KAŽI OVOJ PLANINI

Jovan 14:12 Zaista, zaista vam kažem: koji vjeruje mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovijeh tvoriti; jer ja idem k ocu svojemu; 

13 I šta god zaištete u oca u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi otac u sinu.

---------------

33 Jednog dana, ove jeseni, pre nekoliko nedelja, uzeo sam mali odmor pre dolaska na ovaj skup, bio sam u lovu na veverice. U našoj zemlji zečevi i veverice su skoro sve što oni love. Razlog što sam ja to uradio je da se malo opustim pre dolaska na ovaj skup. Gospodin Sotman je bio sa mnom tog jutra, on je iz Kanade došao da nas poseti i da malo bude sa nama. Nabavio je sebi kola za stanovanje i živi blizu nas, on i još neki prijatelji…

I, mi smo bili u lovu na veverice zajedno sa gospodinom Vudom. On, takođe, živi pored mene i kao prijatelj da bude sa mnom. I onda smo otišli u lov, i to je bio poslednji dan da sam ja išao u lov jer je trebalo naredne nedelje da idem u Vajoming. Sezona se zatvarala u utorak. A ovo je bilo u subotu, i to je bio poslednji put ove sezone da sam mogao ići u lov na veverice u državi Indijani. Oh, lov je dugo trajao. U Indijani ima puno lovaca na veverice. One su se bile proredile.

34 To jutro je bilo loše, vetrovito, duvao je vetar, a njih nema kada je dan takav. Otišao sam u šumu, išao sam do oko devet sati, ništa nisam mogao videti. Sišao sam dole do potoka, tada je u Indijani jako zahladilo. Negde oko prvog oktobra, tačnije, osmog oktobra. Otišao sam do nekih starih stabala američkih platana. Veverice ne žive u ovom drveću; one ostaju u bukvi i hrastu i tako dalje, u debelom drvetu na kom ima puno lišća. I ja sam išao duž potoka, i učinilo mi se da sam video vevericu pored jedne male brazde. Tamo ima kukuruznih polja, a seljaci su brali svoj kukuruz, mnogi od njih su tamo brali kukuruz.

“Pa,” rekao sam, “ovog jutra nema veverica.” I ovde nema ničega osim šipražja, u kom sigurno nema veverica. Stara orahovina, bez lišća, sa golim granama, i tamo nije bilo veverica.

I ja sam rekao, “Sešću malo ovde dole, da se malo ugrejem.” Zato što sam na sebi imao samo košulju bez kaputa. I seo sam između dva drveta gde su sunčevi zraci padali na mene, prislonio sam noge na drugo drvo, i bio sam u prlično udobnom položaju. Pomislio sam, “Možda ću malo odremati.” Imam mali sat sa alarmom, pa sam pomislio, “Uključiću alarm na satu, ako mi se desi da zaspim otići ću po gospodina Vuda i gospodina Sotmana u odgovarajuće vreme.” Oni su bili dalje u drugoj šumi. I tako sam ja namestio svoj mali budilnik–moj mali sat ustvari, i seo sam dole pored ovog drveta.

35 I baš kada sam seo dole da bi se malo ugrejao, taj stih iz Pisma mi se ponovo javio, “Sve što kažete, verujte da će se dogoditi ono što ste rekli; i biće vam to što ste rekli.” Pomislio sam, “Zašto mi taj stih neprestano dolazi kada ja o tome ne mogu da propovedam, jer o tome ništa ne znam? Ja ne mogu otići pred ljude i pokušati da im objasnim taj stih.” Sedeo sam tamo neko vreme; pomislio sam, “Jedno je sigurno u vezi toga. Ako ikada budu tražili od mene da propovedam o tome, ovako ću to uraditi. Reći ću, ‘Isus je to rekao učenicima i dao im je autoritet; to je bilo oko godinu i šest meseci pre nego što je dato pomazanje. Pa ako to nije bilo u pomazanju, to je bila druga strana pomazanja. I ako mi neko bude nekada postavio to pitanje, ja ću mu odgovoriti da je to bila druga strana pomazanja; to je jedino što znam. Kako je Isus još uvek bio živ; pomazanje nije bilo dano i On nije bio ranjen za naše prestupe, niti smo njegovim ranama bili izlečeni. I tako, On im je dao silu druge strane pomazanja.”

