SAMO JOŠ JEDNOM,GOSPODE!

Nije li to baš ono što neprijatelj voli da radi kada vas sruši! Ali on se ne usuđuje pokušavati to sve dok sila Božija deluje kroz Crkvu. On je, on se ne bi usudio činiti to kada je nazirejski blagoslov na vama. Ali ako vas on može videti išibane, tada vam se ismeva. Tada on može reći da nema razlike između njih i nas, da su oni isti kao mi. Ali kada je tamo nešto drugačije, nešto neverovatno sa Jahvinim blagoslovom na tome, onda se oni boje bilo šta reći. Dokle god mogu videti Božju silu kako deluje, đavo ima dovoljno razuma da drži zatvorena usta. Ali kada zna da ste poraženi, on pušta svakog đavola kojeg može na vas.

To je bilo stanje u kojem se Samson nalazio. Pomislimo samo, dok mogu videti vojnike, neke od tih starih veterana sa ogrebotinama na licu, dok su gledali Samsona kako tamo stoji, bez nade i bespomoćan, oni su se sećali da su ga gledali kako je stajao jednom s viličnom kosti u ruci i hiljade Filistejaca je stajalo mrtvih pod njegovim nogama. A sada ga mali dečak vodi okolo za ruku. Mogli su se prisetiti kako su se raspitivali u svome veću, kada je došla vest da čovek, običan čovek, uzeo...staru, izgorelu, spečenu viličnu kost mule.

I sada, mnogi od vas ste uzeli istoriju Filistejaca. Taj oklop koji su ti ljudi nosili, kaciga na njihovim glavama je bila skoro inč debela s limom. I njihov plašt koji su nosili, oni su bili veliki silni ljudi s velikim oklopom pola inča nad prsima i niz telo za zaštitu od dugačkog nadolažećeg koplja ili teškog udarca s dvoseklim mačem koji bi ih morao oboriti s nogu.

Sada, kako bi mogao čovek, samo jedan čovek, s hiljadama oko sebe, u oklopima i obučenim vojnicima s kopljima, te velike kacige kroz koje se samo oko moglo videti, kako bi čovek mogao uzeti viličnu kost mule i potući njih hiljadu odjednom? Jer bi prvi udarac s tom starom krhkom viličnom kosti, raspršio u komadiće jednu od tih kaciga. Oni su znali da je neka natprirodna snaga, kada bi on udario tog vojnika po glavi, stvar se usekla unutra i ubila ga odmah. Desnom rukom i levom rukom, on je udario, i svaki put kada je udario, snaga Božja je udarila s tim.

Nije potrebno, kao što mi mislimo, velika stvar, potrebna je samo ruka koja je potpuno pomazana Svetim Duhom i silom Božjom, da sruši svakog neprijatelja pod svakom okolnošću.

I kako su se ti vojnici prisećali! “Je li moguće da smo uhvatili pogrešnog čoveka?” neki od njih su mogli reći. “Ne, to je on. Mogu baš videti njegovu građu, to je Samson, onaj koji je služio Onome za kojeg je rekao da je istiniti Bog. Ali njegov ga je Bog sigurno ostavio.”

Ali, prevarili su se! Nije Bog njega ostavio, on je ostavio Boga. I mislim da je tako s ljudima večeras. Nije Bog napustio svoju crkvu, crkva je napustila Boga i njegovu Reč. I u tome je stvar.

Pročitaj više