjaka bila je traka, i na kraju te trake bila je mala ogrlica, i imala je.. To je bila bela ogrlica s malim crvenim delovima u njoj s kojom se dete igralo, znate, mahalo s njom po sobi. Možda neko od vas ima decu koju umiruje na taj način, mašući tako s nečim okolo radi igre, da bi ih se zabavljalo.

I video sam tu malu ogrlicu kako visi. To je bila... rekao sam mladoj devojci, „Koliko daleko si ti od te ogrlice?“
Ona je odgovorila, „Verovatno oko petnaest stopa.“
Odgovorio sam, „Sada svi vi odrasli ovde, svi vi ljudi, okrenite mi se leđima svuda oko mene.“ Rekoh, „Sada, ništa se neće učiniti što bi ikoga moglo povrediti. Ja samo moram sada govoriti ovoj devojci, zato što ona mora dobiti ideju.“
I to je razlog zašto ja s vama ulazim u te stvari večeras. Mi još imamo dve večeri, i nešto se mora uraditi. Vidite? Ja ne želim da vi odete i da imate za reći nešto loše o svemu ovome, jer vi biste morali za to odgovarati na Sudu. I tako sam rekao, „Nešto se mora odmah sada uraditi.“ Nastavio sam, „Sada, vi roditelji, okrenite se leđima.“
I neki od komšija su bili kod nje, i oni su se takođe okrenuli leđima prema meni i postavili su svoje stolice uokolo.
Rekao sam toj mladoj devojci, „Vidiš, ti mi kažeš da imaš veru da veruješ za bilo šta.“
Ona je odgovorila, „Imam, gospodine.“
„Kako dugo ima otkada si jela?“
Odgovorila je, „Oko tri dana, jer ja čak ne mogu zadržati ni vodu u želucu.“
A vi znate šta znači upala slepog creva i temperatura koja to prati.

Nastavio sam, „Ako ti veruješ svim svojim srcem, i dokažeš mi da imaš veru... Vidi, pogledaj sada ovu ogrlicu,“ a ona je visila u sredini prostora, „i ti učini da se ona počne njihati okolo naokolo. Onda učini da se ona počne njihati napred-nazad, a zatim je zaustavi, i ja ću verovati da ti imaš veru.“ Ona je odgovorila, „Ali brate Branham, zašto me pitaš da učinim tako nešto?“
Odgovorio sam, „Hteo sam videti imaš li veru.“ Nastavio sam, Isus je rekao, „Sve stvari su moguće ako verujete.“

Vidite, to je ta čista vera, prijatelji. Mađioničari je koriste mnogo puta da izvedu svoje trikove i tako dalje, da puca staklo i slično. To će se dogoditi, ako vi verujete. Ali ja pokušavam usmeriti vaše misli na veru tako da vi znate o čemu ja govorim. I sada želim da budete mirni tako da to možete primiti. Budite budni, tako da kad ja u to budem ulazio s time, vi ćete znati o čemu se radi.

Onda je ona rekla, „Zašto, brate Branham, pa niko to ne može uraditi.“
Ja sam rekao, „O, da, svako može koji veruje.“
I ona je rekla, „Pa, ja ne verujem da to iko može učiniti.“
Rekao sam, „Mislim da si bila rekla da veruješ za sve stvari.“ Vidite kako je ona sada tu bila stešnjena u ćošak. Rekao sam, „Ti si rekla da veruješ za sve stvari. Želim da to i dokažeš.“
Odgovorila je, „Ne verujem da to iko može učiniti. To je materijalno, brate Branham. Nastavila je, „Možeš li ti to učiniti?“
Rekao sam, „Da, devojko.“
A ona je rekla, „Mogu li videti kako ćeš to učiniti?“
Rekao sam, „Ako želiš.“
Rekla je, „Da, želim.“

Tada naravno, usmeravajući svoj um na to usmerio sam i njenu pažnju na ogrlicu a ne na mene. Kao mnogo puta na sastancima, ja bih uzeo neko dete koje gleda u krst, doveli bi to dete napred bez da se izvrši molitva nad tim detetom, i samo sam gledao pravo u oči toga deteta, i učinio sam da se oči vrate u normalan položaj. Ali kad bih ja okrenuo glavu..