36 I tada, iznenada nešto mi je progovorilo i reklo je, “A šta je sa prorocima?” Tada sam počeo da vidim; to je počelo da mi se otkriva. “Šta misliš da se dešava na skupu kada ti stojiš tamo? Da li misliš da si ti taj koji poznaje te ljude? Da li misliš da si ti taj koji može predvideti i reći tim ljudima da ćeš ti uraditi tu i tu stvar, i to i to što ti se dogodilo, i da će ti se to i to desiti? Da li misliš da si ti taj koji to govori?” O, Bože. To mi puno znači; to me nikada nije ostavilo.
I pomislio sam, “Sigurno da ne, Gospode. Ti si taj.”
“Dobro onda, da li misliš da si ti taj koji govori?”
“Ne.”"
Da li misliš da su proroci bili ti koji su govorili? Zar nisi nedavno propovedao o tome da su proroci bili tako pomazani Svetim Duhom da nisu oni bili ti koji su govorili; Sveti Duh je bio taj koji je vikao iz njih. Zato, bilo šta da kažeš ako si pomazan nećeš biti ti taj koji će to govoriti, Sveti Duh će biti taj koji će govoriti.”

Pomislio sam, “Ako to može…To je tačno. Ako neko, kroz pomazanje, posvećen krvlju Isusa Hrista, može svoj život dovesti u sferu takve blizine sa Bogom da bude potpuno u Bogu, Isusovom krvlju, da ne bude on taj koji govori, nego da Sveti Duh govori te stvari.”

37 I čim sam to rekao, pomazanje Svetog Duha me je zahvatilo kao nikada ranije u mom životu. Bog to zna. Podigao sam se; uplašio sam se. I nešto mi je reklo, “Ovo je početak tvoje nove službe. Traži sve što hoćeš, i to će ti biti dano.”

Stajao sam tamo. Ja ne želim da budem fanatik, Bog zna da ja želim da budem razuman, i pravedan, i iskren, i veran. Ja imam pedeset godina, sigurno nije ostalo puno vremena pre nego što ću morati da odem i da se sretnem sa njim. Ja želim da budem – da znam da je sve savršeno ispravno pre nego što napustim ovaj svet. Pomislio sam, “Neću zbog nečega da izgubim kontrolu nad sobom,” pomislio sam, “možda ja…” Ugrizao sam se za prst; rekao sam, “Ja ne spavam, ja ovo ne sanjam, i nešto nije u redu.” Potpuno sam se ukočio preko celog svog lica i svugde. Pomislio sam, “Možda sam to toliko proučavao da sam došao dotle da se ne mogu toga otarasiti.” I pomislio sam, obično kada pomazanje dođe u velikoj meri posle toga dolazi vizija. Pomislio sam, “Sačekaću ovde koji minut.”

38 Čekao sam i slušao; pomislio sam, “Da li je to bio…Gospodine, gde ste?”

I ponovo sam to čuo, “Traži šta hoćeš, i to će ti biti dano. Ja potvrđujem ono što ću uraditi.”

A ja sam rekao, “Ali šta ja da…” Pomislio sam, “Sa kim ja to razgovaram?” Osećao sam se kao da sam skrenuo s uma. Pomislio sam, “Sa kim ja to razgovaram? Ja nikoga ne vidim. Gde je to Svetlo? Ono je obično to sa čim ja razgovaram. Ovde nema svetla. Ko si ti? Šta hoćeš?”

Učinilo mi se da je nešto reklo, “Traži šta hoćeš.”

Tako je. Razmišljao sam o tom stihu: Marko 11:23, “Tražite šta hoćete.” Pomislio sam, “Šta da tražim.” Ovde nema bolesnih, šta da radim? Pomislio sam, “Tamo nema ničega – možda sam izvan sebe?” Rekao sam, “Šta bih mogao da tražim?”

I nešto, razgovetno kao što čujete moj glas, je reklo, “Zar nisi u lovu? I nemaš divljač?”
Odgovorio sam, “Tako je.” Pomislio sam, “Je li ovo…Gospod,” rekao sam, “ako radim nešto pogrešno, oprosti mi.” Nije li to strašno? Ako radite nešto pogrešno. Rekao sam, “Gospode, ako radim nešto pogrešno, oprosti mi. Jesi li to ti? Da li je ovo stih koji pokušavaš da mi objasniš? Da li je ovo taj novi korak do kog mi dolazimo? Ti si mi dao viziju i rekao si da će to biti potvrđeno u jednoj maloj zgradi negde na nekom skupu kada krenu šatori.” Rekao sam, “Da li to vodi do ovoga? Ako vodi, Gospode, onda ću te ja uzeti za tvoju Reč.”

