VERA JE SUPSTANCA

I vozili smo se starim putem tako nekih osam milja do naseljenog područja, i tamo je ležala mlada devojka od nekih sedamnaest ili osamnaest godina. I ona je ležala u groznom stanju. Kada sam ušao u sobu, ona je bila jako nervozna, i rekla je, „O, vi ste brat Branham?“
Ja sam rekao, „Veruješ li, sestro?“
Ona je rekla, „Da, ja verujem.“ Rekla je, „Ja, ja verujem. Nije me briga šta moja crkva kaže.“ Ona je pripadala toj istoj crkvi kojoj i Georgie Carter. Rekla je, „Nije me briga šta moja crkva kaže. Ja verujem, ja verujem.“
I tako, prišao mi je muškarac, njen tata, i stisnuo mi je ruku. I on me je doveo okolo do kreveta. On je rekao. „Gospodine, ona bi ovog jutra trebala ići na operaciju. Mi se bojimo da ona ne može podneti taj put. Mi bi je trebali transportovati sve do New Albany-ja, Indiana.“
To je bilo oko nekih 40 milja do prve bolnice. I od toga je bilo oko osam milja kroz naseljena područja, vrlo neugodan put, sličan onome gde se odlažu stari vagoni. I ja bih asistirao i pomogao kod operacije i...

...i ona je...znao sam da to dete ne bi moglo stići do bolnice. Ona bi umrla pre nego što bi stigla do tamo. Tamo bi moglo biti doktori skupljeni zajedno, obično je tamo i neko od doktora koji dolaze slušati na službu. A njena je strana bila natečena i postajala je crvena, apendiks (slepo crevo, crvuljak -op.prev.) je već bio rupturirao i bio je spreman da prsne u svakom trenutku.
Mnogo puta sam išao u salu s doktorom Adairom, doktorom našega grada, s jednim koji dolazi u našu crkvu. I imali smo operaciju, i mesto je bilo otvoreno rezom. I kad bi to sve prsnulo na sto, ponekad bi se sadržaj creva čistio napolju i creva bi se čistila i ispirala vodom, i tako bi se radila zaštita od nastanka peritonitisa (upala trbušne maramice-op.prev.) ; tada se napravio rez u obliku slova V i postavila bi se tuba u to mesto radi drenaže (odvođenja sadržaja - op.prev.) . Ponekad bi to sve zajedno ispalo dobro.
Ali ovo dete nije moglo... apendiks bi prsnuo a ona bi se još morala voziti u tom stanju trideset milja. I ona bi umrla pre nego što bi stigla tamo.

Pa prijatelji, devojka je gledala u mene, i rekla je, „Brate Branham, misliš li da ću ja još živeti?“ Ja sam odgovorio, „Verujem da hoćeš.“ A ona je rekla.. ja sam rekao, „Da li veruješ?“
Ona je rekla, „Da, da, verujem. Sigurno, nije me briga šta moja crkva kaže. Ja verujem. Georgie Carter se oporavila. I ja ću se oporaviti takođe. Ja se bojim operacije.“ Vidite? Upravo tako.
Neki od komšija su se takođe tu sakupili.

Vidite, tu smo sada gde ja želim da i vi ljudi dođete do te tačke. Devojka je mislila da veruje, kao i mnogi od vas što su večeras došli ovde u molitvenu liniju. Vi mislite da verujete, ali ona nije verovala.
-------------------------------------------------------------------------------------

I tako, ta devojka je rekla, „Da, ja verujem, verujem, brate Branham.“ Pa, ona je bila mislila da veruje.
Sada pogledajte, ona je u stvari imala nadu. Ali vera je supstanca onih stvari za koje se mi nadamo, dokaz za one stvari koje se još ne vide. Vidite li šta ja mislim pod tim?
Tako, ja sam rekao, „Sestro, to je jednostavan slučaj.“ Rekao sam, „Ja bih mogao imati malo vremena i pustiti te da ti dođeš do dovoljno vere da možeš izaći napolje s njom. Ali ti moraš imati trenutnu pažnju, upravo sada. Ja ću biti sasvim iskren s tobom. Ti nećeš doživeti da vidiš bolnicu!“
Tako, roditeljima se ta izjava baš nije previše svidela. Ali ja bih više voleo biti iskren s vama, tako da vi znate istinu... zar i vi ne biste radije hteli da sam iskren s vama? I zapamtite, prijatelji, ja se ne borim s krvlju i mesom; ovo je duhovna bitka. Ja moram biti iskren pred Svemogućim Bogom. Vidite? I zato ja vidim tu opasnost za moj vlastiti život, i ne samo za moj lično, nego i za vaš. I tako ona je rekla da će ona verovati, ali ona nije verovala.
„Pa,“ rekao sam, „sada gledaj.“ Sada ja želim da zapazite ovo, i želim da budete vrlo pažljivi i da uzmete svaku reč tako da je možete razumeti, od jedne male stvari koju je Bog ovde dopustio. A ja ću videti imate li vi veru. Rekao sam, „Sestro, ti nemaš veru.“
Ona je rekla, „Brate Branham, ja imam veru da verujem bilo šta.“