I tada, naravno, usmeravajući svoj pogled na tu ogrlicu, što možete i vi učiniti ako nećete posumnjati u svome srcu, i ona se počela okretati uokolo. I zatim se počela njihati napred-nazad, pa okolo, pa unakrsno, i onda sam je zaustavio.
Ona je rekla, „Brate Branham, to je spiritizam.“ Rekao sam, „Mislio sam da ćeš reći nešto tako.“
Dragi moji, zar to nije čudno kako ljudi kažu da poznaju Boga, a znaju tako malo o Njemu. Zar to nije tačno?
Ona je rekla, „Znaš, mi pripadamo Hristovoj Crkvi.“ Oprostite mi, nisam mislio to reći. Oprostite mi, Crkvo Hristovih ljudi, nisam tako mislio reći. Vidite? Bilo kako bilo, rekao sam, „Mi govorimo tamo gde Biblija govori a ćutimo tamo gde Biblija ćuti.“
Vidite, imate taj slogan. Više puta sam to prosuđivao.
Rekao sam, „U redu.“
Ona je rekla, „Nema takve stvari koja bi se mogla pokazati u Bibliji ili nešto slično.“
I rekla je, „Pa, ja nikada.. ne verujem to.“
„U redu,“ rekao sam, „ti ne veruješ?“

Ona je rekla, „Ne, pokaži mi gde se to nalazi u Bibliji.“
Rekao sam, „Jednog dana Isus je prolazio pored stabla, i hteo je pronaći neki plod na njemu. Ali na stablu nije bilo nikakvog roda. On ga je prokleo, i drvo se počelo sušiti. I kada su prolazili pored tog drveta oko podneva drvo se sasušilo. Petar je to opazio i rekao je da se drvo tako brzo osušilo. On je odgovorio, „Ako biste vi rekli u svome srcu da se to drvo iščupa i baci u more i ne bi posumnjali u svome srcu, ono bi vas poslušalo.“ Da li je On to rekao? Nastavio sam, „On je rekao, ako biste vi govorili ovoj gori, ´Premesti se,´ i ne biste posumnjali u svome srcu, to bi se i dogodilo.“ Da li je On to rekao? Naravno da jeste. Nastavio sam, „Poznajem vašeg pastora koji ne veruje, koji pokušava opravdati svoju neveru, govoreći da se radilo o planini greha. I ja sam išao lično u školu. On je klečao ispod Maslinske gore. To je bila Maslinska gora. Ako biste vi za nju rekli u svome srcu da se pomakne i ne biste to posumnjali u svome srcu..“ I nastavio sam, „Koliko tu još vere treba?“
I rekao je, „Ako biste imali veru veličine gorušičinog zrna.“
Rekao sam, „Pa, ako bi vera veličine gorušičinog zrna pomakla planinu, koliko još manje vere je potrebno da pomakne ovu ogrlicu?“

Vidite li šta ja mislim? Ja sam se često pitao zašto je On rekao baš gorušičino zrno. Hteo bih ući u tu misao. Gorušičino zrno je najmanje od sveg semenja. To je tako. Ali ne postoji bilo šta što će se moći pomešati sa gorušičinim zrnom. To je uvek gorušica. Vi to ne možete pomešati s lisnatim keljem ili nečim sličnim i to pustiti da raste. Uvek izraste gorušica. Ako vi imate toliko vere, da je sve vera, da nije pomešano s nečim drugim, tražite šta god hoćete, vama će to biti dano. Ali to ne može biti poput morskih talasa; to mora biti originalna gorušica, ako znate o čemu ja to govorim. Tako je, nastavio sam dalje, „Koliko bi još trebalo da to postane vera (- op.prev.) ?“
Ona je odgovorila, „Zašto, vidi ovde, želim te nešto pitati.“ Nastavila je, „da li je Bog to pomerao ili je đavo to micao?“
Odgovorio sam, „Niti jedan niti drugi.“
Rekla je, „Pa onda kako to da se to pomeralo?“
Rekao sam, „Ja sam to pomerio.“
Rekla je, „Pa, ti si udaljen petnaest stopa od toga.“
Odgovorio sam, „Ne, to je moja vera koja je to pomerala.“ Vidite? Ako šta tražite i ne posumnjate onda.. Vidite šta ja mislim?

 

 Pročitaj više

ISCELJENJE KONGRESMENA WILLIE D. UPSHAW

Dakle, kada On govori kroz mene, znam šta mi On govori. Ja to vidim upravo kao što vidim i ovde. A kada On ne govori, ja onda ne mogu reći ništa. Ili na skupovima, ja samo dođem na podijum, i kako ja uđem unutra, ja pogledam, ja vidim plast sena upravo materijalizovan preda mnom. I ja počnem govoriti o tom plastu. I vidim malog dečka koji se povredio na plastu sena. Vidim ga godinama kasnije, kako prodaje knjige iz invalidskih kolica ili tako nekako. Vidim ga kao velikog čoveka u velikoj kancelariji gde ljudi nose neke okrugle okovratnike, i počnem govoriti o tome. Moj menadžer dođe do mene ili jedan od propovednika i kaže…I vidim čoveka kako sedi tamo pozadi u slušateljstvu. I kažem: “Ovde sedi jedan čovek. Došao je u invalidskim kolicima i sve ostalo…" I rekao sam: “Sedi tamo jedan čovek. On je iz jedne određene crkve.”