39 Pogledao sam unaokolo, pomislio sam, “Naćiću nešto neverovatno.” I našao sam šipražje; rekao sam…Ja obično nameštam svoj nišan na pedeset jardi. Ja…Gospode…Ja ne pucam ako moja puška neće pogoditi muvu na pedeset jardi. Zato, ja sam… Ja pogađam veverice, nikada ih ne gađam ako su mi okrenute leđima, ili ako je njihova glava okrenuta; moram da je vidim kako treba i da je pogodim u oko sa puškom dvadesetdvojkom. Ako to ne mogu, pustim je da ide. I onda… 
I rekao sam, “Tu ima pedeset jardi,” što je otprilike dužina ove zgrade; rekao sam, “Tamo će doći mlada crvena veverica i staće tamo na tu staru golu granu i ja ću je odavde pogoditi.” I tamo je došla veverica. Uperio sam pušku, nanišanio sam, kroz mali teleskopski nišan sam video njeno oko, pogodio sam je, i ona je pala dole. Otišao sam da je vidim; pomislio sam, “Ona krvari; vizija ne krvari.” I pogledao sam je, uzeo sam je, i dodirnuo; to je bila prava veverica. Jako sam se uplašio. I pomislio sam, “To se jednostavno dogodilo, to je sve; to se jednostavno tako dogodilo.”

40 Krenuo sam dalje, pomislio sam, “A veverica ovde u šipražju? One bi se vratile tamo u šumu. One ne bi otišle tamo tek tako, a ja sam u lovu celo jutro.” I zato sam stajao tamo neko vreme, i rekao sam, “Gospode, ako si to bio ti, Biblija kaže, dva ili tri svedoka su dokaz. To se može dogoditi još jednom.” Pa sam se popeo na brdo i seo sam dole, i rekao sam, “Ponašam se kao da sam poludeo.” I rekao sam, “Sada ću se spremiti i poći kući.” Rekao sam, “To će…” Međutim, pomislio sam, “Mislim da ću pokušati.” I rekao sam, “Tamo će doći još jedna veverica i staće tamo u taj svežanj loze, tačno tamo.” Spustio sam svoj prst i pogledao sam nazad; nisam video nikakvu vevericu. Rekao sam, “Pa…” Pogledao sam nazad, i pomislio sam, “šta je to tamo?” Uperio sam svoj teleskop, a tamo je stajala veverica i gledala je pravo u mene, udaljena pedeset jardi. Pogodio sam je, otišao sam tamo i uzeo sam je, proverio sam da to nije bila vizija, i nije bila vizija, to je bila veverica. Ja se njima hranim. One…Podigao sam ovu, i pomislio sam, “O Bože.” Osećao sam se stvarno čudno. Pomislio sam, “Dve, ali Ti si rekao tri.”

41 Rekao sam, “Mislim da verujem da si to bio ti, Gospode.” Rekao sam, “Možda ćeš Ti sada uraditi nešto za ljude; Ti ćeš pomoći tvojim ljudima. Zato ti se ja jako zahvaljujem, zahvaljujem ti se, Gospodine.” Skinuo sam svoj šešir i rekao sam, “Jako ti se zahvaljujem, Gospodine. Sada ti verujem, i Ti ćeš uraditi nešto za tvoje ljude, i ja to zaista cenim, dragi Oče.” I rekao sam, “Sada ja idem kući.”

On je rekao, “Ali ti si rekao da hoćeš tri.”

“Pa,” odgovorio sam, “da.” To je izgledalo kao da je nešto unutar mene. Nisam čuo glas, ali je nešto unutar mene to reklo. “Pa,” pomislio sam, “ovaj put to će biti tako radikalno da će morati da bude nešto natprirodno. I pogledao sam na zemlju, i prema toj zemlji se nalazio jedan veliki gladak stari panj sa jednom osušenom velikom starom granom. I rekao sam, "Dogodiće se da će se tamo na toj grani pojaviti mlada veverica, staće na njen kraj i gledaće na seljake kako seku svoj kukuruz," beru svoj kukuruz, "i ubiću je baš sa ovog ovde drveta. Tako će se to dogoditi.”