...Ako vi imate veru, ja vas želim pitati ili vam čak pokazati da je vi nemate. Sada molim vas slušajte i hvatajte svaku reč. Viseći u sobi sa plafonskog svećnjaka bila je traka, i na kraju te trake bila je mala ogrlica, i imala je.. To je bila bela ogrlica s malim crvenim delovima u njoj s kojom se dete igralo, znate, mahalo s njom po sobi. Možda neko od vas ima decu koju umiruje na taj način, mašući tako s nečim okolo radi igre, da bi ih se zabavljalo.

I video sam tu malu ogrlicu kako visi. To je bila... rekao sam mladoj devojci, „Koliko daleko si ti od te ogrlice?“
Ona je odgovorila, „Verovatno oko petnaest stopa.“
Odgovorio sam, „Sada svi vi odrasli ovde, svi vi ljudi, okrenite mi se leđima svuda oko mene.“ Rekoh, „Sada, ništa se neće učiniti što bi ikoga moglo povrediti. Ja samo moram sada govoriti ovoj devojci, zato što ona mora dobiti ideju.“
I to je razlog zašto ja s vama ulazim u te stvari večeras. Mi još imamo dve večeri, i nešto se mora uraditi. Vidite? Ja ne želim da vi odete i da imate za reći nešto loše o svemu ovome, jer vi biste morali za to odgovarati na Sudu. I tako sam rekao, „Nešto se mora odmah sada uraditi.“ Nastavio sam, „Sada, vi roditelji, okrenite se leđima.“
I neki od komšija su bili kod nje, i oni su se takođe okrenuli leđima prema meni i postavili su svoje stolice uokolo.
Rekao sam toj mladoj devojci, „Vidiš, ti mi kažeš da imaš veru da veruješ za bilo šta.“
Ona je odgovorila, „Imam, gospodine.“
„Kako dugo ima otkada si jela?“
Odgovorila je, „Oko tri dana, jer ja čak ne mogu zadržati ni vodu u želucu.“
A vi znate šta znači upala slepog creva i temperatura koja to prati.

Nastavio sam, „Ako ti veruješ svim svojim srcem, i dokažeš mi da imaš veru... Vidi, pogledaj sada ovu ogrlicu,“ a ona je visila u sredini prostora, „i ti učini da se ona počne njihati okolo naokolo. Onda učini da se ona počne njihati napred-nazad, a zatim je zaustavi, i ja ću verovati da ti imaš veru.“ Ona je odgovorila, „Ali brate Branham, zašto me pitaš da učinim tako nešto?“
Odgovorio sam, „Hteo sam videti imaš li veru.“ Nastavio sam, Isus je rekao, „Sve stvari su moguće ako verujete.“

Vidite, to je ta čista vera, prijatelji. Mađioničari je koriste mnogo puta da izvedu svoje trikove i tako dalje, da puca staklo i slično. To će se dogoditi, ako vi verujete. Ali ja pokušavam usmeriti vaše misli na veru tako da vi znate o čemu ja govorim. I sada želim da budete mirni tako da to možete primiti. Budite budni, tako da kad ja u to budem ulazio s time, vi ćete znati o čemu se radi.