William D. Upshaw

Neko dođe do mene i kaže: “Znaš li ko je to bio?”

Rekao sam: “Ne.”
Rekao je: “To je Kongresmen Upshaw. Da li si ikada čuo za njega?”
Rekao sam: “Ne gospodine.”
Rekao je: “On je u pretsedničkoj trci.”
Rekao sam: “To… ne sećam ga se.”
A on je rekao: “On je bio invalid, hrom šezdeset i šest godina.”
Rekao sam: “Da, gospodine.”
I rekao je – on je rekao: “Pa, šta će se dogoditi?”
Rekao sam: “Ne znam.”

Video sam mu ženu kako se moli sa njime. Počeo sam se okretati i rekao sam: “Dovedite sledeću osobu u molitveni red", a kada je sledeća osoba počela da dolazi, pogledao sam okolo i ovde je predmnom stajao doktor; mršav čovek, noseći bifokalne naočale, imao je jedne od tih, šta god da je imao na svojoj glavi da bi vam gledao u grlo. Bio je obeshrabren; vrteo je svojom glavom. Rekao sam: “Vidim jednom mršavog doktora. On vrti svojom glavom. On je obavio operaciju na jednoj maloj crnkinji; i od toga se paralisala. I ona je paralizovana od svojih ramena prema dole.”

I okrenuo sam se nazad, i rekao sam svome bratu: “Dovedi mi svog pacienta.” A onda skoroz dole čuo sam kako neko plače; i pogledao sam; i tamo su bila bolnička nosila kao ova ovde, a stara crnkinja je puzala na kolenima, dolazila je od nazad i vikala: “Bože, budi mi milostiv.” I pogledao sam, i tamo je bila mala crnkinja koju sam video u viziji. 

Ona je rekla: “Gospode smiluj se.” Rekla je: “Propovedniče, tačno si opisao tog doktora kakav je i bio. Hoće li Bog dati mojoj devojčici da živi?”

Rekao sam: “Teta, ne znam.” Rekao sam: “Ja mogu reći jedino što vidim.”

A ona je rekla: “Ooo, Bože, smiluj mi se” i nastavila je plakati. Malena je paralizovana. Ona je…
Rekao sam: “To je bilo pre oko dve godine, zar ne, teta?”
Rekla je: “To je koliko dugo to već traje, gospodine.”

I okrenuo sam se i prozvao pacijenta. Pogledao sam i video sam nešto pred sobom. I video sam nešto kako se materijalizuje, i to je izgledalo kao jedan put. No bila je to ulica, i idući niz ulicu išla je jedna mala crnkinja sa lutkom u svojim rukama, idući na takav način. Brate, sestro, svi ti đavoli u paklu onda to više nisu mogli zaustaviti. Rekao sam: “Teta, vaša vera je spasila dete; ono je zdravo.”

Video sam to u stotinama slučajeva, u hiljadama slučajeva. I ovde predmnom večeras, dajem svakoj osobi da to kaže. Da li ste ikada iti jednom videli da To nešto kaže, a da to nije savršeno na taj način? Koliko vas je bilo na skupovima i to videli, da vidim vaše ruke? Podignite ruke gde god bili. Tu ste vi. Svaki put To je savršeno, jer To je Bog, a ne čovek; To je Bog, To ne može grešiti.

Onda, zapazite, ona je rekla: “Da li je moja devojčica isceljena?”

Rekao sam: “Da, gospođo.” I ona je uhvatila malenu za ruku, i mala devojčica je ustala, i zagrlila rukama majku, ustali su i izašli iz zgrade, savršeno zdrava. Ljudi su počeli padati u nesvest.

I skup je nastavio dalje; i nakon par minuta rekao sam: “Vidim Kongresmena. On ima prugasto odelo na sebi. On je isceljen.” A on je počeo ovako da se savija na dole, nakon što je bio hrom šezdesetšest godina. Kongresmen Willie D. Upshaw, bivši kongresmen. Mislim da je bio senator Džordžije, bio je u predsedničkoj trci, i zbog svojih religioznih pravednih uverenja što se viskija tiče, bio je poražen u toj trci. A Bog je poštovao njegovu veru. I večeras, na podijumu sedi Kongresmen Willie D. Upshow, koji je bio hrom šezdeset šest godina, i savršeno je zdrav ovde pred nama.

Dođite ovamo gospodine Upshow, moj brate. Evo čoveka koji je bio hrom šezdeset šest godina. Bog te blagoslovio brate Willie. [Zajednica aplaudira – Izdavač.]…Recite šta god da želite ovim ljudima.

[Brat Upshow počinje da govori a brat Branham mu govori tokom njegovog svedočanstva.]

William Branham