42 Stajao sam tamo koji trenutak, nije bilo veverice, pogledao sam nazad. Bilo je prošlo oko pet minuta, nije bilo veverice. Pomislio sam, “E, sada je dosta. Svejedno, i onako je vreme da krenem.” Rekao sam, “Bolje bi bilo da krenem.” I krenuo sam, i čim sam to uradio Nešto je reklo, “Ali ti si to već rekao. A Pismo kaže ‘Ako ne posumnjate u svom srcu nego verujete da će se…’” Haleluja. Čekao sam naslonjen na drvo. Pogledao sam na drugu stranu, pogledao sam nazad; nije bilo veverice. Čekao sam još deset minuta, nije bilo veverice. Rekao sam, “Kako je to uopšte moguće da se veverica tamo pojavi?” Pa sam rekao, “Mislim da ću nastaviti dalje, krenuću kući jer je vreme da odem po gospodina Sotmana i ostale, zato ću krenuti.” Krenuo sam tako.

Rekao je, “Da li ti sumnjaš?” Bog zna da nauči čoveka. “Da li ti sumnjaš u to što si rekao?”

Odgovorio sam, “Ne, ne sumnjam.” I baš kada sam to rekao, na toj grani se pojavila mlada veverica, došla je do kraja te grane, i stala je i uperila je svoj pogled na seljake. Sa tog mesta sam je pogodio, dobivši svoju treću vevericu. I rekao sam, “Idem da vidim da li ima još neka veverica na ovom području.” Oko tri sata sam kasnio da se nađem sa gospodinom Sotmanom i ostalima, nisam čak ni čuo neku. Otišao sam kući. Ispričao sam im to. To me je mučilo. Nisam znao šta o tome da mislim.

 Pročitaj više 

UĆI U DUH

"Jelisejeva vizija mu je pokazala da tamo napolju u toj pustinji, upravo tamo gde su se ti plodovi osušili. Nemojte započinjati novu organizaciju, neku drugu kišu ili još nešto. Samo očistite kanale gde prva kiša može da teče. Vode su tamo. Hrist je isti juče, danas i zauvek. A ta udarena Stena je bila u pustinji. I ona je još i večeras tamo. Hvala Bogu.

Isus je to ponovo očistio za njih na Golgoti. Ali oni su se vratili okolo nazad, i bacili te balvane ponovo tamo, blokirali su svu…

Znate li šta to čini kada bacite balvan u kanal, šta to čini? Pa onda, svakojake prljavštine se nakupe na balvan i gomilaju se. I sledeće je da vi imate skroz zaustavljenu vodu, kao što to čine dabrovi, i prave brane, i više ništa tamo ne može da prođe. Tako je.

Mi imamo previše dabrovskih propovednika danas, pokušavajući branom da zaustave svu vodu i govore: "To je naše. To smo samo mi ovde. Ovo pripada nama." A šta se dešava s tim? To postaje ustajalo. U tome je stvar sa mnogim našim organizacijama, pokušavajući da zadrže vodu samo za svoje organizacije. To je postalo ustajalo.

Znate li da se u toj ustajaloj vodi pojave punoglavci. Tako je i danas sa crkvom: malo punoglavaca ovde i malo punoglavaca tamo. Sve… "Dani čudesa su prošli. Ne postoji više Božansko isceljenje." Ne mogu mirno sedeti na skupu ni pet minuta. Ooo, dragi Bože. Ustajala voda, dabarska brana, raznesite to. Amen. Tamo je Izvor ispunjen krvlju, koja teče iz Emanuelovih vena. Kada se grešnici urone pod taj tok, izgube sve svoje grešne mrlje."

Prorok je rekao: "Idite tamo dole i iskopajte sve balvane."

"Pa, kažem ti onda, proroče, da li treba da se vratimo nazad i imamo još jedan silni moćni vetar?"
"Ne."
"Da počnemo još jedan pozni dažd?"
"Ne, ne. Samo očistite kanal. To je sve što trebate učiniti."
Mi trebamo zadobiti ljude samo da očiste kanal. Ljudi su u redu. Očistite kanale tako da Sveti Duh može ući unutra. Sve vaše fanatizme, i izmove, i sve ostalo što se nalazi u crkvi, očistite tu stvar. Stena je već udarena, vode su sveže i teku, ali naši sveštenički sistemi su preprečili taj tok.

On je rekao: "Očistite te stvari napolje. Nećete morati imati još jedan silni hučeći vetar. Nećete čuti ni vetar niti ćete videti ma kakvu kišu, ali će biti vode tamo." Ooo, brate. Ne neki novi sistem, nije nam potreban novi sistem. Ono što trebamo učiniti je da očistimo sistem koji već imamo. Ne da načinimo još jednu Skupštinu Božiju ili još jedne Jedinovce, već samo da očistimo Jedinovce i Skupštine Božije koje već imamo."

Pročitaj više