Onda je ona rekla, „Zašto, brate Branham, pa niko to ne može uraditi.“
Ja sam rekao, „O, da, svako može koji veruje.“
I ona je rekla, „Pa, ja ne verujem da to iko može učiniti.“
Rekao sam, „Mislim da si bila rekla da veruješ za sve stvari.“ Vidite kako je ona sada tu bila stešnjena u ćošak. Rekao sam, „Ti si rekla da veruješ za sve stvari. Želim da to i dokažeš.“
Odgovorila je, „Ne verujem da to iko može učiniti. To je materijalno, brate Branham. Nastavila je, „Možeš li ti to učiniti?“
Rekao sam, „Da, devojko.“
A ona je rekla, „Mogu li videti kako ćeš to učiniti?“
Rekao sam, „Ako želiš.“
Rekla je, „Da, želim.“

Tada naravno, usmeravajući svoj um na to usmerio sam i njenu pažnju na ogrlicu a ne na mene. Kao mnogo puta na sastancima, ja bih uzeo neko dete koje gleda u krst, doveli bi to dete napred bez da se izvrši molitva nad tim detetom, i samo sam gledao pravo u oči toga deteta, i učinio sam da se oči vrate u normalan položaj. Ali kad bih ja okrenuo glavu..

I tada, naravno, usmeravajući svoj pogled na tu ogrlicu, što možete i vi učiniti ako nećete posumnjati u svome srcu, i ona se počela okretati uokolo. I zatim se počela njihati napred-nazad, pa okolo, pa unakrsno, i onda sam je zaustavio.
Ona je rekla, „Brate Branham, to je spiritizam.“ Rekao sam, „Mislio sam da ćeš reći nešto tako.“
Dragi moji, zar to nije čudno kako ljudi kažu da poznaju Boga, a znaju tako malo o Njemu. Zar to nije tačno?
Ona je rekla, „Znaš, mi pripadamo Hristovoj Crkvi.“ Oprostite mi, nisam mislio to reći. Oprostite mi, Crkvo Hristovih ljudi, nisam tako mislio reći. Vidite? Bilo kako bilo, rekao sam, „Mi govorimo tamo gde Biblija govori a ćutimo tamo gde Biblija ćuti.“
Vidite, imate taj slogan. Više puta sam to prosuđivao.
Rekao sam, „U redu.“
Ona je rekla, „Nema takve stvari koja bi se mogla pokazati u Bibliji ili nešto slično.“
I rekla je, „Pa, ja nikada.. ne verujem to.“
„U redu,“ rekao sam, „ti ne veruješ?“

Ona je rekla, „Ne, pokaži mi gde se to nalazi u Bibliji.“
Rekao sam, „Jednog dana Isus je prolazio pored stabla, i hteo je pronaći neki plod na njemu. Ali na stablu nije bilo nikakvog roda. On ga je prokleo, i drvo se počelo sušiti. I kada su prolazili pored tog drveta oko podneva drvo se sasušilo. Petar je to opazio i rekao je da se drvo tako brzo osušilo. On je odgovorio, „Ako biste vi rekli u svome srcu da se to drvo iščupa i baci u more i ne bi posumnjali u svome srcu, ono bi vas poslušalo.“ Da li je On to rekao? Nastavio sam, „On je rekao, ako biste vi govorili ovoj gori, ´Premesti se,´ i ne biste posumnjali u svome srcu, to bi se i dogodilo.“ Da li je On to rekao? Naravno da jeste. Nastavio sam, „Poznajem vašeg pastora koji ne veruje, koji pokušava opravdati svoju neveru, govoreći da se radilo o planini greha. I ja sam išao lično u školu. On je klečao ispod Maslinske gore. To je bila Maslinska gora. Ako biste vi za nju rekli u svome srcu da se pomakne i ne biste to posumnjali u svome srcu..“ I nastavio sam, „Koliko tu još vere treba?“
I rekao je, „Ako biste imali veru veličine gorušičinog zrna.“
Rekao sam, „Pa, ako bi vera veličine gorušičinog zrna pomakla planinu, koliko još manje vere je potrebno da pomakne ovu ogrlicu?“

Vidite li šta ja mislim? Ja sam se često pitao zašto je On rekao baš gorušičino zrno. Hteo bih ući u tu misao. Gorušičino zrno je najmanje od sveg semenja. To je tako. Ali ne postoji bilo šta što će se moći pomešati sa gorušičinim zrnom. To je uvek gorušica. Vi to ne možete pomešati s lisnatim keljem ili nečim sličnim i to pustiti da raste. Uvek izraste gorušica. Ako vi imate toliko vere, da je sve vera, da nije pomešano s nečim drugim, tražite šta god hoćete, vama će to biti dano. Ali to ne može biti poput morskih talasa; to mora biti originalna gorušica, ako znate o čemu ja to govorim. Tako je, nastavio sam dalje, „Koliko bi još trebalo da to postane vera (- op.prev.) ?“
Ona je odgovorila, „Zašto, vidi ovde, želim te nešto pitati.“ Nastavila je, „da li je Bog to pomerao ili je đavo to micao?“
Odgovorio sam, „Niti jedan niti drugi.“
Rekla je, „Pa onda kako to da se to pomeralo?“
Rekao sam, „Ja sam to pomerio.“
Rekla je, „Pa, ti si udaljen petnaest stopa od toga.“
Odgovorio sam, „Ne, to je moja vera koja je to pomerala.“ Vidite? Ako šta tražite i ne posumnjate onda.. Vidite šta ja mislim?

 

 Pročitaj više

OSOBINE SAVRŠENOG ČOVEKA

Otkrivenje 3:18 Svjetujem te da kupiš u mene zlata žeženoga u ognju, da se obogatiš; i bijele haljine, da se obučeš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti očinjom pomaži oči svoje da vidiš.
19 Ja koje god ljubim one i karam i poučavam; postaraj se dakle, i pokaj se.

Znate, davno ranije kada su oni pokušavali dobiti zlato, pre nego što su imali topionice da ga isčiste vatrom, oni su znali udaranjem izbijati zlato, izbijati glib napolje, gvožđe i bakar, i ostale stvari napolje, i samo su nastavili udarati i okrećući to ponovo i udarajući ga. Indijanci čine tako i danas, udaraju po zlatu, i oni ga udaraju. I znate li po čemu oni mogu reći da je sve gvožđe napolju, i sva prljavština i prašina i otpad, da je odstranjen iz zlata? Kada onaj koji udara može videti svoj vlastiti lik kao u ogledalu u njemu. To postaje čisto i jasno dovoljno da odrazi lik onoga koji ga udara. 

Saznaj više

UĆI U DUH

"Jelisejeva vizija mu je pokazala da tamo napolju u toj pustinji, upravo tamo gde su se ti plodovi osušili. Nemojte započinjati novu organizaciju, neku drugu kišu ili još nešto. Samo očistite kanale gde prva kiša može da teče. Vode su tamo. Hrist je isti juče, danas i zauvek. A ta udarena Stena je bila u pustinji. I ona je još i večeras tamo. Hvala Bogu.

Isus je to ponovo očistio za njih na Golgoti. Ali oni su se vratili okolo nazad, i bacili te balvane ponovo tamo, blokirali su svu…

Znate li šta to čini kada bacite balvan u kanal, šta to čini? Pa onda, svakojake prljavštine se nakupe na balvan i gomilaju se. I sledeće je da vi imate skroz zaustavljenu vodu, kao što to čine dabrovi, i prave brane, i više ništa tamo ne može da prođe. Tako je.

Mi imamo previše dabrovskih propovednika danas, pokušavajući branom da zaustave svu vodu i govore: "To je naše. To smo samo mi ovde. Ovo pripada nama." A šta se dešava s tim? To postaje ustajalo. U tome je stvar sa mnogim našim organizacijama, pokušavajući da zadrže vodu samo za svoje organizacije. To je postalo ustajalo.

Znate li da se u toj ustajaloj vodi pojave punoglavci. Tako je i danas sa crkvom: malo punoglavaca ovde i malo punoglavaca tamo. Sve… "Dani čudesa su prošli. Ne postoji više Božansko isceljenje." Ne mogu mirno sedeti na skupu ni pet minuta. Ooo, dragi Bože. Ustajala voda, dabarska brana, raznesite to. Amen. Tamo je Izvor ispunjen krvlju, koja teče iz Emanuelovih vena. Kada se grešnici urone pod taj tok, izgube sve svoje grešne mrlje."

Prorok je rekao: "Idite tamo dole i iskopajte sve balvane."

"Pa, kažem ti onda, proroče, da li treba da se vratimo nazad i imamo još jedan silni moćni vetar?"
"Ne."
"Da počnemo još jedan pozni dažd?"
"Ne, ne. Samo očistite kanal. To je sve što trebate učiniti."
Mi trebamo zadobiti ljude samo da očiste kanal. Ljudi su u redu. Očistite kanale tako da Sveti Duh može ući unutra. Sve vaše fanatizme, i izmove, i sve ostalo što se nalazi u crkvi, očistite tu stvar. Stena je već udarena, vode su sveže i teku, ali naši sveštenički sistemi su preprečili taj tok.

On je rekao: "Očistite te stvari napolje. Nećete morati imati još jedan silni hučeći vetar. Nećete čuti ni vetar niti ćete videti ma kakvu kišu, ali će biti vode tamo." Ooo, brate. Ne neki novi sistem, nije nam potreban novi sistem. Ono što trebamo učiniti je da očistimo sistem koji već imamo. Ne da načinimo još jednu Skupštinu Božiju ili još jedne Jedinovce, već samo da očistimo Jedinovce i Skupštine Božije koje već imamo."

Pročitaj više

ČUDAK

Posmatrao sam čoveka kako je pognuo svoju glavu, ovde ravno nazad. Njegova supruga sedi pored njega, takođe moleći. Upravo ovde. Imate nešto na svom srcu. Vaša supruga se moli. Imate teret na vašem srcu. I to zbog vaše svekrve. Tako je. Verujete li da mi Bog može reći šta nije u redu s vašom svekrvom? Ja vas ne poznajem. Mi smo stranci jedan drugome. Pa, je li to tako? Verujete li da mi Bog može reći šta nije u redu s njom? Ona nije ovde. Vidim veliku udaljenost, ona je istočno odavde. Ona je u Ohiju. Tako je. Boluje od stanja krvi. Neka vaša žena uzme tu maramicu tamo u koju plače, stavite je na nju. Ne sumnjajte, ona će ozdraviti. Verujete li to?

Ovde je mala dama koja sedi upravo tu ispred mene. Ona plače. Nešto nije u redu s detetom, ne znam… Ne, nije ništa loše. Ona samo ima želju. Želi primiti krštenje Duhom Svetim. To je TAKO KAŽE GOSPOD. Veruj dete, primićeš ga. Tako je. Ne sumnjaj.

Ovde je dama koja sedi tu napolju na kraju reda. Ona se moli. Ja sam njoj stranac, ali ona je zasenjena. Imali ste operacije. Pretpostavljam da smo stranci jedan drugome. Ja vas ne poznajem. Ne poznajete me, jedino ste možda samo čuli za mene. Niste odavde. Vi ste stranac među nama. Vi ste iz Wisconsina. Grad je Milwaukee. I vaš problem je rak, on je na grudima. Operacija za operacijom, ali bez uspeha. Neka vera koja je dotakla rub Njegove haljine veruje to upravo sada. Spustite je u vaše srce, to će se ispuniti. Imajte veru!

Čovek koji sedi ovde preko u uglu. On moli za svoju majku. Meni je stranac. Ne poznajem ga. Ali on moli za svoju majku. I njegova majka ima istu stvar koju ima ova žena, rak. Ili, ona se boji toga, što i jeste. Tamo je čovek za kojeg molite i taj čovek ima problem sa svojim leđima. On je takođe, vidim ga pod uticajem alkohola. On je alkoholičar. Vaš brat. Niste odavde. Vi ste iz Illinoisa. Verujete li da mi Bog može reći kako se zovete? Farmer. Je li to tačno? Podignite svoju ruku. Verujte!

Tamo neko kleči nad nekim, moli se, neko leži na prenosivom krevetu. U redu. Verujete li da je ono što ste čuli Istina, gospođo? Verujete. Kada bih vas mogao isceliti, ja bih došao da to učinim. Ali vi ste već isceljeni po Hristu, vidite. Samo to morate verovati. Ta gospođa koja tamo stoji moleći se, molila je za vas da budete dotaknuti. Ne poznajem vas, ali Bog vas zna. Vi takođe niste iz grada. Tako je. Vi ste iz Illinoisa. To je tačno. Grad se zove East Moline, u Illinoisu. [Sestra kaže: "To je grad u kojem sam rođena."] Bolujete od raka. Vi ste supruga propovednika. Verujete li? ["Da."] Umrećete ležeći tamo. Zašto ga ne prihvatite večeras i kažete: "Ja mogu u svom srcu, sa svojom verom koja je iznad svega što je ovde, ja verujem da sam isceljena. Ja sam u Božijoj prisutnosti." Ustanite, verujte i idite kući i budite isceljeni. Eno je.

Verujete li svim svojim srcima? [Zajednica se raduje] Slavimo Boga.

Nebeski Oče, mi ti zahvaljujemo za svu tvoju dobrotu i milost. Zahvaljujemo Ti jer Ti si i dalje ovde, upravo usred sve ove nevolje. U ovom svetu koji je izopačen, ipak Ti si ovde. Neka tvoj duh, Gospode, zauvek ostane s nama. Vidimo da si Ti ovde, Bog s kožom na sebi, u ljudskim srcima, dajući veru i otkrivenje i viziju. Ti si Bog u svojoj crkvi, Bog u svojim ljudima. Zahvaljujemo ti za ovo, Gospode. I neka bi svi verovali večeras jednodušno i neka bi bili isceljeni. Molim to kroz ime Isusa Hrista. Amen.

Pročitaj više

DEMONOLOGIJA, FIZIČKA OBLAST

Kada je Bog načinio čoveka na svoju sliku, bio je to čovek duh. I to… A nije bilo čoveka da obrađuje zemlju. Tada je stvorio čoveka iz zemaljskog praha. Svi hronolozi i tako dalje, i ti ljudi koji istražuju stare kosti i tako dalje, i veruju u evoluciju… Ja verujem u pravu vrstu evolucije. Čovek je evoluirao od samoga sebe, a ne sve od jedne ćelije. Ne gospodo, jer ptica je bila ptica od kada ju je Bog načinio, a i majmun je majmun; a čovek je bio čovek…?… Tako je.

Razgovarao sam sa jednim doktorom pre izvesnog vremena iz Lojevila. On je rekao: “Pa, brate Branhame…” Govorio sam kako domoroci iz Afrike, kako oni jedu i idu dole kroz… Ooo, neke od najužasnijih stvari koje bi mogli videti, kako bi oni jeli, samo uzmu nešto što je pokvareno, a crvi su u tome, samo ih pokupe, i crve i sve ostalo. Svejedno im je. Vidite? Kažu… Piju bilo šta, nema veze šta je u pitanju. Rekao je: “Ali brate Branhame, ti ljudi nisu ljudi.” Rekao sam: “Ooo, da jesu. Oni su sigurno ljudi.”

Rekao sam: “Najbliža stvar ljudskom biću među zverima je šimpanza. I pokušavali ste četiri hiljade godina da šimpanza nešto promrmlja, i ona to ne može učiniti.” Rekao sam: “Zato što ona ne može da razmišlja. Nema sa čime da misli.” Ooo, možete je nešto naučiti poput krkljanja, ili da pušta neke zvuke, ili da stavi naočare, ili da puši, ili vozi bicikl, ili jaše konja, ili nešto slično tome; no to je samo kao ‘hoo’ ili ‘ajde’ konju, ili psu i tako nečemu. Rekao sam: “Ona je životinja.”

“Ali dozvolite mi da vratim na Afriku, ka najdivljem plemenu koje tamo postoji, a to je malo pleme Bušmana.” I rekao sam: “Možda njihov pra-pra-pra deda nikada nije video belca ili bilo šta. Jedina stvar koju zna je da čak ne zna koja mu je leva a koja desna ruka. Jedino što zna je da jede, i da jede sve do čega može doći, ako je to i ljudsko meso, ili ma šta drugo, za njih to nema veze, upravo to pojedu. Ali dajte mi ga kada on ima pet godina, a u petnaestoj godini, on će govoriti dobro engleski i biće dobro obrazovan. Kako? On ima dušu. Bog ga je stvorio kao ljudsko biće, i on ima isto toliko prava da čuje Evanđelje, makar jednom, kao što mi propovedamo ovde po celoj Americi, ljudima uvek iznova i iznova, i molimo ih, i ubeđujemo i sve ostalo. Neka to čuje samo jednom, i gledajte ga kako će povikati i odjuriti brzo do oltara.” Vidite? Da, gospodo.

Pročitaj više

IZGUBLJENI KONJI

Na putu nazad… Mladić je izgubio svoje konje mesecima pre toga, nije ih mogao pronaći. I vodič je vikao na njega, rekavši: "Oskare, znao si bolje nego da ostaviš tako konje. Medvedi, gomila grizlija bi već pojela te konje do sada."

I stalno je stajao blizu mene. I rekao je jedne večeri, rekao je: "Mogu li te nešto pitati?"

Rekao sam: "Da."

Rekao je: "Brate Branham, moli Boga. Da Bog vrati moje ponije."

Rekao sam: "Bud je rekao da ih je medved pojeo."

Rekao je: "Brate Branham, moli Boga. Da Bog vrati Oskaru njegove ponije."

Rekao sam: "Veruješ li to Oskare?"

On je rekao: "Verujem. Bog je iscelio moju majku. Bog ti je rekao gde je bio medved, gde je bila divljač.

Taj Bog koji zna gde je divljač, zna gde se moji konji nalaze." Vidite? 

Pre godinu dana, dok sam stajao tamo nazad s Fredom Sothmannom koji je večeras ovde, Billy Paulom, mojim sinom. Duh Sveti je sišao. Rekao sam: "Oskare, naći ćeš svoje ponije. Stajaće u snegu." 

Tamo leži pismo, napisano mi je prošle nedelje i dobio sam ga u petak, ovde je došlo. Stavljeno je sada ravno tamo u arhivu. "Brate Branham, Oskar je našao ponije kako stoje u snegu."

Kako su preživeli niko ne zna. Tamo, mladić… U ovo doba godine, u junu, ima toliko snega da još uvek ima od šest do devet metara snega oko njih. Kako su tamo ostali po zimi u ovom kanjonu? Oskar je mogao doći k njima u obući za sneg, ali, naravno, nije mogao staviti obuću za sneg na svog ponija. Ali pronašao ih je prema Reči Gospodnjoj. Moglo bi zvučati poput ludaka; samo verujte to jednom! Zavisi od toga kako ste učvršćeni.

Dakle, to se neće učvrstiti s denominacijom. Učvrstiće se samo s Reči. Ali postoje neki ljudi u svetu koji veruju tu Reč! Potrebna je matica da povuče tu Nevestu odavde, da je učvrsti jer Nevesta i Ženik su jedno. I Bog je jedan, a Reč je Bog! To će morati biti učvršćeno s Rečju i ona će izvući Nevestu iz tih denominacija. 

 Pročitaj više

OKUŠANA VERA PROIZVODI DOBRA

Pre izvesnog vremena, ili pre odreneni broj godina u ranim danima mlade Amerike. Rečeno mi je da je bio jedan čovek koji je počinio vojni zločin. I utvrđeno je bilo da je kriv i odlučeno je da ga strelja streljački vod za određeni broj dana. Ali jedan dobar čovek koji je poznavao predsednika, mislim da je

tada to bio Linkoln, oni su otišli do gospodina Linkolna i molili za život te drage osobe, govoreći: “Gospodine Linkolne, možda on jeste učinio taj prekšaj, ali vi imate silu ili da ga oslobodite ili da ga ubijete.”

I rekao je: “On je smrtno biće; i bio je odgojen u dobrom domu. Zašto mu ne bi pružili šansu?”

A gospodin Linkoln, imao je dobro srce, bio je plemenit hrišćanski džentlmen i rekao je: “Učiniću to.”

I napisao je na jednom malom komadu papira: “Opraštam tom i tom. Abraham Linkoln.”

A čovek je odjurio najbrže što je mogao do zatvora, i rekao je: “Gospodine, imam vaš oprost.”

I to je stavio pred njega.

“Ooo,” rekao je: “To nije oprost, to je samo parče papira.”

Ali on je rekao: “To je vaš oprost; tamo je potpisano ime gospodina Linkolna na njemu, a on je predsednik Sjedinjenih država.”

On je rekao: “Ako bi to bio pravi papir od gospodina Linkolna, bio bi zlatom oivičen; imao bi pečat, i tako dalje.”

On je rekao: “Ali gospodine, to je predsednikov potpis.”

A on je odbio to primiti, misleći da mu ovaj čovek samo zagorčava život.

Sutradan je bio streljan prilikom izlaska sunca. A onda je bila upućena potpisana deklaracija od predsednika Sjedinjenih država, da je tom čoveku bilo oprošteno dan ranije, a on je ipak bio streljan.

Šta sada? To je bilo ispitano u federalnom sudu naše zemlje i evo njihove odluke: “Oprost nije oprost ako nije prihvaćen kao oprost.”

I to je ono što je svaka Božija reč, to je spasenje onima koji to prihvate na takav način. To je isceljenje za one koji to prihvate kao isceljenje. To je samo pet malih reči, ali šta to znači?

“Imajte veru u Boga.” Ili četiri malih reči…

 

Pročitaj više